Ima nešto u tim nižim ligama.
Na kraju krajeva – koja je razlika ako pobediš u finalu Lige šampiona i u Kupu Beograda? U oba slučaja – šampion si i podižeš trofej.
Auditorijum je u fudbalu svakako precenjena kategorija. I uopšte nije loš osećaj biti “najjači u selu”. Daleko od očiju javnosti. Ali dovoljno blizu da si heroj za sve one ljude koje viđaš svaki dan.
U skladu s tim – pravi pobednici nisu u Parizu i Milanu, već u Dobanovcima.
Osvojila je Budućnost beogradski kup, a o potencijalnim duelima sa večitim rivalima i čitavom putu ka trofeju, za Meridian sport je govorio rođeni Dobanovčanin – Tadija Crnojević.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
“Krenulo je slavlje odmah posle utakmice. Zajedno sa upravom smo proslavili trofej u dobro poznatom kafiću “Trezor”. To nam je standardno mesto gde se okupljamo posle bitnih pobeda, tako da – nismo želeli da menjamo dobro oproban recept. Slavilo se jeste, ali bila je i kočnica, jer se i dalje trkamo za ulazak u Srpsku ligu Beograd. Ako to uspemo – ne smem ni da zamislim kakva nas proslava čeka”, počeo je Crnojević za Meridian sport i osvrnuo se na činjenicu da će naredne sezone imati mogućnost da se u Kupu Srbije sastanu sa nekim od večitih rivala:
“Želimo da dođu i Zvezda i Partizan u Dobanovce. Mislim da bi celo mesto došlo da gleda te utakmice, dva stadiona bi nam bila mala za sve. Značilo bi i igračima, pogotovo nama mlađima koji težimo da dođemo do tog nivoa jednog dana, a koji smo tek na početku karijera. Evo sad samo kad pomislim na to, obuzme me euforija.”
Partizanova filijala je u polufinalu savladana sa ubedljivih 6:1.
“Pre priče o finalu moram da spomenem utakmicu protiv Teleoptika. Polufinale protiv sjajnog tima i verovatno jedan od najbojih mečeva u sezoni. Pobedili smo 6:1, upisao sam prvenac u kupu, premda sam odigrao samo dve utakmice, jer sam jesenas nastupao u Kikindi.”
Dobanovci su bili na nogama u finalu.
“Atmosfera u finalu…Fantastična. Hvala svima koji su došli. Drago mi je što smo sve Dobanovčane učinili ponosnima. Borili smo se do kraja. U finalu ne postoje favoriti i utakmica se često rešava jednom šansom. Pogodio je Đurađ Dobrijević, iskoristio je priliku u svom stilu. Vratili smo trofej u Dobanovce posle 22 godine.”
Vratio se Crnojević kući i potpuno se fudbalski pronašao.
“Osećam se odlično u Dobanovcima. Imamo sjajan odnos u ekipi, napravili smo hemiju u timu i trener Dejan Mitrović je sve to sklopio kako treba. Hvala mu na poverenju koje mi je ukazao. Situacija na tabeli je dobra, drugi smo, i ako ostanemo tu – idemo u viši rang. To je bio cilj i pre početka sezone. Ekipa je uravnotežena, ima nas mlađih, ali i starijih. Odlično sam se uigrao sa kapitenom Lučićem u poslednjoj liniji. Znači nam i Subotić koji je najbolji igrač lige verovatno. Tu je i Vukašin Čizmić – moj najbolji drug još iz detinjstva. Oduvek smo hteli da igramo zajedno i sada nam se to ostvarilo. I ne samo to – već smo osvojili i trofej. Sad da uđemo u viši rang i biće ovo savršena sezona.”
Osvrnuo se i na četvrti rang takmičenja u fudbalu, te oštro demantovao da se radi o “amaterima”.
“Potcenjuju ljudi zonski rang takmičenja. Nisam znao kako je dok nisam došao, ali sada sam zaista jedan od većih branilaca ovog ranga fudbala. Dobri su mečevi, kvalitetni protivnici i stvarno nije lako. Uz to neretko nam utakmice sude i superligaški arbitri. Tu je i čar nižih liga – tribine. Imamo odličan odnos sa publikom. Lično volim da čujem povike, uvek me oraspolože – šta god da mi kažu. Treninzi su takođe dobri, nema šta. Nije ovo amaterski fudbal kako to ljudi doživljavaju. Radi se intenzivno.”
Crnojević je prošao mlađe selekcije Čukaričkog, Zvezde i Grafičara. Stigao je i do prvog tima crveno-bele filijale…
“Iz Čukaričkog sam došao u Zvezdu i pamtim vreme iza juga Marakane kao veoma lepo. U jednom trenutku sam bio priključen prvom timu Grafičara kod trenera Marka Neđića, gde sam i na nekoliko prijateljskih utakmica dobio šansu i odigrao kvalitetno. Ipak, bez debija i konkretnije prilike. Šteta, smatram da sam zaslužio, ali nisu se poklopile kockice. Da li postoji želja za Zvezdom? Uvek. Od malih nogu sam veliki navijač Zvezde i to mi je najveći fudbalski san. Da istrčim pred punu Marakanu. Nadam se da ću stići svoje snove”, rekao je Crnojević.
BONUS VIDEO:
srboljub.birmancevic
Svakom klubu iz nekog manjeg mesta ili sela znači mnogo kad osvoje neku šampionsku titulu i naprave ovakav uspeh.
nemanja.stanisic
Bravo momci,iako se kaze bolje prvi u selu nego zadnji u gradu,vi ste prvi u gradu!
saleticnemanja
Nisam siguran da bi na svom stadionu bilo domaćini ukoliko dođe do gostovanja Partizana a kamoli Zvezde
brankostupica
Jedina sličnosti između pobede u finalu Lige šampiona i u Kupu Beograda je upravo to da u oba slučaja podižeš trofej šampion