(Od izveštača Meridian sporta iz Velsa)
Sa prezimenom Pavlović na leđima i zaduženjem da stvoriš bedem ispred gola Srbije, neizbežno je suočiti se sa teškim bremenom velikih očekivanja. Ipak, talentovanom Andreju takav teret ne predstavlja prepreku, već dodatni motiv da nastavi koracima prezimenjaka Strahinje i ostvari snove u dresu reprezentacije.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Prva velika prilika za utopijski scenario otvara se u Velsu, gde će Orlići pokušati da se izbore sa najboljim selekcijama Starog kontinenta i Srbiju odvedu do krova Evrope.
“Očekivanja su uvek velika kada ste na velikom turniru. Finale, zašto da ne? Veoma sam zadovoljan prikazanim na pripremama. Smatram da ova ekipa može daleko da dogura. Među nama vlada dobra atmosfera, svi dišemo kao jedan i znamo šta treba da radimo na terenu”, počeo je Andrej Pavlović intervju za Meridian sport.
Na putu do cilja na severnoj obali Velsa najpre će Orlići morati da odmere snage sa veoma kvalitetnom selekcijom Azura. Meč je na programu danas od 17 časova. Pavlović veruje da je ovaj tim stvoren za velika dela, ali želi da ide korak po korak.
“Italija je izuzetan protivnik. Idemo da izginemo na terenu! Nadam se pozitivnom rezultatu. Bio bih veoma zadovoljan plasmanom u narednu etapu. Ne bih mnogo pričao unapred, želim da idemo utakmicu po utakmicu. Fokus je sada na Italiji.”
Mlada nada OFK Beograda sa nestrpljenjem je iščekivala početak priprema u opremi nacionalnog tima.
“Reprezentacija za mene predstavlja emociju, posebnu motivaciju… Kada obučeš taj dres i pomisliš da je nacija uz tebe, to je neprocenjivo. Pamtim svaki korak Orlića sa Novog Zelenda i to služi kao velika motivacija za nas nadolazeće generacije. Finale protiv Brazila gledao sam kraj malih ekrana… Nadam se da će i nas gledati naš narod u finalu Evropskog prvenstva.”
Zahvaljujući standardno odličnim izdanjima na Staroj Karaburmi zaslužio je poziv selektora Gordana Petrića.
“Očekivao sam svoje ime na spisku. Kada stigne poziv za reprezentaciju nema oklevanja, uvek je privilegija igrati za Srbiju. Budem srećan i počastvovan.”
Nažalost, neposredno uoči turnira Srbija je ostala bez nekolicine nosilaca igre. Zbog povreda su sa spiska putnika otpali sjajni Veljko Milosavljević i Adem Avdić, dok su onemogućeni da pomognu saigračima ostali Mihajlo Cvetković, Vasilije Kostov, Andrija Maksimović i Andrej Bačanin.
“Naravno, ti momci nam mnogo nedostaju, značajni su za naš tim. Važan su deo – kako na terenu, tako i van njega. Probaćemo svakako da doguramo najdalje što možemo. Njima smo zahvalni na podršci.”
Da u Petrićevom timu vlada sjajna atmosfera i prijateljski duh, najbolji su dokaz Pavlovićeve reči.
“Najviše vremena provodim sa Milosavljevićem, Borovinom i Novičićem. Cimer sam sa Stefanom Petrovićem iz Partizana. Svakodnevno nastaju anegdote. Kod nas je svaki dan zabavan, ali ne bih ništa izdvajao posebno.”
Ponosan je što deli prezime sa asom Milana – Strahinjom Pavlovićem.
“On je za mene jedan od najboljih reprezentativaca Srbije. Voleo bih da imam karijeru kao on, mislim da je toliko toga postigao, a i dalje je jako mlad. Nažalost nismo imali prilike da se upoznamo, ali se nadam da ćemo pre ili kasnije biti saigrači u nacionalnom dresu. Poredili su nas zbog prezimena, bilo je tih momenata.”
Pršti na sve strane na treninzima Orlića, pogotovo kada dođe do duela korpulentnih Pavlovića i Damjanovića.
“Najviše duela na treningu imam baš protiv Alekse, koji je vrlo nezgodan za čuvanje, visok je i okretan… Naravno, treninzi su uvek jaki, visokog intenziteta. Posebno sada, kada se svi vraćamo sa nekog odmora i imamo malo vremena da budemo spremni za ključne izazove.”
Ne propušta priliku da krade zanat od majstora defanzive.
“Najbolji defanzivac kog sam ikada gledao je Serhio Ramos, dok je u srpskom fudbalu najveći utisak na mene ostavio Aleksandar Dragović.”
Kao veoma mlad našao se u centru pažnje, a potom zablistao u seniorskim vodama.
“Prvu priliku sam dobio kod Sima Krunića, koji mi je sa 17 godina ukazao poverenje. Zahvalan sam mu na tome. Kod Jovana Damjanovića sam nastavio, izuzetan je trener od koga smo mnogo naučili. Napravio je sjajne rezultate, a ja se nadam još boljem plasmanu u narednoj godini.”
Uživa u opremi Romantičara.
“OFK Beograd je, donekle, promenio moj život. Pomogao mi je da se probijem u fudbalu i, naravno, treneri i stručni štab, kao i ljudi u klubu, pomogli su mi da se spremim za ovaj turnir. Imao sam razgovore sa njima, dobio sam svete i podršku.”
Prikazano u dosadašnjoj karijeri daje za pravo Andreju da mašta o velikim dostignućima, ali on ponavlja da je maksimalno fokusiran isključivo na turnir u Velsu.
“Trudim se da se iz dana u dan dokazujem što više. Svaki dan za mene je novi izazov. Voleo bih da karijeru u nekom trenutku nastavim u inostranstvu, ali trenutno sam mislima u Velsu. Voleo bih da osvojimo Evropsko prvenstvo. Lični san su Lige petice, to je nešto čime bih bio zadovoljan u nastavku karijere.”
Prethodne jeseni na treninzima je uživao u radu sa Džejom Enemom, koji se na polusezoni preselio u redove Crvene zvezde i nastavio da trese mreže.
“Od prvog dana kada je stigao Džej Enem, videlo se da je dobar igrač. Oduševljeni smo bili svi njime, mnogo nam je pomogao u prvom delu sezone, mnogo stvari je doneo OFK Beogradu. Dobar je i kao čovek van terena, ostavio je poseban utisak na mene, baš smo se družili. Mnogo znači kada imate iskustvo čuvanja takvih igrača, to je odličan trening.”
Takmičenje u superligaškom društvu omogućilo je biseru Romantičara da vodi bitke sa brojnim prekaljenimm napadačima.
“Najjači utisak na mene su ostavili iskusni igrači poput Kataija i Poltera, ali broj jedan je ipak Katai, zbog svoje napadačke inteligencije. Nepredvidiv je”, konstatovao je Pavlović u intervjuu za Meridian sport.
Bonus video:
