Zaboravili ste na Uroša Blagojevića?
E pa u tom slučaju ste se gadno prevarili, jer je nekada velika uzdanica Crvene zvezde i nesuđeni naslednik Milana Rodića – ponovo tu.
Danas u dresu surduličkog Radnika kao najbolji levi bek Prve lige Srbije – slavi ulazak u elitni rang takmičenja. Ne tako davno – u psihičkom “daunu” i trećeligaškom fudbalu.
Ponosan na unutarnju borbu – spreman je da nadoknadi sve.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
“Oscilirao sam mnogo posle Zvezde. Dešavalo se da malo igram dobro, pa malo loše i to je išlo u nedogled. Iskreno – jedini krivac za sve to sam ja. Nisam na pravi način prihvatio činjenicu da ću morati zaobilaznim putem da se izborim za mesto u velikom klubu kao što je Zvezda. Teško mi je bilo da prihvatim da će taj proces trajati malo duže. Dozvolio sam sebi da se razočaram što je poslednja stvar koju čovek, pogotovo mlad – u toj situaciji treba da uradi. Upao sam u zamku, razmišljao sam: “Ma lako ću ja ovo”, a ujedno sam potcenjivao klubove u kojima sam igrao. Šta da kažem? Dete sam iz Beograda, iz Zvezde, uzdigao sam se u jednom trenutku i zakomplikovao sopstvenu karijeru. Mislio sam da sam “taj”, a to je velika greška. Koliko god bio svestan svojih propusta, a bilo ih je – nisam znao za drugo. Što je najgore, nisam slušao ni savete pametnih i iskusnijih ljudi. I zato kažem – kriv sam za apsolutno sve. Kada sam preuzeo odgovornost, zaista se sve okrenulo na bolje u mom životu. Uvek će biti nešto što smatraš nepravdom, ali najbitnije je da u tim situacijama odreaguješ kako treba. Eto, i te šanse koje sam dobijao od Novog Pazara i Radničkog 1923 – nisam znao da cenim. Posebno mi je krivo zbog Kragujevca, jer tu sezonu kad smo opstali u Superligi pamtim kao najlepšu u karijeri“, počeo je Blagojević razgovor za Meridian sport i podelio prvo veliko razočarenje sa kojim se susreo u karijeri:
“Za mene je dolazak u Zvezdu bio pun pogodak, jer sam u vrlo kratkom periodu stigao od kadeta do prvog tima. Bukvalno sam za godinu dana od mlađih selekcija Zemuna došao do prvog tima Zvezde. Ali moja priča sa Zvezdom nikada nije otišla dalje od toga. Trenirao sam oko mesec dana sa prvim timom, da bi mi sekretar stručnog štaba Goran Negić samo jedan dan saopštio da se vraćam u omladince. Tada sam otprilike shvatio da će mi karijera ići u nekom drugom pravcu.“
Ipak, ponosan je na period u Zvezdi. Sa osmehom ističe činjenicu da nije izgubio ni od jednog tima iz Srbije.
“Od momenta kad sam došao u Zvezdu pa do kraja omladinske lige, nisam doživeo poraz u prvenstvu. Dakle – nisam izgubio u Zvezdi ni od jednog srpskog kluba. Bilo je par nerešenih utakmica, ali smo uglavnom pobeđivali. Kruna svega je Liga šampiona za mlade. Otpisivali su nas, usled nešto slabijih rezultata prethodne generacije od koje se više očekivalo, ali nije nas to remetilo. Išli smo “pun gas” kako je govorio trener Slavoljub Đorđević tada. Pobedili smo Olimpijakos dva puta, jednom Totenhem i u dva navrata remizirali sa Bajernom. Prošli smo grupu, iako smo verovatno bili najmlađa ekipa u čitavom takmičenju, jer su ostali imali čak i po dve godine starije igrače od nas. Trener Đorđević nije želeo da “spušta” starije fudbalere, već je dao puno poverenje nama koji smo bili tu od početka. Izbacili smo posle Šerif i ušli u osminu finala Lige šampiona za mlade, što je najbolji rezultat u istoriji Zvezde. Iskreno – nisam siguran da će nadolazeće generacije to uspeti da ponove. Sve u svemu, sazreo sam u Zvezdi. U svemu tome je veliku ulogu odigrao trener Đorđević koji mi je usadio pobednički mentalitet. Izlečio mi je mnoge “dečije bolesti” i naučio me da se takmičim.”
Pad u trećeligaški fudbal ga je motivisao, verovatno više nego sve do tada u karijeri.
“U jednom trenutku – našao sam se u trećoj ligi. E tada sam spustio glavu i počeo zaista da se trudim. Trenirao sam kao nikada do tada, i želeo da i van terena budem primer svima. Rekao sam sebi: “Sam si došao u ovu situaciju – sam moraš i da se izvučeš”. Neverovatan paradoks, ali eto – najveći profesionalizam sam pokazivao upravo tada. I da, uopšte nisam razmišljao o tome, nije me zanimalo koji rang igram, samo sam želeo da pružim svoj maksimum i budem pošten prema sebi.”
Uz rođenog brata, golmana Mihajla sve je bilo lakše u Novim Banovcima.
“Krenulo je sve kako treba i to u Omladincu iz Novih Banovaca. Hvala Veliboru Katiću i Predragu Pejčinoviću na poverenju koje sam, nadam se, vratio. Izuzetno lep period za mene, ali i moju porodicu, jer je to prvi, ali nadam se ne i poslednji put da igram u timu sa rođenim bratom Mihajlom. Siguran sam da ću za par godina upravo dolazak u Omladinac apostrofirati kao karijerni “reset”.
Podrška porodice, ali i agenta je bila ključna da Blagojević ne ode u pogrešnom smeru.
“U čitavoj situaciji – porodica je odigrala ključnu ulogu. Majka, otac i brat. Da nisu bili tu za mene kada sam psihički bio loše, ko zna gde bih bio sad. Verovatno tamo gde ne treba. Moram da pomenem i još jednog čoveka, a to je Vlado Gluščević, moj agent još iz dana dok sam igrao u Zemunu. On je uz porodicu – jedini čovek koji ni u jednom trenutku, ni nakon bezbroj mojih gluposti i grešaka – nije prestao da veruje u mene. Nikada mi nije okrenuo leđa, a znam koliko sam mu glavobolja zadao u životu. I hvala mu. Sve ovo o čemu sada pričam doživljavam kao veliku životnu školu. Ne kajem se, ovo je moj put, očigledno je moralo tako da bude.”
Proleće kao iz snova. Na 10 utakmica je postigao tri gola, i pomogao Radniku da se vrati u Superligu.
“Dolazak u Surdulicu je bila logična odluka u datom trenutku. Napravio sam iskorak. Smatram da sam se vratio na pravi način i evo, svega nekoliko meseci kasnije, osvojio sam prvi trofej u seniorskoj karijeri i srećan sam zbog toga. Uz to, postigao sam i tri gola. Hvala treneru Marku Jakšiću na ukazanoj šansi i poverenju. Stvarno – proleće iz snova. Imamo odličnu ekipu, vrednu, talentovanu. Klub je sjajno organizovan i mesto nam je u Superligi. Verujem da je ovo jedan veliki korak ka početku lepe priče. Slavili smo, ali ne mnogo. Tek na kraju prvenstva ćemo. Doduše najavljuju nam spektakl, tako da imam velika očekivanja.”
Veliki snovi su i dalje tu. Ne odustaje Blagojević od ideje da nakon juniorske, zaigra i Ligu šampiona za seniore.
“Ne gledam previše unapred, već samo dan po dan, trening po trening i utakmicu po utakmicu. Ali evo – zaviriću u budućnost i reći da i dalje imam želju da igram na najvišem nivou fudbala. Dakle, neka od Liga petica i Liga šampiona. Ima još mnogo, mnogo koraka, ali nakon svega što mi se desilo – verujem da je sve moguće. Ne volim da se ugledam ni na koga, mislim da sam i generalno drugačiji bek od većine. Visok sam 193 centimetra…Ali reći ću Hakimija, sviđa mi se kako igra.”
Sve je počelo u Zemunu…
“Fudbal vezujem za najranije dane života. Sećam se da je otac mene i brata izvodio u školsko dvorište i učio nas kako da šutiramo loptu. Ipak, tek u Zemunu su ljudi primetili da u meni postoji neki potencijal. Izdvojio bih Gorana Vukovića, Dragana Šipku i Lazara Janičića koji su savetima pomogli da dođem do reprezentacije u tom uzrastu, ali i Zvezde. I pozdravljam ih ovom prilikom. Tako da, početak vezujem za Zemun. Bio sam pet godina u klubu, i počeo da igram levog beka. Pre toga sam bio i vezni, i krilo, ali usled oštre konkurencije, trener Vuković me je protiv Studentskog grada, na prijateljskoj utakmici isprobao na levom beku. Snašao sam se dobro i složili smo se da je to pravo mesto za mene.”
Za kraj, prisetio se i prelaska u Zvezdu.
“Meni je prelazak iz Zemuna u Zvezdu bio i najlepši i najteži trenutak u tom fudbalskom odrastanju. Ceo život navijam za Zvezdu i dobijam šansu da sa 16 godina pređem u voljeni klub i potpišem ugovor. Ali sa druge strane, napuštam klub u kom imam mnogo prijatelja, uspomena i svega. Sećam se da sam kroz suze, a to se kod mene retko dešava, saopštio treneru Vukoviću da idem u Zvezdu. Posle sam otišao na trening i pozdravio se sa svima. Bio sam srećan jer dolazim u Zvezdu koju volim, ali tužan jer odlazim od fudbalske porodice“, podvukao je Blagojević.
BONUS VIDEO:
kluka4002
Sam je kriv za sve sro mu se izdešavalo da je imao glavu kako treba sad bi igrao ko zna gde sli eto neozbiljan ponosan karakter cudan ..
vojinovmarko15
Tako biva kad mladi fudbaler nije rascistio sam sa sobom i ne pokaze jak karakter!!!
andrija.djulovic
Mnogo mladih talenata bude uništeno jer smatraju da su baš “taj” pravi talenat za Zvezdu i kad se ne snađu i završe u nekom manjem klubu to im poljulja samopouzdanje, srećom Uroš je svestan svojih grešaka i sad se vredno trudi da opet stigne do elite.