Kao da su na Marakani ozbiljno shvatili “problem bekova” koji mori srpski fudbal, pa već godinama štancuju fudbalere na bočnim defanzivnim pozicijama sa visokim potencijalom. I dok jedni dobiju šansu, drugi moraju zaobilaznim putem da grade karijeru, ali bez sujete, sa ponosom u glasu kada se priča o vremenu provedenom u Crvenoj zvezdi. Jedan od njih je Viktor Radojević, zahvalan zbog činjenice da je imao mentore u liku i delu Milana Rodića i Luisa Ibanjeza, ali ne zaboravljajući šta je naučio od Vladana Milojevića i Saše Ilića.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
“Trebalo je da počnem utakmicu protiv Voždovca na prolećnoj premijeri prošle godine. Uigravao sam se sa ekipom, spremao se i onda sam na sastanku pred meč saznao da ipak neću zaigrati. Nisam sujetan, uvek tim stavljam ispred sebe i prihvatio sam odluku trenera Milojevića. Ipak, ne mogu da kažem da mi nije bilo krivo, tačnije da sam se nadao, pa se u trenutku razočarao, ali to je fudbal. Meni je drago što sam proveo i tih šest meseci u prvom timu Zvezde, jer mi je to bio dečački san. Zaigrao sam za voljeni klub, osvojio duplu krunu, osetio kako je istrčati na Marakanu. Žao mi je što san nije trajao malo duže, ali vreme će pokazati da li se Zvezda ogrešila o mene. Moj utisak je da nisam dobio šansu”, počeo je Radojević razgovor za Meridian sport i nastavio da evocira uspomene na Zvezdu:
“Zaista sam na tim zimskim pripremama bio dobar, pravila se priča da ću dobiti veću šansu na proleće. Eto, da sam tad zaigrao protiv Voždovca, možda bi sve otišlo u nekom drugom smeru. I sad mi je malo žao, ali kažem, to je fudbal i ne treba se vraćati u prošlost. Mene je Milojević mnogo toga naučio, uz njega sam popravio defanzivu, radili smo na centaršutevima, posvećivao mi je pažnju. Naravno i Rodić koji je legenda Zvezde. Normalno je i bilo da on ima prednost, ipak dešavalo se da i kada Rodić propušta utakmicu ili izlazi iz igre, ja i dalje sedim na klupi. Ipak, bilo mi je lepo u Zvezdi, tu sam odrastao, nekako je u tim momentima delovalo da je sve došlo na svoje mesto.”
Vratio se Radojević i na najranije dane na Marakani, prisetio se poziva čuvenog Tome Milićevića.
“Doslovno sam čitavu fudbalsku karijeru proveo u Zvezdi, tek od letos sam van tog sistema. Počeo sam u Bubamari, to je školica fudbala, ali sam baš rano došao u Zvezdu. Mislim da smo petlići bili, možda čak i pre, ali bila je to ekipa sa Markom Lazetićem, Stefanom Lekovićem, Stefanom Melentijevićem. Nisam imao tremu, od starta sam se borio i nametnuo. Dugo sam igrao i defanzivnog veznog, tek kasnije sam prešao na levog beka. Imao sam zadovoljstvo da učim od trenera kao što su Slavoljub Đorđević, Marko Neđić i Mihajlo Trajković. Različiti su treneri, ali svako od njih me je nešto naučio i što je najbitnije – verovali su u mene. Najlepša uspomena iz Zvezde mi je debi za prvi tim, ali moram da pomenem i nešto iz mlađih selekcija. Kada smo u kadetskom derbiju pobedili Partizan sa 4:0. Tada sam igrao sa godinu dana starijima i to desnog beka. Bukvalno utakmica koju ću pamtiti do kraja života.”
Deo karijere proveo je i u dresu Grafičara koji se podrazumeva kao usputna stranica do prvog tima Zvezde.
“Nisam se uplašio seniorskog fudbala. Prešao sam u Grafičar, i na prvom treningu sam se postavio kao neko ko želi da se dokaže i igra. Prepoznali su to svi, brzo sam se adaptirao. Nije lak taj prelazak u seniore, ali nije toliko ni težak. Godine su tu samo broj, ako se maksimalno trudiš, sve dođe na svoje, pre ili kasnije. Meni je značilo što sam tad imao mentora u liku i delu Luisa Ibanjeza. Čim sam došao me je uzeo pod svoje. Video me je kao njegovog naslednika u Zvezdi.”
Ipak, put ga je sa Marakane odveo u Bačku Topolu, gde je Radojević namirisao šansu da se pozicionira na velikoj fudbalskoj sceni.
“Odlazak u TSC je bio najbolja moguća odluka. Video sam da nisam u ozbiljnijim planovima Zvezde, i da nikom ne ide u prilog da sedim na klupi. Došao sam u organizovan klub koji igra Evropu, daje šansu mladim igračima i odlična je prilika za afirmaciju. Stvarno nisam mnogo razmišljao, iako nije bilo lako prelomiti i otići sa Marakane na kojoj sam maltene proveo deceniju. Ipak i to školovanje u Zvezdi nema cenu, naučiš sve osnovne fudbalske elemente koji ti kroz karijeru dragoceno vrede. Tu je sada i trener Jovan Damjanović, radili smo u mlađim selekcijama, poznajemo se odlično. Znam šta traži od igrača, to mi odgovara i siguran sam da je najbolji mladi trener u ligi.”
Imponuje Radojeviću što je deo jedinog evropskog predstavnika koga Srbija ima u Evropi, ali još uvek čeka debi na međunarodnoj sceni.
“Predstavljamo Srbiju na pravi način u Evropi. Videli ste utakmicu protiv Lugana, odigrali smo fantastično. Ipak, izdvojio bih preokret protiv Noe. Pokazali smo da možemo da se vratimo i kada smo u pat poziciji. To je dokaz da ova ekipa ima karakter i da može mnogo. Nadam se da ćemo što dalje stići u Ligi konferencija i atmosfera u ekipi mi to potvrđuje. Imamo spoj iskustva i mladosti. Videćete na proleće Marka Lazetića, pokazaće sve što zna. Tu je i Miloš Pantović koji je jedan od najboljih igrača u ligi. Stigao je i Degenek koji će da nas “zategne” dodatno, jer je rođeni pobednik.”
I dalje ima pravo da nastupa za mladu reprezentaciju Srbije, a uzbuđen je zbog mogućnosti da uči od Aleksandra Kolarova.
“Iskreno se nadam pozivu selektora Kolarova. Voleo bih da učim od legendarnog beka reprezentacije Srbije i Mančester Sitija. Ista smo pozicija, a ima neverovatnu karijeru iza sebe. Prošao sam bukvalno sve selekcije reprezentacije, od petlića sam tu. Moram da pomenem Sašu Ilića koji je jedan od najboljih trenera i ljudi koje sam upoznao u fudbalu. Imali smo baš poseban odnos i nadam se da ćemo nekada ponovo sarađivati”, podvukao je Radojević.
BONUS VIDEO:
vojinovmarko15
Ne mogu svi da ostave trag u Zvezdi,mnogi se brzo zaborave…
davidpantelic80
Mali Viktor je trebao da dobije veću minutazu u Zvezdi, siguran sam u to.