Svedoci smo vremena u kojem srpska trenerska škola živi hraneći se uspomenama umesto uticajem. Dok se dobar deo pripadnika fudbalskog sveta Srbije iscrpljuje jalovim polemikama i zamarajućim analizima, Vladimir Ivić se bez pompe bavi suštinom i čini ono što su svojevremeno radili njegovi slavni prethodnici – ostavlja trag gde god se lati posla.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
U trenucima kada se dičimo poduhvatima kojima čak mahom i nismo svedočili, te ponosno listamo požutele stranice novinskih hartija, stratezi poput Ivića i Marka Nikolića vraćaju nadu da ćemo jednog dana ponovo uživati u renomeu koji su izgradili Radomir Antić, Miljan Miljanić, Dragoslav Stepanović, Vujadin Boškov…
Neretko je Ivić sjajne sezone krunisao pozdravom sa pobedničkog postolja, a kada bi trofeji kojim slučajem izostali, ostavljao je lični pečat i širom otvarao vrata brojnih zemalja i takmičenja svojim sunarodnicima.
Upravo završena trka u Ujedinjenim Arapskim Emiratima zavređuje posebnu pažnju, znajući da se slavni Al Ain pod komandom Srbina vratio na tron, ali i osvojio istorijsku duplu krunu bez poraza, što je bio samo jedan od mnoštva povoda za opširan intervju za Meridian sport.
“Zaista sam zadovoljan. Igrali smo odlično. Verovatno govorimo o najboljoj sezoni u klupskoj istoriji. Klub je samo jednom do sada osvojio duplu krunu, ali ovaj poduhvat je unikatan. Prvi put u istoriji je neka ekipa pokorila konkurenciju u oba takmičenja bez poraza, a fudbal se ovde igra 53 godine. Naš podvig su nazvali “Zlatna titula”. Veliki uspeh! Moram da budem zadovoljan s obzirom na činjenicu da smo po budžetu šesti klub u ligi. Svesni ste kakvu ulogu novac igra danas u fudbalu”, počeo je Vladimir Ivić razgovor za naš portal.
Muzej Al Aina objašnjava zašto ga u Emiratima nazivaju Real Madridom Bliskog istoka. Ljubičasti su čak 15 puta osvajali šamopionat države, dok su prva ekipa iz Emirata koja je osvojila Ligu šampiona Azije. Posle premijernog uspeha u sezoni 2002/03, čuveni klub se na kontinentalni tron popeo i 21 godinu kasnije.
“Al Ain je najtrofejniji u Emiratima, a najveći klub na Bliskom istoku. I pre nego što sam došao čuo sam da klub porede sa Real Madridom. To što Real predstavlja u Evropi, to je Al Ain na Bliskom istoku. Istorija i trofeji su svedoci. Danas se situacija možda promenila zahvaljujući ogromnim ulaganjima prvenstveno u saudijske i katarske klubove, ali osvrt na istoriju jasno pokazuje ko je najveći klub u ovom delu planete. Lako se to primeti… Al Ain ima najviše navijača, najlepši stadion, sportski sektor fantastičan za ovdašnje uslove… Reč je o organizovanom klubu i vidi se da ljudi vode računa o njemu.”
Ivić se od prvog radnog dana, pre nešto manje od godinu i po dana, susreo sa visokim očekivanjima, što baš i nije bilo skladno stanju koje je zatekao u klubu. Dodatni pritisak, makar sa strane gledano, stvarala je i činjenica da su pre njega na klupi sedela imena poput Leonarda Žardima i Ernana Krespa.
“Zatekao sam potpuno drugačiju sliku od aktuelne. Postojao je veliki problem unutar svlačionice. Ekipa je ostala bez šansi za ostvarenje svih zacrtanih ciljeva. Ispali su iz oba Kupa, bili peti u prvenstvu i eliminisani su iz Lige šampiona. Taj period mi je pomogao da se upoznam sa ligom, shvatim odnose snaga i uverim se u kvalitet ekipe. Uverio sam se na koga mogu da računam, što mi je kasnije mnogo značilo. Kreirali smo plan i program rada, a potom napravili to što smo napravili… Normalno je da kada dolaziš u klub neke stvari ne funkcionišu po želji, jer u suprotnom ne bi ni menjali trenera. Od tebe se očekuje da to koriguješ. Hvala Bogu – usepeli smo.”
Postepeno, ali sasvim sigurno – širi se srpska struka na pozornici u Emiratima. Iako su trenutno rivali, Iviću i prijateljima ne smeta da neguju sjajne odnose, uglavnom uspostavljene daleko pre dolaska u Aziju.
“Baš sam nedavno išao na večeru sa Slavišom Jokanovićem, Milošem Milojevićem i Vukom Rašovićem. Sa Vukom sam verovatno najbliži, imajući u vidu da smo delili svlačionicu u Partizanu. Napravio je zavidnu karijeru na Bliskom istoku. Donedavno je predvodio Itihad Kalbu. Siguran sam da će u narednom periodu brzo pronaći novi angažman, jer on je veliko trenersko ime u ovom delu sveta. U kontaktu sam i sa Goranom Tufegdžićem, sa kojim takođe negujem korektan odnos. Drago mi je da ima naših ljudi. To je pokazatelj da nas cene u Emiratima. Nema nas mnogo u inostranstvu, ali činjenica da smo ovde brojčano jaki, ide u korist prosperitetu srpskih stručnjaka u budućnosti.”
Neprestano se u domaćoj javnosti govori o deficitu srpskih stručnjaka u najkvalitetnijim fudbalskim takmičenjima. Kao jedan od retkih stratega o kojem se gotovo bez presedana priča isključivo u imperativu, istakao se upravo naš sagovornik.
“Imponuje. Volim svoj posao. Odlučio sam da ću se baviti trenerskim zanatom još u poznoj fazi igračke karijere. Veoma sam posvećen. Od velikog je značaja da srećan ideš na posao. Ako beležiš dobre rezultate, jasno je da su se kockice složile. Sve to ide nekim svojim putem, hvala Bogu. Kako naš narod kaže: ‘Da ne ureknemo nešto’. Kao i svaki drugi posao, iziskuje mnogo odricanja. Jedan od najvećih trenera svih vremena, Pep Gvardiola, dao je sjajan intervju povodom odlaska nakon 10 godina provedenih u Mančester sitiju. Izrazio je emocije, govorio o zdravlju, mentalitetu… Nije lako praviti rezultate i opstajati u inostranstvu. Ne želim sebe da poredim sa njim, on je iznad svih drugih trenera. Ljudi koji nisu u ovom poslu uglavnom smatraju da je to daleko lakše nego što zapravo jeste. Pritisak i odricanja, stvari koje ne mogu da se objasne rečima, to je naša svakodnevica. Mi to znamo. Ponekad je odmor neophodan da bi nastavili sa radom u kontinuitetu.”
Još tokom igračke karijere, nastupajući za Proleter, Partizan, PAOK, Aris, Borusiju Menhengladbah i AEK, imao je Vladimir priliku da sarađuje sa brojnim velikanima trenerske profesije. Predano se trudio da “ukrade” zanat.
“Spomenuli ste Fernanda Santosa, Dušana Bajevića… Velikani! Bilo je tu još velikih imena. Uvek ističem Ljubišu Tumbakovića koji me je igrački značajno unapredio. Takođe, mnogo sam trenerskih kvaliteta i veština upravljanja ekipom naučio upravo od njega. Laslo Bolonji mi je takođe baš pomogao. Od svih sam pokušao da pokupim pozitivne stvari. Fudbal se ipak intezivno menja. Mnoštvo stvari iz tog perioda više nije na snazi. Nove generacije su potpuno drugačije. Ako uporedim momke sa kojima sam radio na početku karijere i danas – potpuno drugačija razmišljanja. Neophodno je da si u toku s vremenom, da se adaptiraš, menjaš, da pokušaš da ih razumeš. Kao što se tehnologija menja, tako i fudbal. Sve se izrazito promenilo u odnosu na dana moje igračke karijere. Potrebno je da budeš savremen.”
Među ljudima za koje ističe da su mu pomogli na trenerskom putu nalazi se i Vladan Milojević, doskorašnji kormilar Ivićevog ljutog i večitog rivala – Crvene zvezde.
“Veoma poštujem Vladana Milojevića. Spada u grupu ljudi koji su mi pomogli na početku trenerske karijere. Imao sam kontakt sa njim kada sam predvodio drugi tim PAOK-a. Dobijao sam dobre savete od njega u tom veoma specifičnom periodu za mene. To nikada ne mogu da zaboravim. Želim mu svu sreću. Čovek je napravio mnogo toga u svojoj karijeri. Uspešan je trener i želim mu da tako nastavi.”
Zanimljivo, putevi su im se ponovo ukrstili u Superligi Grčke, gde su se susreli četiri puta. Ivić je slavio u tri utakmice, ali na pozitivan učinak protiv istaknutog stratega i protagoniste najvećih Zvezdinih uspeha u modernoj istoriji, gleda vrlo skromno. Objašnjava i zašto.
“U tom periodu sam predvodio PAOK, a Vladan Panionios. Da je učinak obrnut verovatno ne bi bilo normalno, s obzirom na to da je solunski klub mnogo veći. Suština je da smo imali mnogo jači tim, tako da to nije realan odnos snaga za poređenje. Vlada je jedan od boljih srpskih trenera. Ostvario je mnoštvo uspeha sa Crvenom zvezdom, kako na domaćoj, tako i na evropskoj pozornici. Tri puta je uveo Zvezdu u Ligu šampiona. Vidi se koliko je njih pre i posle njega to ostvarilo. To dovoljno govori o njegovom radu.”
Veoma uspešan bio je i protiv još jednog nekadašnjeg trenera crveno-belih, Baraka Bahara. Za vreme mandata na klupi Makabija iz Tel Aviva, sa kojim je osvojio tri trofeja, prekinuo je dominaciju izraelskog stratega.
“Barak je bio neprikosnoven u Izraelu dok mi nismo došli u Makabi iz Tel Aviva. Tri godine uzastopno je uzimao titulu sa Hapoelom iz Ber Ševe. Već u prvoj sezoni smo ubedljivo osvojili titulu i Liga Kup, a sledeće sezone odbranili tron. Bahar je jedan od najvećih izraelskih stručnjaka. Osvajao je mnogo titula… Izraelski fudbal je bolji od srpskog. Nemojte da se zaluđujete i mislite suprotno. Barem je tako bilo dok sam ja bio tamo. Iako već pet godina nisam u Izraelu, ne verujem da se nešto promenilo. Mogli ste u to da se uverite kada su se susreli Makabi Haifa i Crvena zvezda. Nekada mislimo da smo najbolji i da su pojedine zemlje poput Izraela daleko slabije… Nije tako… I liga Ujedinjenih Arapskih Emirata je bolja od Superlige. Ne varajte se da je obrnuto.”
Kad je reč o trenerima i sportskim radnicima sa kojima ima Ivić ima posebnu vezu neizbežno je dotaći se Saše Ilića, kompanjona iz najranijih igračkih dana.
“Sa Saletom sam u svakodnevnom kontaktu. On je moj veliki prijatelj. Igrali smo pet godina zajedno. Družimo se i dalje… Presrećan sam kada pobeđuje i beleži sjajne rezultate. Pratim ga gde god da je. Kada god mogu gledam utakmice njegovih timova.”
U najužem krugu prijatelja sa fudbalskih terena je i Darko Kovačević.
“Takođe negujemo fenomenalan odnos. Ne čujemo se često, ali kada razgovaramo to je uvek sa zadovoljstvom. Rivali smo uvek bili, sa različitih strana Topčiderskog brda… Uvek se šalimo na taj račun, ali smo naravno dobri drugovi. Uvek smo tu da pomogne jedan drugome.”
Pomen sportskog direktora Olimpijakosa pogled vraća na Grčku, konkretno Atinu gde su veliki trag ostavili i Predrag Đorđević i Vladimirov brat Ilija.
“Grčki fudbal je mnogo napredovao, ulaganja su velika… Tu su četiri sjajna kluba sa ogromnim budžetima. Naravno da je sve privatizovano. Liga je sjajna, teža za igru nego što je ranije bila, zahvaljujući ulaganjima. U Srbiji ne pridajemo dovoljno značaja grčkom fudbalu. Mi pratimo Lige petice, što je u jednu ruku logično, ali treba se osvrnuti i na ono što se dešava u Grčkoj. Ne zaboravimo da je Olimpijakos osvojio Ligu konferencije, AEK ove godine dogurao do četvrtfinala… Uvek je neko u Ligi šampiona, sigurano da ima mnogo kvalitetnih igrača i trenera. Uvek je bilo i biće dobrih igrača u Grčkoj. Predrag Đorđević i moj brat Ilija su jedni od njih, kao i Darko Kovačević naravno. Napravili su izvanredne karijere. Grčka je najlepša zemlja na svetu za život. Svako ko ima mogućnost – nastavio je da živi u Grčkoj.”
Ne krije Ivić blago rečeno ogromnu emotivnu privrženost ka Partizanu, ali isto tako čvrsto stoji iza svojih reči i stava koji se ne menja godinama unazad. Ne dopada se iskusnom treneru situaciju u srpskom fudbalu i nema problem da to izgovori, uz konstataciju da je sve već rekao…
“Nisam mnogo pratio ligu ove sezone. To što se dešava proteklih 10 godina nikome ne doprinosi. Nije dobro za srpski fudbal. Lagali se sada ili ne, pričali bajke… Znamo svi šta se dešava. Pre godinu dana sam dao poslednji intervju i ništa se nije promenilo. Ne bih mnogo pričao, jer to će se verovatno protumačiti na različite načine. Najbolje da ne govorim mnogo.”
Objasnio je i koliko mu je stalo da crno-belih iz Humske ulice, te da rado voli da dođe na stadion voljenog kluba.
“Volim Partizan! To je moj klub. Kada sam u automobilu sam – slušam Partizanovu himnu. Jasno vam je koliko sam vezan za Partizan. Ne samo ja, već svi ljudi koji vole klub. Gledam košarkaške utakmice i naježim se svaki put kad čujem himnu. Navijači vrlo dobro znaju da prenesu ljubav na mlađe generacije. Partizanovi klinci su naučeni da vole klub, ali nažalost nisu bili u situaciji da slave nijednu titulu. Zbog čega se to dešava? Krivi su neki ljudi koji su van fudbala. Ne bih ponovo da se vraćam na te teme… Ko razume shvatiće”, poručio je Ivić, pa nastavio u istom dahu:
“Spadam u grupu ljudi koja će uvek doći da gleda Partizan kada god mi obaveze to dozvole. Volim Partizan. Ne dolazim na stadion da bi mi neko skandirao ime. Ne treba mi to. Doživeo sam takve stvari u većini klubova tokom igračke karijere. Fudbalsku slavu sam doživeo kao mlad. Prošao sam kroz sve. Volim da popričam sa navijačima kada me neko možda prepozna. Mnogi su me zaboravili, jer sam davno igrao u Humskoj. Otišao sam iz kluba pre 22 godine. Nisam od ljudi koji dolaze na stadion da budu viđeni. Ako dolazim, to je inkognito. Pokušam da pronađem neku ulazinicu i dođem sa ćerkama, jer one znaju koliko volim Partizan. Pokušavam da im prenesem ljubav, da shvate gde je njihov otac proveo šest godina karijere.”
Na direktno pitanje postoje li šanse da se u budućnosti vrati u Partizan, usledio je još direktniji odgovor.
“Dok su ovakvi uslovi i situacija u našoj državi – sigurno ne.”
S obzirom na to da su klupske obaveze u većini zemalja okončane, fokus se preusmerava na Svetsko prvenstvo.
“Nažalost neću otići, daleko je ovog puta… Gledaću utakmice putem malih ekrana. Favorit je Francuska. Po mom mišljenju imaju najbolji tim. Najveći izbor kvalitetnih igrača i iskusnog trenera koji je dugo godina sa njima. Poznaje ih do tančina. Naravno – to ništa ne mora da znači. Uvek neko može da režira iznenađenje, ali njih vidim u samoj završnici.”
Naravno, ima Ivić selekcije za koje će navijati, iako se Srbija nije plasirala.
“Navijaću za Egipat, Maroko i Paragvaj, jer za te selekcije nastupaju tri igrača iz mog tima. Verno ću ih bodriti, kao i Bosnu i Hercegovinu. Poreklo mi je odatle, ne mogu da to da zaobiđem.”
Nakon što su Orlovi izgubuili realne šanse da se nađu na Svetskom prvenstvu funkciju selektora je preuzeo Veljko Paunović, međutim Vladimir je na ovu temu bio kratak.
“Želim mu svu sreću.”
Burnu reakciju na planetarnom nivou izazvala je odluka legendardnog Karla Anćelotija, da sa spiska igrača na koje računa za predstojeći Mundijal, izostavi zvezdu Čelsija – Žoao Pedra. Ubojiti Brazilac svojevremeno je blistao upravo pod Ivićevom komandom, za vreme njegove epizode u engleskom Votfordu.
“Uvek sam srećan kada vidim da su se mladi igrači sa kojima sam radio iskristali i toliko napredovali. Za mene je katastrofa što on nije pozvan na Mundijal. Ne želim da ulazim u odabir Karla Anćelotija, jednog od najvećih trenera svih vremena. Ne mogu ipak da verujem da takav igrač nije spisku. Nejmar je marketinški pozvan… On je bivši igrač. Ne vidim da Brazil sada ima mnogo boljih napadača od Žoao Pedra. Neverovatno je napredovao. Zaslužuje da ide na Svetsko prvenstvo. Radio sam sa njim šest meseci. Već tada je demonstrirao neverovatan talenat. Nije samo strelac, već radi ozbiljan posao u defanzivi, ima osećaj za igru… Koristan je za ekipu, brz je, vrši presing, lucidan je, kompletan igrač. Nije mi logično da ne putuje na Svetsko prvenstvo. Baš negativno iznenađenje.”
Još jedan nekadašnji Ivićev učenik trenutno igra izuzetno važnu ulogu na svetskoj fudbalskoj sceni. U pitanju je fenomenalni čuvar mreže Pari Sen Žermena – Matvej Safonov. Do dresa aktuelnog šampiona Evrope, Rus je stigao braneći za Krasnodar tokom Ivićevog mandata na čelu Bikova.
“Baš bih voleo da ponovo osvoji Ligu šampiona! Sve to zaslužuje. Veliki radnik, sjajan golman. Ponikao je u školi Krasnodara. Proveo je tamo celu karijeru do odlaska u PSŽ. Mnogo sam srećan zbog njega. Uživam da pratim moje bivše igrače. Uvek kada mogu gledam njihove utakmice. Uživam! Safonov je prava zvezda ruskog fudbala, prvi golman reprezentacije… Radi se o momku koji je sve postigao radom i talentom. Neverovatno dobro igra nogama. Korigovali smo određene stvari, jer su pre nas u Krasnodaru igrali neki drugačiji fudbal. Igrali su na gol više, primali mnogo golova, jer su igrali sa njim i kada su dva protivnička igrača u petercu. Promenili smo to, da bismo napravili rezultat. Igrači su to sjajno prihvatili. Bilo je teže ubediti upravu kluba nego igrače kako da dođemo do rezultata. Nikada nisam hteo da mu oduzmem mogućnost da igra nogama, ali sam morao njemu i celoj ekipi da objasnim šta je cilj. To je pobeda. Ako želiš titulu, taktika je neophodna. Sve je prihvatio, radio je na tome, mnogo napredovao.”
Deo zasluga za uspehe golmana sa kojima je radio, Ivić prepisuje svom bliskom saradniku iz stručnog štaba.
“Hristos Kelpekis je moj trener golmana. Sjajan stručnjak. Predrag Rajković je radio sa njim dve godine, a potom otišao u Francusku za preko 4.000.000 evra. Safonov je posle godinu i po dana rada sa njim otišao u Pari Sen Žermen. Srećan sam što imam takvog stručnjaka pored sebe. Vrlo je posvećen svom poslu. Golmani posle rada sa njim neverovatno napreduju. On je jedan od najvećih krivaca za njihove uspehe. Bili su odlični i pre njega, ali baš im je pomogao. Rajko je uvek bio dobar, kao i Safonov, ali Matvej je recimo pravio mnogo grešaka, koje smo kasnije korigovali. Izrastao je u jednog od najboljih golmana na svetu. Navijaću svim srcem za njega da ponovo osvoji Ligu šampiona.”
Na pomen domaćih igrača nametnulo se pitanje – postoji li fudbaler koji ga podseća na njega iz igračkih dana?
“Sergej Milinković Savić. Kreativan je za svoju visinu, igramo na istoj poziciji. Mislim da je on bolji igrač nego što sam ja bio. Na osnovu karakteristika i tipa igrača on liči na mene. Bio sam ofanzivni vezni, koji je blizu golu… Sergeja krasi sjajna tehnika, asistira, postiže golove… Napravio je ozbiljnu karijeru u Italiji, pa otišao u Saudijsku Arabiju, što je normalno znajući kakve uslove ima tamo. Gledao sam skoro derbi sa Al Nasrom, bio je ubedljivo najbolji igrač na terenu. Smatram da imamo neke sličnosti u igri, zbog visine, načina igre… S obzirom na to da nema brzinu, igra glavom, na dodir, dva, razmišlja… Tako sam i ja radio. Ali vi ste objektivniji kritičari, pratili ste, pa ćete svakako bolje oceniti od mene. Nikada nisam bio igrač koji može da predribla igrača “jedan na jedan”. Morao sam da igram na prvu, da se pojavljujem iz drugog plana. Dobro sam izvodio prekide. Sergej je ipak nivo iznad.”
Ne postoji sredina u kojoj Ivić nije ostvario uspeh, ali je u Rusiji ipak ostao bez krune. Tvorac šampionskog Krasnorada nezasluženo je ostao bez priznanja za učinjeno tokom trenerskog mandata, ipak o Bikovima govori u pozitivnom tonu.
“Nisam se osećao najlepše, jer nisam uspeo da završim nešto što sam započeo. Nikada nisam pričao o tome. Nikada nisam ništa ružno pričao o nekome sa kim sam radio. Sa svim bivšim klubovima imam sjajan odnos. Mislim da se sve izdešavalo jer prethodno nisam želeo da produžim ugovor. Posle godinu dana su mi nudili mogućnost da produžimo saradnju, na šta ja nisam pristao, jer familija nije mogla da bude sa mnom. Rekao sam da ću odraditi posao do kraja, ali nisam mogao da nastavim. Kada su shvatili da nisam voljan za nastavak priče, prvom prilikom smo se rastali. Uopšte nikome to ne zameram. Imam odličan odnos sa predsednikom i sportskim direktorom. Osvojili su titulu godinu dana ranije. To je velika stvar.”
Nisu u Krasnodaru zaboravili stratega koji ih je izveo na put istorijskog uspeha.
“Zvali su me u januaru da budem deo filma koji su pravili o toj tituli. To je bilo za vreme njihovog boravka na pripremama u Dubaiju. Imao sam tu čast da budem deo filma. To su tražili uprava, igrača i navijači. Zamolili su me da napravimo intervju povodom toga i naravno da sam pristao. Čast mi je da se i moje ime spominje u tom kontekstu, da su prepoznali kako smo moj stručni štab i ja napravili određeni pomak na putu do tog uspeha.”
Aktuelni vicešampion Rusije ostavio je snažan utisak na Srbina.
“Krasnodar je neverovatan klub. To iskustvo je nezaboravno. Uslovi koje Krasnodar ima ne postoje nigde na svetu. Imaju najlepši stadion na svetu – ubedljivo. Koloseum! Muzej! Uvek pričam o tome… Ostavilo je sve snažan utisak na mene. Ni Real Madrid nema takav sportski sektor. Krasnodar je druga dimenzija. Sergej Galicki je napravio ekspanziju, sam je podigao klub. Impresivno je koliko čovek voli fudbal. Reč je o privredniku koji je stvorio imperiju. Uložio je mnogo novca u fudbal, napravio sjajnu školu, akademiju. Bilo bi interesantno da se ode tamo i napravi reportaža. Trebalo bi da to neko predstavi našim ljudima. Siguran sam da to nikada nisu bili u prilici da vide. Svi bi bili oduševljeni. Fenomenalan je i stadion Zenita u Sankt Peterburgu. Kapacitet je 60.000 mesta, uloženo je kako su mi rekli oko milijardu evra, temperatura se podešava unutar stadiona… Ali verujte mi – stadion Krasnodara je lepš. Rusija je bogata zemlja, imaju mnogo lepih stadiona”, rekao je Ivić.
Bonus video:
