Težak poraz od Zelenortskih ostrva – 3:0 predstavlja novu najnižu tačku srpskog reprezentativnog fudbala i šamar koji je otreznio i one najveće optimiste. Izgubiti ubedljivo od “anonimne” selekcije jasno pokazuje nivo nemoći i taktičke dezorijentisanosti ekipe na terenu. Crvena lampica je opravdana upaljena u Lisabonu jer ova predstava nije ponudila apsolutno nikakvo opravdanje, već je ogolila surovu realnost i potvrdila da se agonija državnog tima nastavlja bez obzira na promene na klupi.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Prava je sreća, u čitavom ovom rastrojstvu, što je planirani duel protiv Argentine na ovoj turneji otkazan na njihov sopstveni zahtev. Gledajući nivo igre i potpunu pogubljenost protiv Zelenortskih ostrva, opravdano se nameće pitanje na šta bi ličio okršaj sa aktuelnim svetskim šampionima. Činjenica je da se ovaj reprezentativni prozor igra u izuzetno nezgodnom momentu, odmah nakon teških, napornih i iscrpljujućih klupskih sezona koje su potpuno iscedile i umorile igrački kadar.
Ipak, to ne može biti opravdanje za masovan talas otkazivanja standardnih prvotimaca koji su iz najrazličitijih razloga odlučili da preskoče ovu akciju. Selektor nije krio svoje ogorčenje ovakvim razvojem situacije, a njegovo razočaranje odnosom pojedinaca prema nacionalnom dresu bilo je više nego očigledno na konferenciji za medije pre nekoliko dana.
Upravo su te vanredne okolnosti i silni izostanci naterali stručni štab na poteze koji uopšte nisu svojstveni modernim selektorima. Veljko Paunović je bukvalno čitavu prolećnu polusezonu proveo seleći se sa jednog domaćeg stadiona na drugi, skenirajući Superligu uzduž i popreko u potrazi za rešenjima i gurajući igrače iz domaćeg prvenstva direktno u vatru. Međutim, lisabonskih 3:0 je pokazalo da je jaz u ritmu, snazi i zahtevima između domaćih terena i međunarodne scene trenutno prevelik da bi se na tim temeljima preko noći gradio konkurentan sastav.
Suštinski koren svih problema ipak leži mnogo dublje od same taktike, jer je kult reprezentacije u potpunosti uništen i obezvređen. Došli smo do apsurdnog stadijuma u kom je u narodu postalo sasvim prirodno da se otvoreno navija protiv sopstvene reprezentacije, što svedoči o potpunom gubitku poverenja javnosti. Čitav ovaj sunovrat počeo je nakon kontroverznog odlaska Slavoljuba Muslina kada je prekinut zdrav takmičarski kontinuitet, a domaći ljubitelji fudbala danas sa ogromnom setom žude za erom Radomira Antića, kada je cela zemlja disala kao jedno i stajala uz tim.
Jasno je da je problem unutar celokupnog sistema daleko dublji i ozbiljniji nego što to na prvi pogled deluje kroz prizmu jednog bolnog rezultata. Sinoćnji debakl nije nikakav slučajan incident ili loš dan, već logična posledica hroničnog propadanja u kojem se kozmetičkim promenama na klupi i stalnim smenama selektora pokušavaju zamaskirati višegodišnji strukturalni nedostaci.
Dokle god se nagomilane anomalije budu rešavale površno i na bazi improvizacije, bez korenitih rezova u samoj organizaciji i odnosu prema nacionalnom timu, srpski fudbal će nastaviti da tavori na marginama, a rezultat na semaforu od 3:0 ostaće surova i realna dijagnoza bolesti od koje bolujemo.
BONUS VIDEO:
