Namestio Luki Joviću više od 100 golova i ostavio fudbal: Da sam pogodio protiv Zvezde na Marakani - sve bi bilo drugačije

Upoznala je Marakana – Luku Jovića, Marka Grujića, Mihaila Ristića, Vukašina Jovanovića i Filipa Manojlovića.

Ostala je uskraćena za Željka Žerađanina, momka koji je bio barabar sa fudbalerima od kojih je Zvezda inkasirala milione, posle čega je klub stao na noge.

Poznat po saradnji sa Lukom Jovićem kome je po nekoj slobodnoj proceni – nas ljubitelja fudbala – asistirao za više od 100 golova u crveno-belom dresu.

Da postoji druga strana medalje u sportu, govori za Meridian sport, momak koji je ostavio fudbal u najboljim godinama.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinaraza sport i 500 besplatnih spinova

“Bio sam deo sjajne generacije koja je praktično Zvezdu podigla na noge unosnim transferima u inostranstvo. Delio sam svlačionicu sa Jovićem, Grujićem, Ristićem, Jovanovićem i Manojlovićem, koji su posle zaigrali za prvi tim i moram da kažem – zasluženo. Sjajni su momci, pratim ih šta rade, i generalno sam u kontaktu sa većinom saigrača iz tih dana. Druga strana medalje je ta da je u toj našoj generaciji bilo još mnogo kvalitetnih fudbalera kojima se jednostavno nisu poklopile kockice da naprave zapažene karijere. I tada, i danas, mislim da je naše najveće oružje bilo to što smo tim. Niko nije previše odskakao, svi smo se dopunjavali”, počeo je Žerađanin razgovor za Meridian sport i nadovezao se:

“Ipak, posebnu saradnju sam imao sa Jovićem, rođenim golgeterom. Imali smo sjajnu konekciju i najveći broj asistencija sam upravo “pakovao” njemu. Voleo sam i da centriram i da dajem oštre lopte u prostor, a Jović je to koristio. Imao je i sreću što sam više voleo da dodajem nego da postižem golove. Šalu na stranu, ali fenomenalno smo sarađivali i drago mi je što hvata golgeterski ritam u Milanu.”

Samokritičnost je vrlina mudrih ljudi. Svestan je Željko gde je grešio.

“Nisam napravio karijeru kakva se očekivala i svestan sam toga. Ipak, srećan sam što sam imao priliku da igram za Zvezdu. Nisam debitovao na zvaničnoj utakmici, ali sam dobio priliku na prijateljskom meču i taj dan ću pamtiti do kraja života. Sećam se, igrali smo na terenu iza severa Marakane protiv Žarkova. Ako me pitate zašto nisam napravio karijeru koja mi se predviđala, moram prvo da pogledam ka sebi i iskreno kažem – prerano sam odustao od profesionalnog fudbala. Operacija prednjih ukrštenih ligamenata je doprinela tome. Bilo je i nefudbalskih stvari i loših odluka. Zato, ako mogu, posavetovao bih mlade igrače da vredno rade, treniraju i pažljivo biraju one kojima će da povere svoje karijere. Nažalost, nekada ni to nije dovoljno. Moraš da imaš i zdravlja i sreće.”

Smatra i da je tada bilo daleko teže izboriti se za prvi tim Zvezde u odnosu na aktuelni momenat gde na Marakani nastupa sijaset mladih fudbalera poniklih u akademiji.

“Zvezda tada nije imala ni blizu uslove kao danas. Ipak, mislim da je najveći problem bio što tada nije postojalo pravilo o bonus igračima, kao i što je tek kasnije nastala Liga šampiona za mlade. Bilo je teško probiti se u tim momentima, nekako si imao osećaj kao da si u prikrajku. Sada kada igraš evropske utakmice protiv velikana, imaš osećaj da svaki tvoj potez može da te približi prvom timu.”

Nije Žerađanin dočekao šansu na velikoj sceni u crveno-belom dresu, kao njegovi klasići, iako su ga prema očekivanjima stavljali rame uz rame, sa svim pomenutim igračima.

“Bio sam deo jedne od najuspešnijih Zvezdinih generacija u istoriji kluba, kada se pogleda broj igrača u prvom timu. Beležili smo uspehe, što u Srbiji, što u inostranstvu. Ipak, najlepša uspomena je osvajanje Omladinske lige Srbije. Sećam se da smo na polusezoni imali bodovni zaostatak za Radom, ali smo na proleće krenuli da vezujemo pobede. Upravo bih gol koji sam postigao Radu te polusezone na našem terenu, izdvojio kao najdraži iz tog vremena. Dao sam gol glavom, što mi nije bila jača strana, a zatim i asistirao Luki Lukoviću. Ta utakmica je možda i prelomila sezonu u našu korist. Trener Nebojša Maksimović je napravio fantastičnu hemiju između nas. I još jedan meč koji pamtim je večiti derbi u gostima, kada smo uspeli da pobedimo u završnici, u kadetskom uzrastu. Prvi trijumf protiv Partizana. Na kraju sam imao polovičan učinak sa crno-belima, ali zaista je preko puta bila fantastična generacija. Veliki broj tih momaka je dogurao do reprezentacije Srbije. Nosioci su bili Pantić, Radonjić, Živković, Lukić.”

Otkrio je i da je odbio Partizan, ali i da mu je prvi cimer u životu bio Nemanja Maksimović.

“Mene je prvo Partizan primetio, pa tek onda Zvezda. Nisam hteo da idem tamo, čekao sam da mi se jave sa Marakane. U to vreme, Partizan je nudio daleko bolje uslove, ali sam iz zvezdaške porodice i jednostavno, nisam mogao sebe da zamislim u Humskoj. Sećam se dana kada sam dobio poziv, od direktora omladinske škole Ratka Dostanića, i sekretara Dejana Cvetkovića, koji je čak dolazio i kod mene kući, kako bi sa roditeljima dogovorio prelazak. Bilo je tu peripetija oko registracije, nisam mogao odmah da igram za svoju generaciju, već se čekalo. Prebacili su me tad za starije, igrao sam prijateljske utakmice i turnire dok se sve nije rešilo, a prvi cimer u Beogradu mi je bio Nemanja Maksimović. Na Marakani su me dočekali treneri Mile Jovin i Ivica Momčilović. U Zvezdu sam stigao iz kraljevačke Sloge, gde sam igrao za godinu dana stariju ekipu kod trenera Gorana Tasića. Prethodno sam trenirao u Bubamari, jednoj od najstarijih škola fudbala u bivšoj Jugoslaviji.”

Na bizaran način mu je propao transfer u švajcarski Sion.

“Posle omladinaca, otišao sam na pozajmicu u Rakovicu i gledam to kao pozitivno iskustvo, jer sam po prvi put zaigrao u seniorskom fudbalu. Pogrešio sam što nisam potpisao ni sa jednim menadžerom, jer je Zvezda računala na mene. Ipak, promena rukovodstva me je gurnula u drugi plan. Tada se javlja Sion, sa kojim sam sve dogovorio. Postojali su papirološki problemi, pa je bio dogovor da odem u Suboticu dok se to ne reši. Na kraju, propalo je sve, iz nefudbalskih razloga.”

I dalje ne zaboravlja šansu na Marakani, kada je u dresu BSK Borče umalo eliminisao Zvezdu iz Kupa Srbije.

“Pronalazim se potom u BSK-u iz Borče. Tamo me je doveo trener Dragan Aničić i bacio u vatru. Uticao je na moje fudbalsko sazrevanje i ukazao mi veliko poverenje. Ta sezona je bila fantastična, jer smo prvo izbacili niški Radnički u Kupu Srbije koji je u tom trenutku bio odmah iza večitih rivala, a zatim je usledila utakmica na Marakani. Bili smo ravnopravni, a ja sam promašio šansu na 0:0. Na kraju smo izgubili, a i dan danas mislim da sam postigao tada gol, da bi to promenilo moju karijeru. Svakako sam odigrao odlično, bilo je ponuda, ali sam se povredio pred kraj sezone. Doživeo sam prelom pete metatarzalne kosti, što je uslovilo dugu pauzu.”

Kao što je i sam pomenuo, brzo je odustao od profesionalne karijere.

“Radnički iz Kragujevca je sredina koju pamtim po lepom, iako se nisam zadržao dugo. U suštini, klub je tada rastao i videlo se da će za koju godinu biti u vrhu srpskog fudbala. Nažalost, brzo sam otišao, jer je stigao trener koji mi nije pružio adekvatnu šansu. Posle sam u Slogi odigrao najbolju sezonu u karijeri. Imali smo uspone i padove, ali smo nažalost ispali u treći rang takmičenja. Čudna situacija, jer smo imali seriju utakmica bez poraza na domaćem terenu. Nažalost, mnogo je tu bilo remija, što je i uticalo na ispadanje. Iskreno, očekivao sam iskorak, ali kada sam shvatio da od toga neće biti ništa, odlučio sam da privedem profesionalnu karijeru kraju. Nastavio sam da igram za Slogu, a potom i Borac u trećoj ligi, i polako sam se okretao edukaciji za trenera. Posedujem “UEFA B” licencu i planiram da nastavim edukaciju. Otvorio sam i školu fudbala i ponovo probudio onu dečačku ljubav. Škola funkcioniše u okviru kluba Omladinac Novo Selo koji mi je izašao u susret kada sam im predstavio ideju. Dugo u našem mestu nije postojala škola fudbala, tako da im se svideo predlog. I to je klub koji je meni izuzetno drag, jer mi je otac godinama bio u upravi, te sam od malih nogu nekako bio uz Omladinac, išao na utakmice. Lepo je da danas možemo da sarađujemo“, podvukao je Žerađanin.

BONUS VIDEO: