Zimska pijaca kao popravni ispit: Vlahović i Van Dajk retki pozitivni primeri, Englezi kad trguju - ne mare za doba godine

Nova godina je često povod za nove početke, za željene ili neophodne promene. Kalendarski restart idealna je prilika za okretanje drugog lista iz perspektive mnogih, međutim ne i gledajući kroz fudbalsku prizmu.

Činjenica da se nalaze na polovini puta razlog je da većina klubova revidira učinjeno i redukuje planove i ciljeve, ipak, u jeku sezone retki su slučajevi potpune reorganizacije tokom zimskog prelaznog roka, te su godinama unazad januar i februar postali tek svojevrsni popravni ispiti za klubove u kojima je situacija do te mere urgentna da je kasno čekati jun.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Zimski san najvećih klubova tokom januarskog prelaznog roka na najbolji način oslikan je kroz podatak da smo u pomenutom periodu do danas bili svedoci samo dva transfera teška devet cifara u evrima.

Rekorder kada su transakcije na početku godine u pitanju je Filipe Kutinjo, Brazilac čiji je prelazak 2018. godine iz Liverpula u Barselonu uspeo da prilično zatrese fudbalsko tle, pre svega zbog činjenice da su Katalonci u toj transakciji ostali lakši za 135.000.000 evra.

Investicija španskog kluba i sedam godina kasnije je nenadmašna kada su u pitanju zimski transferi, uprkos infalaciji koja vlada na fudbalskom tržištu i sve višim obeštećenjima. Korak iza Kutinja od 2023. godine je Enco Fernandez zahvaljujući spremnosti Čelsija da ga plati Benfiki čak 121.000.000 evra. Breme rekordnih investicija donelo je i visoka očekivanja, međutim čak i ukoliko spustimo kriterijume, pomenuti dvojac u novim sredinama ostavio je daleko skromniji utisak u poređenju sa renomeom i očekivanjima.

Utisak kada su u pitanju skupo plaćena zimska pojačanja popravljaju treći i četvrti na listi najskupljih – Virdžil van Dajk i Dušan Vlahović. Kada je u pitanju stameni holandski štoper, obeštećenjem od 84.650.000 evra koliko je Liverpul platio Sautemptonu, postao je deo istorije kao najskuplje plaćeni defanzivac, a da je svaki cent ispravno investiran pokazao je od 2018. godine do danas. Sliku zimskih ulaganja popravio je i srpski centarfor koji je početkom 2022. godine stigao iz Fiorentine u Juventus za 83.500.000 evra i, pored svih kritika i polemika, uspeo da izraste u jednog od lidera torinskog kluba.

U leđa golgeteru Juventusa i Orlovas gleda niz asova poput Mudrika, Laporta, Gonsala Ramosa, Pulišića i Obamejana koji je uz Bruna Fernandesa takođe deo manje grupe zimskih investicija koje su isplatile uloženo.

Vlahovićev prelazak ujedno je jedan od samo dva zimska transfera u TOP 10 januarskih transakcija u kojima nisu učestvaovali klubovi iz Premijer lige. Tokom prethodnih godina ekipe sa Ostrva deklarisale su se kao najveći potrošači, ne mareći mnogo koji od dva prelazna roka je u pitanju.

Godinama unazad premijerligaši su držali primat u Evropi kada je protok novca u pitanju, međutim posle rekordne 2023. godine u kojoj su potrošili čak 849.557.000 evra (uz inkasiranih 117.077.000), usledilo je znatno skromnijih 12 meseci, pa je španska Primera ponela epitet najprometnije u 2024. godini, ukoliko gledamo kroz novac. Klubovi sa Pirinejskog poluostrva u godini iza nas su potrošili 268.430.000 evra, dok su istovremeno inkasirali 101.650.000 evropskih novčanica.

Ekspanzija po pitanju ulaganja bila je osetna već sredinom prethodne decenije, međutim rast protoka novca na fudbalskom tržištu prekinula je pandemija zbog koje je tržište 2021. godine praktično bilo zamrznuto.

U SUPERLIGI RASPRODAJA 12 MESECI GODIŠNJE

U većini evropskih liga značajna je razlika u protoku novca tokom letnjih i zimskih prelaznih rokova, a takvu proporciju prate i ulaganja klubova iz Superlige Srbije.

Članovi domaćeg šampionata u prošlosti su retko razbijali kasu u januaru, te su izuzeci kupovine Nemanje Motike, Takajukija Suzukija, Uroša Sremčevića i Umara Sadika. Sa druge strane, kada je u pitanju prodaja, utisak je među superligašima rasprodaja 365 dana u godini.

U prilog utisku da se srpski klubovi ne libe da prodaju važne igrače ni u jeku polusezone govori podatak da je četiri od deset najvećih prodaja obavljeno upravo tokom zime.

Transfer Strahinje Pavlovića zime 2020. godine za 10.000.000 evra iz Partizana u Monako zimski je rekord, a veći priliv (12.000.000 evra) doneli su samo Nemanja Radonjić, leta 2018, i Stefan Savić sedam godina ranije.

Unosne zimske prodaje predstavljaju još odlasci nekadašnjih bisera večitih rivala u klubove Siti grupe: prodaja Filipa Stevanovića iz Humske u Mančester siti za 8.500.000 evra, kao i Jovana Mijatovića iz Ljutice Bogdana u Njujork siti za 8.000.000.

Deseti na listi, je Kosta Nedeljković, prodat prethodne zime iz Zvezde u Aston Vilu uz obeštećenje od 7.600.000 evra. Osim pomenutim igračima, mladi bek gleda u leđa po visini obeštećenja samo još Lazaru Markoviću, Umaru Sadiku, Strahinji Erakoviću i Stevanu Jovetiću.

FOKUS NA IGRAČIMA PRED ISTEKOM UGOVORA

Kada se pravi paralela na fudbalskim pijacama i porede aktivnosti tokom zimskih i letnjih prelaznih rokova značajan faktor osim činjenice da klubovi ne žele da prave prevelike rezove u jeku takmičenja predstavljaju i dužine ugovora fudbalra, odnosno period kada im ističu obaveze u aktuelnim sredinama.

Tokom januara su po pravilu u fokusu igrači kojima za šest meseci ističu ugovori s obzirom na to da su u tim situacijama potencijalni prodavci u podređenom položaju. Pritisnuti da biraju između kompromisa u vidu niže prodajne cene i letnjeg rastanka bez obeštećenja, klubovi koji se nađu u ovoj poziciji praktično nisu u situaciji da iz iste izađu kao pobednici.

Danas, iz takve pozicije na dane koji predstoje gledaju Liverpul zbog Mohameda Salaha, Al Hilal zbog Nejmara, Al Nasr zbog Kristijana Ronalda, a jedini izlaz predstavlja dogovor o novom ugovoru. Ipak, detaljnije o igračima kojima ističe ugovor imaćete prilike da čitate u narednim danima.

Bonus video: