Put Kejlora Navasa iz Kostarike nije bio lak. Njegova priča nije bajka, već dug, trnovit put u kojem su skromnost i strpljenje bili jači od okolnosti. Golman koji je sa Realom ispisao istoriju Lige šampiona danas je na pragu četrdesete, i mirno gleda unazad.
Debitovao je 6. novembra 2005. godine u dresu Saprise, a karijeru je obeležio sa ukupno 29 osvojenih trofeja i igranjem uz neke od najboljih fudbalera u istoriji. Iz blata je stigao do neba, a trenutno brani boje meksičkog Pumasa.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Uživam maksimalno i dajem 100 odsto, kao i uvek. Moj način shvatanja fudbala oduvek je bio da se potpuno posvetim i da maksimalno vodim računa o sebi. Da nisam tako radio, ne bih bio tu gde jesam“, rekao je Navas u intervjuu za AS.
Kejlorov put ka golmanskim rukavicama počeo je vrlo rano, gotovo slučajno, ali je ostavio dubok trag.
“Imao sam pet ili šest godina. Otišao sam da gledam utakmicu svog oca, koji je igrao fudbal, i na prethodnom meču jedan dečak, malo stariji od mene, napravio je spektakularnu odbranu. Ta akcija me je obeležila i rekao sam ocu da želim da budem golman i da me upiše u školu fudbala. Ta slika mi je i dalje urezana u sećanje”.
Već kao tinejdžer morao je da donese odluku koja mu je promenila život. Sa 14 godina je otišao u San Hoze.
“Sa devet godina sam već imao tu opciju i roditelji mi nisu dozvolili, ali sa 14 je bilo ‘ili me pustite ili idem’. Hteo sam da jurim svoj san i oni su me podržali. Bio sam naivan i nisam shvatao šta me čeka – život potpuno drugačiji od onog na koji sam navikao sa njima”.
Usledio je odlazak u Evropu, ali početak nije ličio na snove. Sa 23 godine stigao je u Albasete.
“Moj zemljak Koneho, bivši golman Albasetea, otvorio mi je ta vrata i zauvek ću mu biti zahvalan. Bilo je teških trenutaka i tim je ispao, ali sam imao mirnu savest jer sam dao sve od sebe”.
Finansijski pritisak bio je ogroman i daleko od glamura koji se često vezuje za profesionalni fudbal.
“Deset dana pre kraja meseca na računu skoro da nije ostajalo ništa. Živeo sam sa suprugom i ćerkom Dani. Jednog dana, za njen rođendan, odveli smo je u prodavnicu igračaka i pitali šta želi. Supruga i ja smo držali palčeve da ne izabere bicikl jer nismo imali dovoljno novca. Srećom, nije joj se mnogo dopao. Klub je bio u stečaju i plata je značajno smanjena, a i inače nismo zarađivali mnogo. Imali smo za kiriju, nešto hrane i to je bilo to. U poslednjem delu svakog meseca morali smo da koristimo kreditnu karticu moje supruge da bismo pokrili osnovne potrebe”.
Prelomni trenutak došao je 2014. godine kada je Navas bio u Levanteu – Mundijal u Brazilu i eksplozija interesovanja.
“To je bilo sve o čemu sam sanjao. Nudili su mi ugovore sa ogromnim finansijskim poboljšanjima, govorili da će mi platiti avionske karte, kuću i pokloniti automobil. Bio sam presrećan. Kako je turnir odmicao, pojavljivalo se sve više zainteresovanih klubova i nisam razumeo zašto mi Levante ne dozvoljava da prihvatim neku od ponuda”.
Odgovor je stigao u brzo, i ticao se Kraljevskog kluba.
“U jednom trenutku mi je rečeno da je predsednik Levantea razgovarao sa Florentinom Perezom, da će platiti moju klauzulu i da ću igrati za Real Madrid ako želim. U tom trenutku sam zaboravio sve ostalo i zatvorenih očiju rekao – da. Imao sam dve ponude Atletika. Jednu pre kraja sezone 2014, a drugu tokom Svetskog prvenstva. Bio sam im veoma zahvalan, ali pojavila se prilika za Real i ona je realizovana”.
Kostarikanac je stigao u Madrid, prepun zvezda svetskog formata…
“Imam sačuvanu fotografiju sa prvog dana u trening-centru. Došao sam vrlo rano, presvukao se, otišao na razgovor sa Anćelotijem i slikao se u liftu kada sam se video u ogledalu u opremi Reala. Odmah sam je poslao supruzi. Kasnije, kada sam upoznao saigrače, bilo je prelepo – prihvatili su me i pružili mi podršku. Bio je to sjajan kolektiv na ljudskom planu”.
Postoji datum koji Navas nikada neće zaboraviti. Bio je 31. avgust 2015, dan kada je faks zakasnio za transfer u Mančester junajted.
“Oko četiri ili pet popodne pozvali su me kući da mi predstave tu opciju. Razgovarao sam sa trenerom Junajteda Van Galom koji je pokušao da me ubedi. Tada sam sa porodicom izgovorio molitvu, tražeći od boga da se desi ono što je najbolje za nas. Faks nije stigao na vreme i to je bio odgovor na našu molitvu. Bili su to haotični sati – odlazak i povratak sa aerodroma, lekarski pregledi, ugovori, sastanci. Kada je prelazni rok zatvoren, a faks nije stigao, svi su bili pod stresom osim moje supruge i mene. Pozdravio sam se sa ljudima iz Reala koji su pregovarali i otišao kući miran, znajući da će doći nešto bolje”.
I te kako je došlo. Tri uzastopne Lige šampiona kao prvi golman Blankosa.
“Ne znam da li će se tako nešto ponovo dogoditi, ali pored sportskog uspeha, biće jako teško ponovo održati grupu takvog kvaliteta toliko ujedinjenu tokom toliko godina. Danas se u klubovima stalno dešavaju promene, a naša snažna povezanost bila je ključ tih uspeha. Zidan je mnogo uticao. Način na koji upravlja grupom i poverenje koje uliva igračima retko se viđa. Imao sam sjajne trenere, ali sa Zidanom je, pored poštovanja i divljenja koje smo svi imali, način komunikacije bio neverovatan”.
Godine 2019. Navas je otišao u Pari Sen Žermen i igrao sa Mesijem, Nejmarom i Mbapeom, posle Kristijana, Benzeme, Bejla, Di Marije…
“Reč je o velikim zvezdama i najboljima poslednjih decenija, ali po čistom talentu na terenu, Nejmar me je najviše fascinirao. Radio je sa loptom šta god je želeo, levom ili desnom nogom. Kada sam ga gledao na terenu, imao sam osećaj kao kada sam se igrao sa svojom decom. Nej je neverovatan igrač“, kazao je Navas.
Bonus video:
