INTERVJU - Zoran Popović: Nisam dobio šansu kao Borjan, želim da budem primer mlađima

Nije lako živeti u nečijoj senci i biti večno drugi u redu za nagradu, a kada shvatite da posao jeste važan, ali da neke druge stvari nadilaze profesionalan život i crtaju pravi put – onda znate da niste skrenuli u pogrešnu ulicu. Sudbina Zorana Popovića iz Crvene zvezde je neobična, inspirativna i drugačija od većine fudbalera.

Iako izuzetan, nikada nije dobio svojih pet minuta na Marakani. Milan Borjan je imao primat u prošlosti, a sadašnjost je garantovana Omriju Glazeru. Ali Popović nije klonuo duhom, već je prihvatio ulogu i predstavlja putokaz mlađima kako pravi šampioni nekada nisu obasjani reflektorima javnosti. Izlazi iz okvira fudbalskih stereotipa i pleni šarmantnim duhom na svakom koraku. Do kraja veran crveno-belom i posvećen golmanskom pozivu, predstavlja sigurnost Baraku Baharu da uvek ima čoveka koji će ugasiti požar ako se nešto nepredviđeno dogodi.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći bonus dobrodošlice od 4.000 RSD potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije

“Iskreno, očekivao sam nakon Čukaričkog da je to kraj mog angažmana u Zvezdi, ali stvari su se promenile na obostrano zadovoljstvo i obnovio sam ugovor na još godinu dana. Smatram da je presudno bilo to što klub zna da može da se osloni na mene, da ću dati svoj maksimum, da ću davati primer mlađima, kako na terenu tako i van njega”. rekao je Popović u velikom intervjuu za Meridian sport.

Odlično deluje sve pod Barakom Baharom, sjajne pripreme su oduševile navijače, kao i start sezone. Kako ti se čini novi trener?

“Mislim da je uveo nešto super u nas fudbal, da se igra ofanzivan fudbal sa dosta presinga. Igrači su veoma brzo usvojili njegov sistem i smatram da do grupne faze Lige šampiona to moze da bude jos mnogo bolje.

Odluka Bahara da skloni Milana Borjana iz ekipe je zatresla Marakanu kao retko šta. Popović objašnjava da je potez Izraelca bila slika i prilika modernog fudbala.

“Odlazak Borjana je bio iznenadan i sve je šokirao. Odluka trenera mora da se poštuje, mi smo svi profesionalci stoga emocije nekad moraju da se isključe što može da bude teško u datim situacijama. Sve je to fudbal kako donese, tako i odnese. Što se tiče Glazera interesantan golman, dobro se snašao i uklopio u ekipu.

Kada god je bio na terenu, navijači Crvene zvezde nisu imali razoga za brigu. Besprekorno je obavljao posao i čuvao gol crveno-belih na najbolji moguči način iako su mnogi čak govorili kako je možda vreme da zameni Borjana, međutim, Popović ne želi da se poredi sa doskorašnjim kapitenom.

“Uvek sam govorio da nema potrebe da se poredimo jer je Borjan dobio priliku da brani u kontinuitetu u periodu od šest godina i time dobio priliku da doprinese uspehu Crvene zvezde, nažalost, ja nisam dobio priliku ni šest meseci u kontinuitetu kako bih svojim radom i trudom mogao da se pokažem i dokažem.

Ne želi previše da se nada i mašta, ali ne krije da bi jednu stavku voleo da popuni u svojoj biografiji.

“Jedan od razloga mog produžetka ugovora sa Zvezdom je Liga sampiona. Ostvarenje mog dečackog sna bi bila bar jedna utakmica u Ligi šampiona noseći Zvezdin dres. Ne znam da li će se to ostvariti, ali to je nešto što me jako motiviše, pored moje porodice.

Ljude često interesuje kakva je uloga drugog golmana, kako razmišljaju znajući da neće braniti na mnogo mečeva.

“Veoma je tesko jer svi misle, u principu, da ti ne radiš ništa. Realna slika je drugačija. Moras biti stalno u fokusu, moraš biti 100% spreman, jer nikad ne znaš kada ćes biti potreban. Ja se generalno spremam za svaku utakmicu kao da je branim.

Malo je poznato da je nekoliko puta imao signale iz Humske, kako Partizan želi da ga vidi u svojim redovima.

“Jeste, bilo je interesovanja – dva puta. Prvi put odmah posle sezone kada smo pobedili Zvezdu i praktično joj oduzeli titulu. Tada su me zvali, a drugi put kada je Ilija Stolica trebalo da preuzme Partizan. To je bilo pre Crvene zvezde i on je trebalo da potpiše za Paritzan u sezoni 2016/17, a bio sam njegova želja, da dođemo zajedno. Oni su me pozvali, a ja sam ih prebacio na klub i to je bilo kraj priče. Ja sam iz Voždovca potencirao da idem u inostranstvo. Ni Partizan ni Zvezda. Gazda kluba mi je izašao u susret, jer je došlo do ozbiljnog zasićenja. Samo sam hteo da odem i na kraju sam potpisao za Bodo Glimt”.

Posebno je bio interesantan Partizanu posle čuvene utakmice na “Krovu” u sezoni 2016/17. Tada je maestralnim odbranama oduzeo titulu budućem klubu.

“I dan danas se šalim sa Milijašem na tu temu. Da je dao gol u prvom minutu, dala bi nam Zvezda tri-četiri do kraja. Celu godinu smo dobro igrali i krenuli plej-of jako loše. Remi sa Javorom, pa smo izgubili dve zaredom i dolazi nam Zvezda. Čak su i novinari na konferenciji bili potcenjivački nastrojeni. Nagoveštavali su nam katastrofu, dok sam ja bio smiren i nisam nasedao na provokacije. Ćutimo, radimo, dajemo sve od sebe, pa šta bude. Tako se ispostavilo na kraju, da smo pobedili. Sigurno ljudima, igračima i tad Grofu nije bilo lako. Ipak, mora da se desi nešto loše, da bi se dogodilo nešto dobro. Otišao je Grof, došao je Milojević, a svi znamo šta je to donelo”.

Teški životni trenuci umeju da odrede čovekov put, tako je nesreća rođenog brata učinila da Zoran odluči da postane golman, iako je košarka tada bila njegova ljubav.

“Košarku obožavam i dan danas je pratim, a jedan od razloga sto sam prestao da je igram je zbog brata. Malo ljudi zna da mi je otac bio golman, isto tako i brat. Nažalost brat je doziveo nesrecu i ostao bez sake. Taj nemili dogadjaj se odigrao u školi kada mu je eksplodirala bomba u ruci. Njegova velika zelja da postane golman preneta je na mene kao moja lična ambicija i obećanje njemu da ću ostvariti ono sto on nije uspeo da dostigne i ostvari”.

Za sebe kaže da je svestrana ličnost i da ga mnoge stvari privlače, a priznaje da ima veliku strast prema muzici.

“Pored fudbala imam razna interesovanja i hobije. Nešto što mi je jako zanimljivo poslednjih par godina je da puštam muziku. Od supruge sam dobio kontroler tako da za sad učim nešto novo što me ispunjava i miksujem muziku. Pored muzike volim da majstorišem po kući, to me opušta, a zanimljivo je da sam sa majstorisanjem poćeo u nedostatku majstora.

Iako ima 35 godina, penzija trenutno nije tema za razmišljanje.

“Fizički se veoma dobro osećam i ne razmišljam još o kraju karijere. Starosne granice kako fudbalera tako i golmana su se u poslednjih par godina znatno pomerile. Ukoliko ne budem mogao da pružim fudbalu onoliko koliko smatram da treba, biću pošten pre svega prema sebi i povući cu se. Osećam se odlično, željan sam da branim i uživam u fudbalu stoga vidim sebe kao profesionalnog sportistu barem još pet godina”.

Pišu: Nikola Husein i Blažo Komnenić

Bonus video: