Obistinile su se najave britanskih medija. Era Pepa Gvardiole na “Etihadu” biće završena u nedelju, nakon poslednje utakmice ovosezonske premijerligaške trke, u kojoj će Mančester siti ugostiti Aston Vilu.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Plavi deo Mančestera u terminu od 17 časova pozdraviće svog heroja, koji odlazi posle izvanredne decenije ukrašene neverovatnim uspesima na svim poljima.
Kako je klub zvanično potvrdio, iako odlazi sa pozicije šefa stručnog štaba, Gvardiola će nastaviti saradnju sa “Siti fudbal Grupom”, preuzimajući ulogu globalnog ambasadora. Taj posao uključuje davanje tehničkih saveta klubovima unutar grupe, kao i rad na određenim projektima i saradnjama.
“Kada sam stigao, moj prvi intervju je bio sa Noelom Galagerom. Otišao sam misleći: ‘U redu… Noel je ovde? Ovo će biti zabavno… I kakvo smo vreme imali zajedno. Nemojte me pitati razloge zbog kojih odlazim. Nema razloga, ali duboko u sebi znam da je moje vreme. Ništa nije večno, da jeste, ostao bih ovde. Večno će biti osećaj, ljudi, uspomene, ljubav koju imam prema svom Mančester sitiju”, poručio je emotivni Gvardiola, pa potom nastavio:
“Ovaj grad je izgrađen od rada. Od muke. Vidite to u boji cigli. Od ljudi koji su dolazili rano, ostajali kasno. Fabrike. Sindikati. Muzika. Jednostavno industrijska revolucija i kako je to promenilo svet. I mislim da sam to počeo da razumem, a i moji timovi takođe.Radili smo. Patili smo. Borili smo se. I radili smo stvari na naš način. Naš način. Težak rad dolazi u mnogim oblicima. Putovanja u Bornmut, kada smo izgubili Premijer ligu, a vi ste bili tamo. Putovanja u Istanbul, kada ste takođe bili tamo”.
Nastavio je Gvardiola u istom ritmu…
“Setite se napada na Mančester arenu, kada je ovaj grad pokazao svetu kako zapravo izgleda snaga? Ne bes. Ne strah. Samo ljubav. Zajedništvo. Povezanost. Ujedinjeni grad. Setite se, gubitka moje majke tokom kovida i osećaja kako me ovaj klub nosi kroz to. Navijači, osoblje, ljudi Mančestera, dali ste mi snagu kada mi je najviše trebala. Kriš, moja deca, cela moja porodica, bili ste tu kao i uvek. Haldun, i ti si bio tu. Igrači ne zaboravljaju – svaki trenutak, svaki momenat, ja, moj stručni štab, ovaj klub, sve. Ono što smo uradili, uradili smo za sve vas. I vi ste bili izuzetni. Još ne znate, ali ostavljate nasleđe.”
Usledila je zahvalnica…
“Dakle, dok se moje vreme bliži kraju, budite srećni. Oasis su ponovo zajedno. Dame i gospodo, hvala vam što ste mi verovali. Hvala što ste me gurali napred. Hvala što ste me voleli. Tonije Volš je u svojoj nezaboravnoj pesmi rekao ‘ovo je to mesto’. Izvini, Toni: ovo je moje mesto. Noel… bio sam u pravu. Bilo je tako prokleto zabavno. Volim vas sve.”
Bonus video:
