Često pred smiraj godine slušamo već dosadne i izlizane fraze kako ćemo od 1. januara biti druge osobe, prekinuti sa lošim i usaditi zdrave navike, međutim, ako se Crvena zvezda pita – ne bi imala ništa protiv da i narednih 365 dana proteknu u (skoro) sličnom tonu kao do sada.
A i zašto bi? Odigrala je ekipa sa Marakane okruglo 50 utakmica od početka godine, ostvarila 41 pobedu, remizirala tri puta i upisala svega šest poraza – sve u Evropi – pa, bi eventualno taj segment mogao, da ne kažemo – morao – da bude bolji u mesecima ispred izabranika Vladana Milojevića.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Upravo je pomenuti stručnjak glavni “krivac” za (skoro) savršenu godinu Zvezde, pogotovo u domaćim okvirima, gde je postalo izlišno pričati o surovoj dominaciji i nepostojećoj konkurenciji da na bilo kakav način ugrozi aktuelnog šampiona.
U sutonu jesenjeg dela prošle sezone stigao je Milojević još jednom na Marakanu, ponovo u ulozi vatrogasca sa zadatkom gašenja požara uzrokovanim Barakom Baharom, koji je ekipu ostavio na drugom mestu i iza Partizana, što je bilo nedopustivo za upravu Zvezde u vremenima kada se i remi gleda kao poraz.
Zasukao je rukave i raspolagavši onim što mu je ostavio Izraelac – izvukao maksimum!
Rehabilitovao je Pitera Olajinku, vratio Šerifa u život i učinio ga jednim od najboljih stranih napadača u istoriji kluba, upario Uroša Spajića i Nasera Đigu, a u fudbalski svet odraslih lansirao Ognjena Mimovića, kao i supertalentovanog Andriju Maksimovića, koji je projektovan da bude najveća prodaja Zvezde u istoriji kluba.
Odlično se popularni Mesi snašao, odigrao pet mečeva u Ligi šampiona, osetio čari večitog derbija i na sve to debitovao za seniorsku reprezentaciju Srbije, sakupivši već tri nastupa za Orlove.
Za kratko vreme vratio je stvari na mesto i Zvezda se relativno brzo vratila na čelo tabele, a dva trijumfa protiv Partizana uz remi – vratili su samopouzdanje na Marakanu i učinili da se boravak Baraka Bahara brzo zaboravi i prođe bez većih posledica.
Briljirali su crveno-beli prošlog proleća, uspeli da se okite i duplom krunom – četvrtom zaredom, a kada je jedan deo posla bio uspešno završen, ostao je onaj teži – stvaranje kompatibilnog tima šampionskih ambicija za narednu sezonu.
I počelo je burno…
Otišli su vrlo brzo po završetku sezone Osman Bukari (Ostin) i Marko Stamenić (Notingem Forest/Olimpijakos), kao i toplo-hladni Žan Filip Kraso (Pariz), a sreću van Marakane potražili su još Kings Kangva (Hapoel), Srđan Mijailović (Al Vasl), dok je nezamenljivi šraf Aleksandar Dragović završio trogodišnji ugovor i vratio se kući u Beč, potpisavši za Austriju u kojoj će po svemu sudeći i završiti karijeru.
Rastala se Zvezda i sa mladim nadama u vidu Viktora Radojevića (TSC), Nikola Knežević (OFK Beograd), kao i veteranima Zoranom Popovićem i Nemanjom Milunovićem koji trenutno igraju u dresu pančevačkog Železničara – pa, je Zvezda u novu sezonu ušla sa potpuno rekonstruisanim igračkim kadrom.
Što se tiče dolazaka, gotovo čitav tim je stigao na Marakanu.
Milson (Makabi Tel Aviv), Bruno Duarte (Farense), Nemanja Stojić (TSC), Marko Ilić (Sapsborg), Seol (Ulsan), Timi Elšnik (Olimpija), Puma (Famalikao), Dalsio (Apoel), Luka Ilić (Troa) – bili su prvi vesnici promena, a kako je Zvezda u dramatičnom dvomeču protiv Bode Glimta uspela da izađe kao pobednik i “iskopa” još jedan plasman u Ligu šampiona, došlo je vreme za ono pravo – “final touch” pred grupnu fazu.
Ipak, slavlje je nakratko “pokvario” Hvan, koji je svoj deo posla odradio i ušao u srce svih navijača, postavši jedan od najboljih (ako ne i najbolji) stranaca koji je ikada nosio dres Crvene zvezde, međutim, ponudu Fejenorda nije mogao i nije želeo da odbije, tako da se jednogodišnji mandat Korejca u Beogradu završio poslednjih dana avgusta.
Čekao se kao Sunce u tami povratak Nemanje Radonjića, pa kada je konačno prelomio i stavio potpis, usledile su još dve “bombe” – Silas na pozajmicu iz Štutgarta, odnosno pusta želja Zvezdana Terzića po imenu Rade Krunić, kao i dugo priželjkivani štoper Vanja Drkušić.
Naravno, ne može sve da prođe savršeno, pa su vrlo brzo i iznenađujuće Nemanja Stojić i Puma završili kratki boravak u Beogradu i posle samo nekoliko meseci otišli iz Zvezde – štoper u Tel Aviv, ofanzivac u Meksiko.
U međuvremenu je Zvezda i ostvarila epski trijumf u Humskoj i sa 4:0 pregazila Večitog rivala i već tada rešila pitanje novog/starog šampiona Srbije, iako je utisak bio da su izabranici Vladana Milojevića mogli i ubedljivije da slave protiv Partizana u tom meču.
Ipak, da je razlika između Superlige i Evrope dosta veća nego što se možda mislilo, videlo se u mečevima Lige šampiona, gde je Zvezda blago rečeno bila ispod svakog nivoa i u prva četiri meča (Benfika 1:2, Inter 0:4, Monako 1:5, Barselona 2:5) doživela isto toliko poraza uz gol razliku 4:16.
A, onda je kompletnu sliku i raspoloženje promenio dolazak Štutgarta na Marakanu. Zvezda je između straha i nove bruke na velikoj sceni odigrala najbolju utakmicu u poslednjih nekoliko godina i prosto zgromila nemačkog velikana – 5:1, što je bio veliki podstrek i dokaz da se ipak može protiv velikih klubova.
Plesao je po kiši te večeri Nemanja Radonjić, dokazao se i Rade Krunić, ali možda i najveća žal ove godine ostaje za nedavnim duelom na San Siru i tesnom porazu od Milana – 2:1, gde je vrlo malo falilo da Zvezda u Beograd stigne neporažena i totalno promeni sezonu u Evropi.
To bi u suštini bilo ono najzanimljivije iz godine za nama što se tiče Crvene zvezde, a kakva će biti ova – ostaje da se vidi.
BONUS VIDEO:
boskovicmare982
Kako smo oguglali na uspeh po pitanju domaće, tako smo ogluglali i na neuspeh po pitanju evropske scene
kluka4002
Mnogo lepih i neki ne bas lepi trenutci mogli smo vise u Evropi sve ostalo je dobro prošlo prošle godine ova će biti još bolja zvezda raste iz dana u dan