Nisu više bekovi gorući problem srpskog fudbala i to između ostalog zahvaljujući Crvenoj zvezdi koja se, potpuno paradoksalno, i dalje muči na tim pozicijama.
Premda je put Koste Nedeljkovića i Ognjena Mimovića kao nacrtan za igrače iz crveno-bele fabrike talenata, utisak je da nekada u Ljutice Bogdana nisu tako razmišljali ili makar imali tu vrstu osećaja. Pre šest godina crtala se alternativa za Milana Rodića koja bi u dogledno vreme mogla da uđe u kopačke tada, ali i sada pouzdanog Milojevićevog vojnika.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Ipak, između razvoja Alekse Terzića u standardnog prvotimca i ponude Fiorentine od 1,5 miliona evra (što je za tadašnje pojmove Crvene zvezde, ali i načina na koje je tržište funkcionisalo bilo daleko veće od onoga kako danas zvuči) čelnici srpskog šampiona su se odlučili za drugu opciju.
U međuvremenu, pokušala je Zvezda sa Hajdinom, Žanderom i Azarovim, a epilog je takav da je Rodić i dalje zacementiran kraj leve aut linije. Činjenica je da je Zvezda dovela i Jung Vu Seola koji može da pokrije obe bekovske pozicije, ali su i dalje sve oči uprte u Rodića kada su u pitanju utakmice sa najvećim ulogom.
Zamerano je Aleksi Terziću tada da je nedovoljno odgovoran u defanzivi, koja je ipak prioritetna u Milojevićevoj fudbalskoj viziji, i svi u klubu su stali iza toga, takođe potpuno opravdano, jer je aktuelni trener Zvezde već tada krenuo da pravi nezapamćene rezutlate kada je u pitanju novija istorija crveno-belih.
Ali fudbal evoluira, napreduje i od bekova se traži maltene sve ono što se nekada tražilo od krilnih igrača koji nisu ulazili u sredinu već špartali kraj aut linije.
Danas bi Terzić od 18 godina, posle polusezone u Grafičaru sigurno bio prva opcija na levom beku Crvene zvezde. Igrao bi makar godinu dana i nakon toga bi bio prodat za daleko veće obeštećenje. Pohvalno je to što su u Zvezdi shvatili da je mala razlika između onoga što izlazi iz crveno-bele akademije i onoga što se traži u Superligi, pa i Evropi.
Srušili su sve mitove Kosta Nedeljković i Jovan Mijatović, a to sada čini i Andrija Maksimović čime će staza za buduće Zvezdine asove biti daleko utabanija od one kojom je Terzić koračao.
Stidljivo su u Zvezdi tada pružali šansu Luki Adžiću, Urošu Račiću, Luki i Ivanu Iliću i Dejanu Joveljiću. Čekao se Veljko Nikolić, u širim planovima bio je i godinu dana mlađi Željko Gavrić, ali niko od njih, kao ni Terzić nije iz Zvezde otišao kao standardan prvotimac. Zapravo bi najpoštenije bilo reći da je sve krenulo od Strahinje Erakovića za koga je Stanković imao daleko više strpljenja od onoga na šta je srpska fudbalska javnost naviknuta.
Iluzorno je verovati da bi Terzić i danas bio u Zvezdi sve i da je tada dobio šansu, ali bi sigurno rasteretio Rodića koji je godinama igrao bez zamene, te uz dobar i pravilan razvoj otišao za daleko više novca i možda se mnogo ranije pronašao u seniorskom fudbalu. Imao je Terzić da ponudi mnogo više Zvezdi od 180 minuta u prvom timu.
BONUS VIDEO:
Goran Munic
Aleksa je strasan igrac i mnogo je vazan za nasu repku, bas bih voleo da se nekad vrati u Zvezdu.