Zvezda kada tone, onda ide do dna: Prokletstvo drugog gola i grogirana odbrana srpskog šampiona

Sada već postaje simptomatično koliko su skupi žuti minuti i pad koncentracije defanzivne linije Crvene zvezde koji je takav, da čak ni napad koji postigne dva gola Barseloni, ne može da amortizuje.

Jedini timovi koji su Barseloni u tekućoj sezoni postigli više od gola, uspeli su ujedno i da ih pobede – Monako (2:1) i Osasuna (4:2). Ali oni za razliku od Zvezde nisu primili pet pogodaka i to je sve što treba da znate o sinoćnjem meču kojim se ujedno apostrofira i ključni problem srpskog šampiona. Ne može se to podvesti čak ni pod disproporciju u kvalitetu između linija tima Crvene zvezde, koliko nesigurnost i nemir koji se duboko uvuče u Milojevićevu defanzivu kada primi gol. Preciznije – drugi gol.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Nije samo do direktnih kikseva, kašnjenja ili lošeg postavljanja, koliko do domino efekta koji nastaje kada Zvezda primi gol. Zvezda je sinoć od 43. do 55. minuta primila tri gola (drugi, treći i četvrti) i ni u koga konkretno ne može da se upire prstom, ali je bilo primetno da je kompletna defanzivna linija ušla u određeni strah posle odbitka koji je Robert Levanvodski pretvorio u gol. Nije pomogla ni pauza od 15 minuta na poluvremenu, jer se snuždenost odbrane videla pri samom izlasku na teren u nastavku igre.

I nije duel sa Ktaloncima prvi i kojem se uvukla strah u kosti Zvezdine poslednje linije, jer su i protiv Monaka primljena dva gola (drugi i treći) u intervalu od 45. do 54. minuta. Dakle, u poslednja dva meča u Ligi šampiona, kao crne tačke Zvezdine igre se izdvajaju kraj prvog i početkog drugog poluvremena, što može da zabrine i Vladana Milojevića koji u međuvremenu ima 15 minuta razgovora sa igračima.

Nešto drugačije bilo je protiv Intera i Benfike, ali ponovo su dva gola primljena u kratkom vremenskom intervalu predstavljala period koji je razrešio ishod utakmice. Protiv Nerazura je šampion Srbije kapitulirao u 59. i 71 minutu (kada je primio drugi i treći gol), dok je u susretu sa Portugalcima otišao na minus dva od 9. do 29. minuta.

U odbranu defanzive Zvezde može da ide i teorija da zaista nemaju veliku pomoć veznog reda, pa ni krilnih igrača, koji se slabo vraćaju kada protivnik ubaci u višu brzinu i izvrši pritisak.

Nije Milojeviću pomoglo ni to što je Andriju Maksimovića sinoć stavio na bok (iako je jasno da Zvezdin vunderkind daleko bolje odgovara zahtevima na sredini terena), te je Milan Rodić bio ostavljen često da igra u direktnom duelu sa Laminom Jamalom, a Žil Kounde završio meč sa tri asistencije.

U odbranu Maksimovića, nije se ni Silas previše vraćao nazad, a utisak je da za sad Rade Krunić i Timi Maks Elšnik igraju sa identičnim defanzivnim zadacima, ili pad forme potencijalnog reprezentativca Bosne i Hercegovine samo čini da to tako izgleda. Takođe, neophodno je i da Marko Ilić da bude daleko sigurniji među stativama, da hrabrije istrčava na lopte, da više rizikuje.

Zvezda zaista zna da igra na kontre, ali jednostavno takav stil igre ne zatheva samo trčanje u širinu i dubinu, već fokus u oba pravca. Odbrana ne sme da dozvoli sebi jeftine golove, inače se poništava sve dobro što je napad uradio.

Ipak, Zvezda je svakako naučila iz grešaka kada su prethodne utakmice u pitanju i sinoć nismo videli “kiks” golove, ali će za Štutgart morati da nađu samopouzdanje kako znaju i umeju. Nedopustivo je da kad Zvezda primi drugi gol, svi na terenu deluju kao da su se već pomirili s porazom, a iz grogiranosti odbrane, po pravilu stižu treći i četvrti.