Svakojaki stranci prošli su kroz ovu našu Superligu, neki su ostavili trag, veći ili manji, dok neki nisu ni dočekali debi, a već su “zapalili”. Navikli su po običaju Crvena zvezda i Partizan da dovode “bombastična” pojačanja – što je i prirodno po finansijskoj moći – međutim, kada se dogodi da neki klub van Topčidera napravi nešto slično, to ovde deluje poptuno sumanuto i nelogično.
Više je faktora za takav utisak… Kvalitet prvenstva i kaskanje za ligama koje čak nisu ni u vrhu Evrope, donedavno sumorna infrastruktura koja je ponekad podsećala na sve osim na stadione, a i novčana (ne)stabilnost klubova je bila takva da se krpio kraj sa krajem od sezone do sezone.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
I tako u nadi da su takvi dani prošlost srpskog fudbala – kao grom iz vedra neba osvanula je informacija da se Spartak iz Subotice pojačao Muhamedom Bešićem, nekadašnjim vezistom Evertona i učesnikom Mundijala sa BiH.
Momak koji je kao mlađi bio i te kako problematičan, često zbog tankih živaca bio na granici tuče, kroz iskustvo naučio je kako da se kontroliše i bude korisniji ekipi, toliko da je Roberto Martinez pokazao prstom na njega i doveo ga iz Ferencvaroša među Karamele.
Neočekivano dobro se Bešić navikao na engleski fudbal, verovatno i zbog sličnog temperamenta koji nosi u sebi i sakupio solidnih pedeset i kusur mečeva za klub sa Gudisona, a kao šlag na karijeru došao je odlazak u Brazil na prvenstvo sveta i to debitantsko za selekciju BiH.
Svih 270 minuta proveo je na terenu u duelima protiv Argentine, Irana i Nigerije, međutim, tim Safeta Sušića nije uspeo sa tri boda da izbori dalji plasman, iako su Zmajevi odigrali izuzetno kvalitetan turnir i propisno namučili Gaučose, kasnije i vicešampione.
Ozbiljno je ekipa sa severa države shvatila prelazni rok i već kaparisala Nenada Lukića, Nikolu Kuveljića i holandskog ofanzivca sa solidnim pedigreom – Najdžela Robertu, pa je dolaskom 33-godišnjeg Bešića igrački kadar Vladimira Gaćinovića postao još jači.
Kako se transfer pijaca tek otvorila na domaćoj sceni, treba očekivati da i ostali klubovi budu angažovani i uz eventualne prodaje, dodatno ojačaju sopstvene resurse i nastavak šampionata učiniti još interesantnijim.
Gledajući neku bližu istoriju u Superligi, nije čest slučaj da jako ime završi u ekipi skromnijeg renomea kao što je pomenuti Bešić, ali u poslednjih petnaestak godina još dva svetska poznata fudbalera bila su nakratko članovi srpskih klubova.
Zvezdi stigla ponuda za Maksimovića, na Marakani se nadaju Liverpulu
Naime, Stiven Apija – nekadašnji reprezentativac Gane i jedan od najboljih igrača te zemlje, stigao je u Vojvodinu proleća 2012. godine kao najveće pojačanje tog zimskog prelaznog roka srpskog fudbala.
Defanzivni vezista svojevremeno bitna karika Juventusa i Fenerbahčea okušao se na Karađorđu kada je na klupi bio Zlatomir Zagorčić, a na terenu još i Mojsov, Škuletić, Vulićević, Poletanović... Na dvanaest utakmica koliko je sakupio u tom prolećnom delu, uspeo je čak i da se upiše u listu strelaca i to u završnom kolu protiv Crvene zvezde u pobedi – 2:1, a simbolično mu je to bio i poslednji gol u velikoj karijeri.
Mnogo veća zvezda mogao je da bude – Fredi Adu, američki napadač – kome je u mladosti prognoziran život i put nalik Majklu Džordanu i Mohamedu Aliju, pošto je kao tinejdžer bio najpopularniji fudbaler u čitavoj državi.
Još kao 14-godišnjak debitovao je u MLS-u, a sa 18 proglašen kao najbolji fudbaler Mundijala za igrače do 20 godina, međutim, kako su godine odmicale nesrećni Adu se nigde nije snašao i neverovatan potencijal i talenat bačeni su u vodu kao da i nikada nisu postojali.
Obišao je Fredi gotovo ceo svet uzduž i popreko, tražio sreću čak i na Finskoj, nije ubedio trenere Monaka i Benfike da je on baš taj, a nije ni Sima Krunića – tadašnjeg stratega Jagodine, koja je leta 2014. potpuno iznenada angažovala Adua.
Proveo je svega nekoliko meseci u centralnoj Srbiji, bez odigranog meča i bilo kakvog utiska, a posle još tri neuspešne epizode u SAD i Švedskoj – rešio je da okači kopačke o klin. Ako ih je uopšte i koristio…
Naravno, stanovnici Srbije u nekom trenutku bili su i Ailton, Takajuki Suzuki, Marko Marin, Aleksandar Dragović, Prins Tejgo, Dominik Adija (slično prošao kao Fredi Adu), sada je tu Rade Krunić, a ne treba zaboraviti ni one koji preko Superlige napravili ozbiljne karijere poput Evandra, Dereka Kornelijusa (igrao u Javoru, sada je u Marseju), pa ni Umara Sadika i sve izvesnije Hvana.
Dinamo završio veliki posao: Najskuplje pojačanje u klupskoj istoriji ostaje na Maksimiru
Bonus video:
Petar Markovic
Ne znam da li bih uspeo na prste da nabrojim igrače koji su “ostavili” trag igrajući za večite
nemanja.stanisic
Strani igraci koji vrede ne zalaze u Srbiju!!!