U poslednjim godinama, Crvena zvezda se često oslanjala na inostrana pojačanja kako bi popunila redove u trci za domaće i evropske trofeje. Mnogi od tih fudbalera dolazili su uz ozbiljan trud uprave, uz visoke plate, detaljne pregovore i velika očekivanja. I često bi ostavili dobar prvi utisak – gol ili asistencija, zapažena partija, pokazatelj potencijala. Međutim, kako sezona odmiče, deo njih jednostavno ispadne iz trenerskih kombinacija, bilo zbog povreda, forme ili promena u sistemu igre i tada pozajmica postaje jedina realna opcija – naročito ako nema konkretnih ponuda za otkup ugovora.
Retko se dešava da igrač koji ode iz Zvezde na pozajmicu ponovo postane deo ozbiljnih planova kluba. Uglavnom, to bude znak da trener više ne računa na njega, dok uprava koristi privremeni odlazak kao način da rastereti budžet i odloži konačnu odluku o raskidu saradnje. Bilo da je reč o taktičkom višku, problemima sa adaptacijom, padom forme ili finansijskim opterećenjem – povratak sa pozajmice u crveno-beli dres gotovo je misaona imenica za strane fudbalere.
U moru novajlija koji su došli sa nadom da će ostaviti trag na Marakani, jedan se izdvojio. Prema poslednjim informacijama, Crvena zvezda je odbila ponude dva kluba iz vrha ruske lige za Jegora Pruceva, jasno stavljajući do znanja da na njega računaju. Taj potez kluba dodatno dobija na težini ako se zna da gotovo niko od stranaca koji su odlazili na pozajmicu nije uspeo da se vrati nazad u prvi plan. Kada je stigao iz Sočija, činilo se da je Zvezda pronašla univerzalca za vezni red – mladog, tehnički potkovanog vezistu sa radnim navikama i potencijalom za rast. Međutim, put ka ozbiljnoj ulozi nije bio lak. Usledio je odlazak na čak dve pozajmice koje su mogle značiti kraj, ali u njegovom slučaju su, paradoksalno, otvorile vrata nazad ka Marakani.
Trenerski kadar očigledno je uočio pomak, kako u igri, tako i u pristupu. Za razliku od drugih koji su posle sličnog scenarija nestali iz klupskih planova, Prucev je ostao u fokusu. U eri kada se stranci neretko tretiraju kao potrošna roba, on je uspeo da ostane tema – što nije mala stvar u klubu sa takvom rotacijom.
Mimović sve dalje, bek PSŽ-a pred potpisom
Erik Jirka je možda i prvi primer tog trenda… Doveden kao potencijalna investicija, išao je iz pozajmice u pozajmicu, da bi na kraju bez većeg traga napustio klub. Njegov slučaj bio je možda i signal da će se Zvezda sve manje vraćati strancima koji ne pokažu dovoljno brzo da mogu da iznesu pritisak Marakane.
Aleks Vigo, veliko pojačanje iz River Plejta, nikada nije uspeo da se uklopi iako je na debiju postigao pobedonosni gol u Večitom derbiju. U Zvezdu je stigao uz značajnu pompu, ali i uz evidentan problem sa adaptacijom. Igrački profil beka koji više voli napad nego odbranu možda nije odgovarao tadašnjoj viziji igre. Iako je imao momente, Vigo nikada nije postao stabilan deo postave, pa je logičan sled događaja bio povratak u Argentinu.
Samardžić kao naslednik Radonjića ili ipak ne?
Edmund Ado je godinama prizivan na Marakani, pogotovo posle fenomenalnih izdanja u dresu Šerifa u onoj epskoj evropskoj sezoni. Ipak, kada je stigao nekoliko sezona kasnije, još uvek je izgledao kao energični zadnji vezni, čvrst u duelima, ali je vrlo brzo nestao iz prvog plana. Poslat je na pozajmicu u Spartak, a zatim naredne sezone u OFK Beograd, što je u suštini bio znak da ne figurira u ozbiljnim planovima. Ado je delovao kao “projekat”, ali možda je nedostatak taktičke fleksibilnosti bio ograničavajući faktor.
Kings Kangva je bio jedan od stranaca od kojih se najviše očekivalo – reprezentativac Zambije, dinamičan vezista, došao je u Zvezdu u trenutku kada je klub tražio energiju u sredini terena. I pored statističke izuzetne prve sezone, nikada nije u potpunosti ispunio očekivanja. Otišao je na pozajmicu u Belgiju, a iz Zvezde je poručeno da je to “strategijska odluka”. Kada se vratio, usledio je brzi transfer i odlazak u Hapoel.
Puma – došao kao krilo za Ligu šampiona i sa internacionalnim iskustvom, ali se ni on nije snašao u sistemu igre Vladana Milojevića. Poslat je na pozajmicu posle samo nekoliko nedelja, a povratka u Srbiju nije ni došlo. Ostaće Panamac u Meksiku, gde mu trenutno veruju…
Slična sudbina zadesila je i Filipa Falka. Italijanski ofanzivac, najavljivan kao Mesi iz Salerna i kao neko ko treba da donese klasu i kreaciju u poslednjoj trećini, imao je povremene dobre momente, ali nikada konstantu. Ako se uporede njegovi potezi na video snimcima i ono što je pružao na terenu – videlo se da to nije isti čovek, a iako je klub trudio da demantuje da želi da ga se reši, jednostavno nije bilo sreće za obe strane i rastanak je bio neminovan.
Ono što povezuje sve ove slučajeve nije nužno manjak kvaliteta – već kombinacija različitih faktora: adaptacija, taktičke potrebe, finansijski momenat, povrede, kontinuitet u radu, ali i forma. Često su dolazili kao profilisani igrači, ali nisu uspevali da pronađu mesto u sistemu igre ili su u ključnim trenucima bili van ritma. Za Zvezdu, pozajmice su sve češće način da se reši viška stranaca bez zvaničnog raskida ugovora, dok su za same igrače – pozajmice najčešće poslednji korak pred konačan odlazak. Prucev je zasad izuzetak koji potvrđuje pravilo, pa ostaje da se vidi da li će i on zaista biti prvi koji će se iz tog kruga vratiti na velika vrata.
BONUS VIDEO:
nemanja.stanisic
Zvezda toliko vrti fudbalere da na kraju necemo vise znati ko igra u Zvezdi!!!