U Rumuniji osamdesetih, zemlji u kojoj se svakodnevica pretvarala u borbu za osnovno, fudbal je bio retka oaza svetlosti. Pod vlašću Nikolae Čaušeskua, zemlja je živela u mraku štednje, cenzure i straha, ali je stadion Đencea, dom Steaue – na rumunskom “zvezda” – ostajao jedno od malobrojnih mesta gde se narod mogao nadati nečemu boljem. Upravo u takvoj zemlji, u takvom vremenu, polako se rađala sezona 1985/86 – godina u kojoj će Steaua postati evropski prvak i zauvek ući u istoriju Istočne Evrope.
Danas, četiri decenije kasnije, nasleđe tog trijumfa vraća se na velika vrata u Beograd. Crvena zvezda ovog četvrtka na Marakani dočekuje današnji FCSB – pravnog naslednika nekadašnje Steaue, iako to ime više ne sme da koristi. Nakon dugog spora sa Ministarstvom odbrane, klub je ostao bez grba, imena i istorijskih obeležja, pa od 2017. nastupa pod sadašnjim imenom. Ipak, evropska tradicija živi, a duel Zvezde i Rumuna biće sudar dva šampiona Evrope iz istočne polovine kontinenta.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Da bi se razumelo zašto ovaj susret nosi posebnu težinu, treba se vratiti u vreme kada je Steaua bila vojni klub pod direktnom kontrolom režima. Nedavno preminuli trener Emerik Jenej i pomoćnik Anđel Jordenesku – koji je čak i zaigrao u finalu protiv Barselone, radili su u sistemu gde fudbal nije bio samo sport, nego i deo državne politike. Igrači su često bili formalno deo vojske, živeli su u blokovima obezbeđenim od strane armije, trenirali u uslovima koji su bili daleko od evropskih standarda, i podnosili teret koji je daleko prevazilazio teren. U zemlji sa restrikcijama, redovima za hleb i stalnim nestancima struje, fudbal je postajao i ventil i beg.
U to vreme, Steaua je bila privilegovana, ali na rumunski način… Imala je struju kada drugi nisu, toplu vodu kada drugi nisu, ali je za uzvrat morala da trpi nadzor. Svaki igrač znao je da na tribinama ne sedi samo publika – tu su bili i oficiri koji su izveštavali Ministarstvo odbrane o ponašanju ekipe, treningu, pa čak i privatnim stvarima pojedinaca. Čaušeskov sin, Valentin, imao je jak uticaj u klubu, iako se nikada nije direktno mešao u sastav. Ali sama njegova senka bila je dovoljna da stvori dodatno opterećenje.
Radonjić o sklanjanju iz tima: Jedina prava istina…
Prevazići takav ambijent bio je deo svakodnevne borbe. Igrači su se držali blizu jedni drugih, često su se okupljali u malim stanovima oko stadiona, kuvajući zajedno, pričajući o svemu osim o politici, izbegavajući svaku temu koja je mogla da donese nevolje. Uprkos teškim uslovima, Steaua je imala neverovatnu radnu etiku i red. Trening nije bio samo obaveza: bio je način bega od stvarnosti, jedini period dana u kojem je buka lopte mogla da zameni tišinu ulica.
U takvom okruženju sazrela je generacija koja će obeležiti istoriju. Adrijan Bumbesku, Mihaj Maejaru, Gabi Balint, Viktor Piturka, Marius Lakatuš, a posebno tihi, nenametljivi štoper Miodrag Belodedić – budući stub Crvene zvezde i evropskog šampiona 1991. godine. Njegov prelazak u Zvezdu nekoliko godina kasnije simbolično je spojio dva najveća trijumfa klubova iz istočne Evrope u savremenoj istoriji fudbala. U Rumuniji ga i danas slave kao čoveka koji nikada nije digao glas, ali je svojim stavom donosio mir ekipama koje su bile osuđene da žive pod pritiskom sistema.
Zvezda se ponovo vadi, ali sada su drugačije okolnosti
Ipak, nijedna priča o Steaui ne može da prođe bez čoveka koji je preko noći postao legenda celog kontinenta – Helmuta Dukadama. Skroman mladić iz Rudarija, bio je golman kakav se retko rađa, miran, hrabar, neverovatno pribran.
Te slavne noći u Sevilji, kada je finale bilo lišeno lepote, ali prepuno napetosti, Dukadam je uradio nešto što nijedan golman pre, niti posle njega, nije uspeo da ponovi – odbranio je četiri jedanaesterca zaredom, kao da je unapred znao gde će svaki šut završiti. Taj trenutak nije bio samo sportski uspeh, već čin prkosa zemlji koja je bila pritisnuta teskobom režima. Njegova legenda rasla je godinama, uz brojne priče, teorije i glasine o tome zašto je tako rano nestao sa najveće scene, ali ono što je ostalo neosporno jeste da je postao simbol hrabrosti jednog naroda i jednog vremena.
Na kraju svega, zmeđu slojeva politike, discipline i stege, Steaua je ostala priča o ljudima koji su u teškim vremenima pronašli način da ostvare nemoguće. Pokazala je da klubovi sa istoka mogu da pariraju evropskim gigantima, da se talenat rađa i u najmračnijim periodima, i da je ponekad potrebna samo jedna generacija dovoljno tvrdoglava da pomeri granice.
Zato će duel Zvezde i FCSB-a ovog četvrtka na Marakani biti mnogo više od obične utakmice… To je susret dva istorijska identiteta, dve tradicije, dve priče koje su oblikovale čitave narode. Susret Zvezde koja želi da vrati evropsko proleće i izdigne se iz trenutne letargije i FCSB-a koji nosi teret imena koje više ne sme da izgovori, ali koje i dalje živi u kolektivnom sećanju.
BONUS VIDEO:
andrijana
Isto kao Zvezda, bili su mnogo jaki niko im nije mogao nista
vukan
Beše im kako beše, a završi se “No comment”
mladen
Čaušesku je između ostalog ostao upamćen i po grandioznim građevinskim projektima
teodora
To je klub koji je preživeo jedno vrlo mračno vreme diktatorstva u toj zemlji.
nemanja.stanisic
U vreme najveće patnje Rumunskog naroda STEAUA je bila moćan klub i na evropskom nivou.