Dok se u modernom fudbalu sve veća pažnja posvećuje detaljima, analizama, studijama, utisak je da Srbija kaska. Kao da i dalje ne možemo da prezupčimo i ostavimo se šturih podela na trenere “starog kova” i “laptop stručnjake”.
I dok prve, vreme nemilosrdno gazi, drugi predstavljaju sadašnjost i budućnost modernog fudbala. Svestan toga je bio i Stefan Kukoljac, momak koji je prošao Zvezdinu školu zajedno sa Markom Grujićem i Lukom Jovićem i koji se odlučio da sa 22 godine godine okači kopačke o klin i fudbalu se posveti na potpuno drugačiji način.
Otvorio je “Cognitive Performance Center”, akademiju koja za cilj ima napredak. Ne samo fudbalski, već i ljudski.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Ideju sam dobio nakon probe u Borusiji iz Dortmunda kada sam se prvi put sreo sa pojmom “brain traininga”. Kada sam sa 22 godine odlučio da završim karijeru, počeo sam da se edukujem u Nemačkoj. Zainteresovala me je ta čitava priča, počeo sam da posećujem redovno seminare i da generalno razmišljam u tom smeru. U našem centru se ne rade samo kognitivni treninzi. To je samo deo kolača. Sada uz mene kao glavnog trenera za individualni i poluindividualni rad imamo – trenera demonstratora (Matija Miketić), kondicionog trenera (Peđa Rajković), fizioterapeuta (Dušan Šijaković) i video analitičara (Vuk Reljić). Mi smo sada zajednica u kojoj svi učestvujemo i koja za cilj ima napredak naših fudbalera. Svaki igrač ima poseban program i plan po kom radi“, počeo je Kukoljac razgovor za Meridian sport i nastavio u dahu:
“Za mene je najveći izazov, kao i za svakog trenera, da svaki dan budem na visini zadatka. To se ogleda ne samo u radu i delovanju, već i u tom međuljudskom odnosu. Trudim se da budem pozitivan, opušten… Bitan je balans između autoriteta i drugarstva. Naš centar je napravljen u kući sa fudbalskim terenom napolju i baš zato gledamo da predstavimo porodičan odnos, jer je i kontekst po kom igrači dolaze u kuću – malo drugačiji od onoga na šta su navikli. Što se mene tiče – diplomirani sam sportski menadžer. Edukujem se i dalje – tome nikada nema kraja. To činim kako u Srbiji, tako i u Nemačkoj, uz pomoć knjiga, onlajn edukacija, seminara. Mislim za sebe da sam dobar psiholog i da kod svakog igrača mogu da izvučem maksimum u samopouzdanju. Nastojim da se energetski uklopim sa svakim, ne samo igračem, već i roditeljem, ukoliko su u pitanju deca. To je ključ. Posle toga je sve mnogo lakše.”
Najveći utisak na njega je ostavila akademija PSV-a… Detaljno objašnjava i zbog čega.
“Nosim brojna iskustva i iz evropskih akademija koja sam posećivao. Bio sam gost PSV-a, Borusije, Hamburga, Sent Paulija, Rapid Beča, Viljareala, Ferencvaroša, Atalante, Bajerna… I svaki od tih klubova je ostavio drugačiji utisak na mene. Svako ima svoj sistem, i zato su mi te posete mnogo značile u smislu toga da od svakog pokupim ono što mi se najviše dopalo. Izdvojiću PSV koji je mašinerija za štancanje mladih fudbalera poput Ajaksa. Trening centar im se nalazi u šumi, poseduju preko 12 terena, i svaka selekcija iza sebe ima niz stručnjaka. Doslovno, svaki fudbaler ima poseban plan i program po kom se radi. Svakog dana se gledaju podaci jučerašnjih napora, a igrače drže kao malo vode na dlanu. Tamo ako si fudbaler, treba da brineš samo o treningu. Za sve drugo ti je zadužen klub.
Imao je Kukoljac priliku da sarađuje sa legendama poput Saše Ilića i Dejana Stankovića, ali i sa nizom fantastičnih fudbalera. Otkriva i na osnovu čega u akademiji određuju koliko je koji igrač napredovao.
“Sale je živa legenda. Treniram mu i sina već tri godine. Što se Dekija tiče, takođe legenda koja je sa Interom osvojila sve. Imao sam tu čast da mu predstavim markere za posed lopte koje sam lično napravio. Radio sam i sa brojnim igračima, izdvojio bih – Dušana Jovančića, Stanišu Mandića, Srđana Spiridonovića, Stefana Čolovića, Filipa Bainovića, Relju Obrića, Mateju Stjepanovića, Nemanju Trifunovića, Aleksu Pejića, Nenada Cvetkovića… Eto, Cvetkovića bih izdvojio kao fantastičnog momka za koga sam siguran da nije imao dva kidanja ukrštenih ligamenata, da bi sada igrao u Ligama petice. Moram da pomenem i Andreja Đurića, štopera Malmea kao neverovatnog profesionalca sa fantastičnim karakterom. Uz to je i odličan momak. Uglavnom sa prvotimcima radim van sezone. Naša akademija se bazira na igrače omladinske škole. Imamo naše testove koje radimo sa fudbalerima na svakih šest meseci. Rezultate unosimo u bazu i na osnovu toga procenjujemo napredak. Testiranje se sastoji iz – tehničkih elemenata, motoričkih i kognitivnih testova (memorija i koncentracija).
Izdvaja dve stvari kao ključne za uspeh u modernom fudbalu. Uz to dodaje sportsku disciplinu koju podrazumeva.
“Skoro sam slušao edukaciju na nemačkom gde je pričao Hanes Volf koji je sportski direktor fudbalskog saveza Nemačke, a ujedno i direktor omladinskih selekcija Nemačke. U suštini – radio je istraživanja sa nemačkim klubovima iz prve i druge lige. Pitanje je bilo: “Šta vam je najbitnije kod mladih igrača koji uđu u prvi tim?” Skoro svi su odgovorili – donošenje odluka. Dakle, kako i koliko brzo donose odluke, i da li je ta odluka najbolja u datom trenutku. I s tim se slažem u potpunosti. Najveću razliku u modernom fudbalu pravi upravo donošenje odluka, kao i taj prvi kontakt sa loptom. Naravno, život van terena je mnogo važan. Svako ko želi da se vrhunski bavi fudbalom, mora da bude disciplinovan. Kada se bavimo razvojem igrača, mi u akademiji se trudimo da opismenimo igrača. Znači da krenemo od temelja. Današnji treneri igračima daju knjigu, a još uvek nisu naučili slova i to je veliki problem. Ne treba preskakati senzitivne faze mladih fudbalera.”
Smatra da Superligi Srbije treba još više bonusa, te da liga mora da bude u potpunosti razvojna. Pozdravlja i dolazak Veljka Paunovića na klupu reprezentacije Srbije.
“Zvezda dominira srpskim fudbalom u poslednjoj deceniji. Nažalost nema konkurenciju, jer mislim da bez jake jakog Partizana nema jake Zvezde, i obrnuto. Od mene veliko poštovanje Partizanu za rad sa mladim igračima. Mislim da srpskom fudbalu treba još više bonusa u startnoj postavi. Na tome treba da se baziramo i to treba da bude osnova. Što se Paunovića tiče – ne poznajem ga lično, ali znam mnogo o njemu. Radi se o vrhunskom psihologu koji zna kako i na koji način da priđe igraču. On je čovek koji je dugo bio u inostranstvu, i kao igrač, i kao trener. Mislim da je izuzetno talentovan i da ga najbolje stvari u karijeri tek očekuju.”
Kukoljac je bio deo generacije koja je Zvezda vratila na noge. Igrao je sa Markom Grujićem, Vukašinom Jovanovićem i Filipom Manojlovićem. Često je tu kao godinu dana mlađi bivao priključivan Luka Jović, a nešto kasnije je stigao i Mihailo Ristić.
“Moja generacija je važila za jednu od lošijih u školi, zato što je Partizan u tim momentima bio izuzetno jak. Tamo su igrali Nemanja Radonjić, Saša Lukić, Andrija Živković, Danilo Pantić, Miladin Stevanović i Miroslav Bogosavac. Svi oni su napravili odlične karijere, a bili su baš dominantni u mlađim selekcijama. Mojim klasićima se otvorilo da imaju lep početak karijere posle Novog Zelanda. Sve su to odlični fudbaleri i momci. Eto, pomenuti Miketić koji je sada sa mnom u akademiji je bio jedan od boljih igrača u našoj generaciji, ali mu se jednostavno nije dalo. Ali nema veze, mislim da je najbolji demonstrator u Srbiji i šire.”
Evocirao je i svoju fudbalsku karijeru. Zbog epizode u Sloveniji je odlučio da okači kopačke o klin.
“Prošao sam skoro čitav omladinski staž u Zvezdi, s tim da sam u omladincima nastupao za Čukarički. Posle sam prešao u Voždovac, a zatim sam otišao u Sloveniju, odnosno Triglav. Iskreno, nisam se dobro snašao tamo. Zbog Siniše Brkića, tadašnjeg direktora Triglava sam na kraju i ostavio fudbal. I danas vučem inat i bes iz tog vremena, te najveću motivaciju da dokažem da vredim. Želimo da budemo najbolja akademija za razvoj mladih fudbalera u Evropi. Put je dugačak, ali nećemo stati, sve dok ne dođemo tamo gde nam je mesto“, podvukao je Kukoljac.
BONUS VIDEO:
david
Ovakvih kvazi strucnjaka ima na svakom cosku,sa ovim agencijama i forama i pricama praznim
novak
Za ovoga niko nije cuo u njegovo selu a kamoli nesto sire!
branko
Toliko mu je dobra karijera bila da je zavrsio u 22 godine hahahaha
stevaronaldo1991
Najbitnije da se izborio za ono sto je zeleo da radi i jako je uspešan u tome