Fudbal je nepravedan. Nema sumnje da bi karijera mnogih koji su trčali za bubamarom mogla da stane u ovaj naslov. Bez obzira na to koliko bili pošteni, i prema sebi, i prema igri, postoje stvari na koje ne možete da utičete.
Povrede… Glavni akter naše priče – Radovan Rakić ih je imao čak dve. I to one najteže – kidanje ukrštenog ligamenta. Danas nastupa za Timok iz Zaječara i strpljivo gradi seniorsku karijeru, svestan da je iza sebe mnogo toga pregurao.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Fudbal sam počeo da igram na Grbavici, u Novom Sadu. Tu sam odrastao. U dvorištu Osnovne škole “Sonja Marinković” smo svi iz moje ulice krenuli da igramo fudbal. Improvizovali smo golove i igrali se do mraka. Tu sam zavoleo loptu i shvatio da želim da budem fudbaler. Prvi ozbiljniji dodir sa fudbalom je bio kada sam otišao u Vojvodinu. Biti iz Novog Sada i igrati za Vojvodinu je najlepši mogući osećaj koji neko sa Grbavice može da ima. To će vam potvrditi svako ko je tu odrastao. Posle Vojvodine sam otišao u TSC gde sam na polusezoni postigao 33 gola na 11 utakmica. Ta polusezona je i skrenula pažnju Zvezde”, počeo je Rakić razgovor za Meridian sport i nastavio da se priseća:
“Meni je u dresu TSC-a sve ulazilo. Kako šutnem na gol – pogodim. Baš me je krenulo, i nije me ni iznenadilo mnogo kada su me kontaktirali iz Zvezde. Naravno, nisam sekund razmišljao. Već na prvom treningu sam video da je sve za dva nivoa više u odnosu na ono što sam do tada osetio u karijeri. Prvi trener u Zvezdi mi je bio Srđan Bugarski – zahtevan, konkretan, ali i pravedan čovek. Od prvog dana sam shvatio šta traži i šta treba da uradim kako bih opstao u tom sistemu. Jedno vreme sam nastupao i za godinu dana stariju generaciju, što je opet bio neki signal sa Marakane da veruju u moj talenat. Najlepši momenat u Zvezdi mi je gol Čukaričkom u nadoknadi vremena, za pobedu. To je trenutak koji svaki napadač zamišlja. Prekid, skok, udarac glavom i lopta ulazi u gol. Nama je to tada bila izuzetno važna utakmica, jer smo se borili za titulu, baš sa njima.
Međutim – dve teške povrede su usporile Rakićev razvoj.
“Iskreno, period u Zvezdi me je izgradio, i kao igrača, i kao čoveka. Ponosan sam na sve što sam prošao, ali je bilo i mnogo borbe. Nažalost, dva puta sam imao povredu ukrštenog ligamenta. Prvi put sam se povredio još 2021. godine na debi okupljanju za reprezentaciju Srbije. Iskreno – bilo mi je baš teško. Shvatio sam poziv za reprezentaciju kao krunu rada, a onda sam doživeo najtežu moguću povredu u sportu. U tim momentima je mnogo teško da se psihički izgura. Operisao sam se ubrzo u Zagrebu kod doktora Jankovića, ali ono što mi je najteže palo je ta rehabilitacija. Iskreno – duga je, spora i psihički iscrpljuje“, prisetio se Rakić i osvrnuo na situaciju koja je usledila godinu dana kasnije:
“Kada je to prošlo i kada sam počeo da igram – ponovo sam doživeo isti peh. Mislim da je to bilo godinu dana kasnije u odnosu na prvu povredu. Iskreno, bilo mi je i teže nego prvi put, jer sam znao šta me sve čeka. Prvo operacija, zatim štaka, vežbe i meseci bez utakmice. Znao sam da se u tim momentima – ili odustane ili nastavi još jače. Izabrao sam drugu opciju, ali moram da napomenem da sam imao veliku podršku porodice i prijatelja. Osećao sam da svi veruju u mene i nisam želeo da ih izneverim. Prihvatio sam da je moj put teži, ali i dalje moguć. Nisam želeo da povredu doživim kao kraj, već deo karijere. Slušao sam pametne ljude oko sebe, tu pre svega mislim na trenere i psihologe. I evo, sada sam ponovo na terenu.”
Morao je da ode sa Marakane. Put ga je nakon Priboja odveo i do Slovenije.
“Posle juniorskog staža na Marakani otišao sam na pozajmicu u Priboj. To je već drugi svet – seniori, dueli, tvrde utakmice, iskusni igrači. Tada postaje nebitno ko je gde bio u omladinskom pogonu i tu sam osetio šta je fudbal za odrasle. Sazreo sam dosta, shvatio na čemu još moram da radim… Posle Priboja sam otišao u Primorje, što je moj prvi odlazak u inostranstvo. Bilo je neobično u početku, jer sam bio u novoj državi. Mislim da Slovenci imaju malo drugačiji mentalitet od nas. Na sve to mi je trebalo vreme da se priviknem. Odigrao sam jednu zvaničnu utakmicu, ali sam rastao kroz treninge. Primorje mi je pomoglo da izađem iz zone komfora i da shvatim da karijera nije prava linija, već put sa mnogo skretanja.”
Sada je konačno uhvatio kontinuitet. Nastupa za Timok i veruju da će na proleće biti još uspešniji.
“Posle svega što sam prošao – povreda, pozajmica, inostranstvo – konačno sam počeo da hvatam pravi ritam u seniorskom fudbalu. U poslednjih pet utakmica sam bio standardan. Upisali smo četiri pobede i remi, a bilans mi je pogodak i četiri asistencije. Za mene kao napadača je važno da budem uključen u golove. Zadovoljan sam polusezonom, jer sada konačno imam kontinuitet koji mi je nedostajao. Zaista – uživam na terenu. Strpljivo gradim karijeru i izuzetno sam ponosan na istrajnost koju sam pokazao tokom čitavog puta”, podvukao je Rakić.
BONUS VIDEO:
bosko
Šteta što su ga povrede omele u tome da se razvija kako je trebao da se razvija jer je bio ogroman talenat
mladen
Jednom se pregura povreda ukrštenih ligamenata ali dva puta već je previše
dorde
Što je najgore od svega mislim da će ponovo doći do neke ozbiljnije povrede
minja
Radovan Rakić je mlad igrac koji već ima dve ozbiljne povrede iza sebe, ali nije odustao da trenira i usavršava i posle jake povrede.