Posle dve veoma dobre sezone u redovima Cibone, srpski košarkaš Aleksandar Aranitović je nastavio da gradi svoj put u Španiji. Prihvatio je poziv Breogana, a sudeći po partijama na početku sezone – napravio je dobar izbor.
Posle samo tri nastupa izdvojio se kao jedan od lidera ekipe iz Luga, te je dosad beležio 10,7 poena, 4,3 skoka i 1,3 asistenciju. Posebno je zablistao protiv Huventuda, kada je vodio ekipu Veljka Mršića do trijumfa sa 17 poena i šest skokova.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Dobre partije, bile su povod za španske medije da porazgovaraju sa bivšim bekom Crvene zvezde, Mege i Partizana, a prvo se dotakao početaka u crveno-belim redovima.
“Počeo sam sa 14-15 godina u mlađim kategorijama i tamo sam proveo skoro deceniju. Imam prelepe uspomene. Sa nostalgijom se sećam osvajanja mnogih trofeja sa timom, kao što su juniorska Evroliga i razna nacionalna takmičenja. Igrati na tom nivou u tim godinama i osvojiti toliko toga je neverovatno i nezaboravno iskustvo”, rekao je Aranitović za El Progreso.
Sa reprezentacijom Srbije osvojio je srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu do 16 godina i bronzanu na Svetskom prvenstvu do 17 godina. Smatran je jednim od najtalentovanijih bekova u Evropi, ali njegovu karijeru obeležile su i dve teške povrede.
“Bio sam deo svih mlađih selekcija, što je za mene bilo sjajno iskustvo, ali kasnije sam doživeo dve ozbiljne povrede kolena koje su zaustavile moj napredak. Sada naporno radim da se vratim na pravi put i želim da nastavim ovako”.
Dotakao se i mračnog perioda, kada su ga povrede morile.
“Bilo je izuzetno teško, posebno na mentalnom planu. Izgubiti dve godine sportske karijere u tako mladom dobu, dok ste smatrani talentom, bilo je teško za podneti. Ipak, stalno sam verovao u sebe, a i porodica je verovala u mene, pa sam, uz naporan rad, uspeo da se izvučem iz te situacije. Nadam se da ću u budućnosti imati više sreće i manje problema”.
Tek nakon što je proslavio punolestvo, potpisao je prvi profesionalni ugovor sa Crvenom zvezdom. Usledile su povrede, a onda i poziv Partizana.
“Bilo je to posebno teško vreme jer nakon povreda nije bilo mnogo klubova koji su želeli da ulože u mene. To što me je zvao Partizan, klub za koji sam oduvek navijao, pružilo mi je novu šansu da se potpuno oporavim i vratim u dobru formu. Oduvek mi je bio san da igram tamo, i to se ostvarilo”.
Dotakao se i rivalstva crveno i crno-belih.
“Jasno je da su to dva najveća kluba u Srbiji, a oba igraju u Evroligi. Ipak, rekao bih da je Partizan istorijski klub, naročito na evropskom nivou. Igrao sam na obe strane i očigledno navijači veoma emotivno doživljavaju te mečeve. Iskustvo igranja u tim derbijima je izuzetno zabavno i zanimljivo”.
Otišao je potom u Francusku, ali u drugu ligu i zaigrao za ekipu Ada Bloe.
“Dobio sam dobru priliku tokom sredine sezone od ekipe koja je želela da se plasira u prvu ligu i odlučio sam da je prihvatim. To je bilo moje prvo međunarodno iskustvo”.
Bio je potom i u Holandiji (Den Boš), pa se vratio u Srbiju i zaigrao za Mladost iz Zemuna, a potom je nosio dres Džukije u Litvaniji, pre nego što je 2022. potpisao za Cibonu.
“Imam lepa sećanja na period proveden u baltičkim zemljama. Tamo sam se ponovo osećao kao pravi igrač jer mi je trener ukazao puno poverenje. Liga je veoma kvalitetna, a Litvanija je zemlja košarke, tako da je to iskustvo bilo pozitivno”.
U Ciboni je igrao odlično.
“To su verovatno bile moje dve najbolje sezone kao košarkaša. Tamo sam dobio stabilnost koja mi je bila potrebna i uspeo sam da konstantno napredujem u igri. Uvek ću biti zahvalan Ciboni što mi je pružila tu priliku. Taj klub zaista volim”.
Odlučio je ipak da prihvati poziv iz Španije i okuša se u ACB ligi.
“ACB je najbolja domaća liga u Evropi, a sve što sam čuo o Lugu i klubu bilo je pozitivno. Svi Balkanci i igrači iz mog okruženja su mi govorili dobre stvari o klubu. Trener me je pozvao i verovao sam da je to bila dobra prilika za mene. Zadovoljan sam što sam ovde, što igram za ovaj klub i uživam u podršci naših navijača, a takođe se nadam da ću igrati protiv najboljih igrača u Evropi”.
Izneo je i prve utiske o elitnom rangu španske košarke, prema mnogima, najboljoj nacionalnoj ligi u Evropi (i šire).
“Iz mog iskustva u prvim utakmicama, ritam je zaista brži i igra je intenzivnija, pa možda zaista morate biti spremni za šut sekundu ranije. To znači da imate vremena samo da primite loptu i rešite situaciju, bez puno razmišljanja”.
Šutevi sa poludistance su mu postali zaštitni znak.
“Da. Oduvek sam se osećao udobno pri takvom šutu i postao je automatski deo moje igre. Smatram da je to moj prepoznatljiv šut. Želim da postižem poene, bilo da su za dva ili za tri. Nastaviću da naporno radim na svojoj preciznosti”.
Španci su ga upitali direktno – da li je Breogan samo odskočna daska ili…?
“Želim da idem sezonski, korak po korak. Ove godine bih voleo da ostanem zdrav i da ovo bude dobra sezona i za mene i za tim. Ne razmišljam previše o budućnosti, fokusiran sam na to da svakog dana budem bolji”.
Istakao je da mu prija atmosfera u dvorani ekipe iz Luga.
“Ova hala me podseća na Pionir, i stvarno uživam u atmosferi koju naši navijači ovde stvaraju. Navikao sam da igram pred strastvenim navijačima i stvarno uživam u tome”.
Prešlo se i na leksikonska pitanja – ko su košarkaški uzori Aleksandra Aranitovića.
“Kao većini momaka, obožavao sam da gledam Kobija Brajanta. Od srpskih igrača, Bogdan Bogdanović, koji igra na mojoj poziciji, i Vasilije Micić”.
Najbolji protivnik?
“Džejson Tejtum, zvezda Boston Seltiksa, protiv njega sam igrao na Svetskom prvenstvu do 17 godina 2014”, dodao je Aranitović i istakao je rad sa Dejanom Milojevićem u Megi kao veoma bitan za njegovu karijeru.
Istakao je još Sani da često gleda fudbal, kao i da navija za Arsenal. Da mu je pasulj omiljeno jelo, a italijanska Gomora trenutno omiljena TV serija, kao i da sluša pop muziku. Bez čega ne bi mogao da živi?
“Bez svoje porodice”, kazao je Aleksandar Aranitović , dodao da ne podnosi nepravdu i poentirao odgovorom na pitanje – čime bi se bavio da nije košarkaš?
“Postao bih trener”.
Bonus video:
stefan.zvicer
Realno ga zabole za Zvezdu, Partizan i ponajviše za Cibonu
nemanja.stanisic
Dobro je da igra bilo gde,sto je najvaznije!
kluka4002
Covek je majstor košarke takav igrač je svuda od koristi sigurno eto i sam kaže postojala je želja da igra i za nas klub mada i pored svega toga ima jako kvalitetnu karijeru