Madridski Real je ove sezone pred svojim navijačima izgubio samo četiri puta. U Evroligi ga je kod kuće savladao jedino Panatinaikos, a u ACB ligi su bolji u glavnom gradu Španije bili Barselona, Tenerife – i Breogan.
Ekipa iz Luga je za vikend napravila veliko iznenađenje i slavila u Madridu prvi put posle 24 godine! A junak Breogana bio je bivši talenat Crvene zvezde i Partizana, Aleksandar Aranitović.
On je predvodio pobednički tim sa 19 poena i u sudaru sa asovima poput Marija Hezonje, Trejla Lajlsa, Serhija Ljulja…odigrao jednu od najboljih partija u sezoni.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Nije Sani imao mnogo vremena za odmor, pošto njegovu ekipu već u sredu čeka novi meč u sklopu Endese, protiv Ljeide, ali je ipak između treninga i časova španskog jezika izdvojio vremena za Meridian sport i izneo utiske posle zaista veličanstvene pobede nad Kraljevski klubom.
Aranitoviću je ovo druga sezona u dresu tima iz Luga, a – iako je okružen Balkancima (Mihailo Andrić, Dragan Apić, Dominik Mavra, Danko Branković) sada se trudi da što bolje savlada španski jezik, kako bi se u potpunosti uklopio u sredinu koja mu očigledno prija.
“Klub nam organizuje časove, pa ko hoće može da ide. Evo, već sam drugu godinu ovde i znači mi. Hoću da naučim jezik, tako da mi odgovara. Posle treninga odem tamo i to je to”, rekao je Aleksandar Aranitović za Meridian sport.
Utisci posle pobede nad Realom još su sveži.
“Velika pobeda, svakako. Za klub i za mene. Pobediti Real u Madridu je stvarno veliko. Mislim da Breogan nije pobedio tamo više od 20 godina. Tokom cele sezone pružamo dobre partije i mislim da nas je ova utakmica nagradila za sav rad kroz godinu. Stvarno velika i lepa pobeda, ali već sutra nas čeka Ljeida, tako da bi bilo dobro da na neki način potvrdimo trijumf iz Madrida.”
Sa saigračima i stručnim štabom je na poluvremenu shvatio da Real ipak nije nepobediv kod kuće i da Breogan ima šansu. Ugrabili su je izabranici Luisa Kazimira po povratku na teren i priredili jedno od većih iznenađenja sezone u španskom prvenstvu.
“Kad ideš u Madrid, uvek si autsajder. Protiv Reala je veoma teško pobediti. Znali smo da su malo umorni posle plej-of serije Evrolige i da postoji mogućnost da odmore neke igrače. Na kraju je odmarao samo Garuba, Tavares je bio povređen, svi ostali su igrali. Ušli smo malo nesmotreno, oni su poveli osam ili deset razlike, ali kako je utakmica odmicala, osetili smo da možemo da igramo sa njima. Na poluvremenu smo bili na minus dva ili tri i tada smo u svlačionici shvatili da možemo da iznesemo utakmicu do kraja i uzmemo pobedu, što se na kraju i desilo.”
Koliko god Aleksandar bio skroman, činjenica je da bez njegovih poena (najefikasniji u pobedničkom timu, više poena na utakmici postigao samo Serhio Ljulj – 20) ne bi bilo moguće ostvariti pobedu.
“Rekao bih da mi je to bila jedna od boljih utakmica ove sezone. Jednostavno su mi ulazili šutevi, igrao sam svoju igru i čekao prave situacije. Hvala Bogu, otvorilo mi se. Ali mi je najbitnije što smo pobedili, pa je zbog toga sve još slađe.”
Bilo mu je posebno drago da se odmeri sa Mariom Hezonjom.
“Ove sezone više igram na poziciji tri i baš sam posle prve utakmice u Lugu pričao sa saigračima kakav je utisak na mene ostavio Hezonja. Neverovatno raznovrstan igrač, može i licem i leđima da igra. On mi je ostavio najveći utisak. Naravno, tu su i Kampaco i ostali, ali bih pored Hezonje izdvojio Ljulja i Lajlsa.”
Kakav je podvig Breogan napravio, dovoljno govori potez uprave kluba da maltene odmah posle meča ozvaniči produžetak saradnje sa trenerom Kazimirom.
“Mislim da je to bilo završeno i ranije, samo su čekali pravi trenutak da ozvaniče. Posle pobede u Madridu je baš lepo ispalo. Sa Luisom mi je ovo druga godina. Kazimiro je ovde legenda, čovek je u ACB ligi 30 godina. Mislim da posle Pedra Martineza ima najviše utakmica. Veliko je ime u Španiji i meni je stvarno lako da radim sa njim.”
Naravno, zadovoljan je dosad ostvarenim i ne krije da mu prija Španija.
“Kad sam došao u ACB, shvatio sam koliko je sve brže i koliko moraš da reaguješ u sekundi. Mislim da je to najbrža liga u Evropi. Trebalo mi je malo vremena da se priviknem. Posle prve sezone brzo smo se dogovorili oko nastavka saradnje. Ove godine mi je mnogo lakše jer znam svoju ulogu i posle razgovora sa Luisom nekako sam mirniji u glavi. Imamo dobru sezonu i čak neke minimalne šanse za plej-of, tako da je sve u svemu uspešna godina.”
Balkanska družina daje poseban šmek ekipi Breogana, to se vidi i po rezultatima.
“Naravno da znači kada u inostranstvu imaš nekoga svog. Balkanci čine više od pola ekipe i svi imamo dobru sezonu. Verujem da imamo velike zasluge za to gde je Breogan sada. Malo nam je drugačiji karakter od domaćih igrača i mislim da to prija i njima i nama. Pomažemo jedni drugima i držimo se zajedno.”
Real je lider španskog prvenstva i praktično je već obezbedio čelnu poziciju pred plej-of, što dovoljno govori o težini Breoganovog trijumfa. Ipak, u Španiji, ali i u Evroligi, ove sezone je možda i najjači utisak ostavila ekipa Valensije.
“Još na početku sezone, kada su me pitali ko mi je najteži rival u ACB ligi, odmah sam rekao Valensija. Ubedljivo najteža ekipa za igranje. Taj intenzitet i način na koji igraju je neverovatan. Čim prime koš, odmah te napadaju u leđa. Nije slučajno što su dobili dve utakmice u Atini. Ne bih se iznenadio da odu na Fajnal-for. Pedro Martinez je napravio ekipu koju ja volim da nazovem vojskom. Deluju kao jedno i stvarno igraju neverovatno.”
Igrač koji nikoga, pa ni Aranitovića, nije ostavio ravnodušnim je sjajni Žan Montero.
“Mislim da svi vide kakav je talenat. Ali više nije samo potencijal, postao je ozbiljan igrač. Sigurno jedan od najvećih talenata u Evropi. Kada igraš protiv takvih igrača stvarno je uživanje”.
Montero je svoj put gradio u Španiji, iz manjih sredina išao je korak po korak ka najvećoj pozornici, što dovoljno govori o tome kakvi se sve talenti nalaze u ekipama širom Španije… Primeri su i Branku Badio, Realov Andres Feliz, pa i Silvan Fransisko je pažnju na sebe počeo da skreće partijama u Manresi ili Čima Moneke iz Zvezde…
“Montero je bio u Andori, pa Gran Kanariji, Badio i Fransisko u Manresi… Svake godine imaš ozbiljne strance u tim, da tako kažem, srednjim klubovima. Ekipama je veoma važno da pogode sa strancima i mnogo pažnje posvećuju skautingu. Stvarno ima mnogo kvalitetnih bekova i liga je veoma teška za igranje.”
Trudi se Aleksandar pored svih obaveza da isprati i dešavanja na Jadranu.
“Pratimo svi zajedno. Sad je plej-of ABA lige, biće zanimljivo. Što se Evrolige tiče, da li su večiti mogli bolje… Možda jesu, možda ne. Teško je reći. Ali plej-of ABA lige ćemo sigurno pratiti, imamo dosta drugara tamo.”
Imao je prilike da igra protiv Barselone kad je za njenim kormilom sedeo trener koji je preporodio Partizan ove sezone, Đoan Penjaroja.
“Igrao sam protiv Penjaroje dva puta. Čim je Partizan doveo njega, pretpostavio sam da će krenuti da igra brže i drugačije. To se i desilo. On je i sa Barselonom forsirao takav stil, a mislim da je Partizanu to prijalo u tom trenutku. Videlo se kroz rezultate u jednom delu sezone da je uradio dobar posao.”
Aranitović je posle sjajnih partija u Ciboni karijeru nastavio u Španiji, a otkriva da je postojala i mogućnost da se vrati u Partizan.
“Postojala je neka priča, ali ništa konkretno. Posle Cibone sam se veoma brzo dogovorio sa Breoganom, pa nije bilo mnogo vremena ni da razmišljam. Pominjalo se nešto, ali ništa nije otišlo ozbiljnije u tom pravcu.”
Fokus mu je na Breoganu i španskoj košarci.
“Iskreno, jeste. Već drugu godinu sam ovde i stvarno mi se sviđa i život i ACB liga. Na najvišem si nivou što se tiče domaćih prvenstava, tako da su mi ACB i Španija sigurno prioritet. Prvo da završimo sezonu kako treba i ostanemo zdravi, a posle ćemo videti šta dalje,” zaključio je Aleksandar Aranitović u razgovoru za Meridian sport.
Bonus video:
