Dragoljub Avramović u specijalnoj ulozi na Malom Kalemegdanu: Gledaćemo Zvezdinu decu u prvom timu

Pionir je u prethodnom periodu bio središte evropske košarke. Reprezentacija Srbija je dizala radnu temperaturu, Beogradska klinika Dušan Ivković dodatno privlačila poznata lica da svrate do kultne dvorane. Dok je defile prolazio, Dragoljub Avramović je samo bio na svom radnom mestu i mnogo puta morao da prekine razgovor kako bi primio srdačne pozdrave od proslavljenih trenera i igrača. Svi su hteli da se jave, da razmene koju.

Iako nikada nije bio pod reflektorima kao drugi i uvek se držao daleko od medija, zaradio je atipičan autoritet u srpskoj košarci koji se poštuje i ceni pa čak i s druge strane okeana. Ne dolaze slučajno igrači poput Nikole Jovića i Nikole Topića svakog leta kod poznatog Gidre, koji već drugu godinu zaredom vodi brigu o Zvezdinim mlađim kategorijama.

U opširnom intervjuu za Meridian sport analizirao je period u crveno-belom, govorio o specifičnosti rada sa decom, izrazio iskrenu veru da će prvi tim u predstojećem periodu dobti sjaj mladiosti iz škole, a istovremeno objasnio da je najvažniji cilj kluba sa Malog Kalemegdana – da osim što priprema igrače za veliku scenu, da klince izvodi na pravi put.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Nedavno se podigla prašina zbog odlazaka nekoliko talentovanih dečaka iz Zvezde, pa je Avramović želeo da skine veo misterije koja se pojavila u javnosti i objasni vrlo jednostavno zašto je Dimitrije Purtić izabrao Aris kao svoju narednu destinaciju.

„Dimitrija smo doveli 2024. godine i bio je kod nas dve sezone, stvarno je napredovao i izrastao u jednog od najboljih igrača generacije 2011. Roditelji su imali želju da promene sredinu, da sa ćerkom i sinom otputuju u inostranstvo, to im se otvorilo i to je to, ništa drugo. Mi smo svakako imali želju i pričali sa njima od kada su došli da ostane sa nama, da se razvija, da ga polako spremamo za prvi tim Crvene zvezde, ali njihova želja je oduvek bila da probaju da žive negde drugde. Nisu ni prvi ni poslednji koji su to uradili. Ta porodica je otišla, ali isto tako ima onih koji su se vratili u Srbiju, a njihova deca došla u Zvezdu“, počeo je Avramović za Meridian sport.

Još jedan momak koji je krenuo put inostranstva je Dušan Tišma. Kao i Purtić, bio je član šampionske generacije Zvezdinih pionira.

„Njegova porodica živela je u Dubaiju tri godine, pa su se vratili u Srbiju. Dete je bilo u Žarkovu, a onda smo ga mi doveli. Sada su majka i otac dobili poslove u Švajcarskoj i morali su porodično da se presele. Predstavili smo im naše ponude, ali jednostavno, ljudi su imali neki drugi plan u životu. To dete će ovde uvek biti rado viđeno, bilo da se vrati za pet meseci, godinu dana ili pet godina. Isto kao i Purtić –  oni su deca kluba i vrata su im uvek otvorena. Da smo mogli da ih zadržimo, svakako bismo to uradili. Ljudi ne shvataju da nemamo moć da upravljamo tuđim životima i nije moguće zadržavati decu na silu, pogotovo kad su u pitanju porodične odluke, koja utiču na egzistenciju čitave familije“.

Slučaj Aleksandra Zunzurovskog, koji će karijeru nastaviti u Partizanu, razlikuje se od prva dva odlaska i pokazuje da niko ne može da bude veći od kluba, odnosno da su pravila ponašanja ista za svakog dečaka.

„Doveli smo ga kao i Tišmu i Purtića. Otac mu je iz Makedonije, mama iz Portorika, a bio je sa nama devet meseci. Nismo se složili sa idejama koje je imao njegov otac koji je hteo da dete igra nešto što ne treba da igra. Gde god da je otišao, sve najbolje mu želimo. Više puta je skrenuta pažnja ocu da dečko ima dva treninga dnevno i da ne može da trenira još jedan dodatni trening, kao i da, ako se leči povreda, leči se ovde i moramo da znamo o čemu se radi. Svaki roditelj ima pravo na drugo lekarsko mišljenje, ali mi želimo da znamo šta se dešava kako bismo bili uključeni u oporavak. Jednostavno, ljudi imaju drugačije poglede“.

Nastavio je Avramović da pojašnjava.

„U nekom trenutku sam ga pitao gde mu je sin bio juče jer se nije pojavio na treningu, a onda sam video da je bio na nekom drugom treningu. Ne može da trenira košarku u Crvenoj zvezdi, a da ide negde drugde da radi, plus da mi kao klub to ne znamo. Uvek sam za dopunski rad, ali moramo da vodimo računa o opterećenju deteta. Isto tako, individualni treninzi mogu da se rade kod nas, kao što uostalom svako jutro i rade klinci u Pioniru. Pred kraj sezone je počeo da trenira na drugom mestu gde mu je govorio otac i skrenuli smo mu pažnju. Naša ideja za njegov razvoj i ideja njegovog oca nisu bile iste. Nisu poštovali stav kluba i došlo je do rastanka. Diže se nepotrebna medijska frka. Danas svako na društvenim mrežama može da napiše šta god želi, ali u našem sistemu postoje pravila kojih treba da se držimo. To je kao kada nastavniku učenik ne dođe na čas. Moraš da znaš gde je bio, jer je to tvoja odgovornost.“

“Ima igrača, ali ima i pevača”

Spontano se otvorila tema koja je neizostavni deo sporta mlađih kategorija. Roditelj – često teg, ali isto tako i važan deo svakog uspeha. Avramović je više puta isticao koliko je zapravo taj odnos bitan, jer bi u teoriji svi trebalo da imaju isti cilj. Nažalost, praksa je pokazala koliko može da bude komplikovana uloga trenera.

„Uvek se trudim da roditeljima objasnim situaciju, iako neretko imaju drugačiji utisak i postavljaju pitanje zašto njihovo dete ne igra više. Meni su u dugogodišnjem radu sa decom, kao i danas u Zvezdi, mnogo pomagali roditelji. Oni moraju da budu upućeni u razvoj deteta i zato sam vrlo otvoren. Želeo bih da istaknem da ima mnogo divnih roditelja sa kojima sam u sjajnoj komunkaciji“.

Ipak, postoji i druga strana priče…

„Imao sam šokantne slučajeve. Daću jedan primer razvedenih roditelja. Majka me zamoli da ispratim dete jer ređa slabe ocene, a onda me pozove otac i kaže: ‘Ma kakva škola, nek gura on košarku’, a ne razmišlja šta ako se dete sutra povredi ili ne bude moglo da živi od košarke. Nađeš se između dve vatre, a na kraju dete ispašta. Ja sam pristalica redovnog školovanja, jer je škola veoma važna zbog socijalizacije i kasnije pomaže u košarkaškom razvoju. Dešavalo se i da otac posle loše odigrane utakmice stavi dete u kola i kazni ga sa tri dana zabrane izlaska iz kuće. Imali smo dete koje danima dolazi neispavano na jutarnji trening jer mu je otac došao pijan u pet ujutro i lupao vratima. Mi živimo s tom decom. To je naša svakodnevica.“

Mnogi gledaju decu kroz biznis i neostvarene sopstvene snove, što je potvrdio i sam Gidra. Kao da često zaboravljaju da je prekoputa tinejdžer koji prolazi kroz pubertet i izazove koje donosi najosetljivije razdobolje u životu. 

„Svaki roditelj neka se zamisli i neka pogleda kako se dete ponaša kod kuće. Pričamo o deci koja imaju po dva treninga, školu, pa uveče hoće da se vide sa devojkom. Oni su u pubertetu, kada se zaljube menjaju navike, a pritom, deca koja treniraju ozbiljan sport, propuštaju ekskurzije, žurke i normalno odrastanje. Pričamo o deci koja nekada imaju po dve utakmice vikendom. Zato moramo da brinemo i da se odmore, da se pravilno razvijaju i izrastu u kvalitetne ljude“.

Uloga trenera u formativnim godinama je od izuzetnog značaja. Nakon oca, neretko postaje najvažnija muška figura u odrastanju deteta. Da Avramović radi na pravi način, najbolje se vidi po odnosu sa bivšim igračima, od kojih mnogi nisu ni stigli do samog vrha. 

„Uvek će biti momaka koji će postati košarkaši, kao i onih koji neće, ali najvažnije je negovati odnos i biti čovek. Ako ne dam poštovanje, neću ga ni dobiti. Sa mnogim igračima koje sam trenirao ostao sam u kontaktu, lepo je sresti ih, otići im na krštenje ili venčanje. Mene to ispunjava. Puno mi srce bude kad me pozove neko iz ranijih generacija i pita da mu krstim dete, a možda taj neko kod mene nije igrao ili sam mu rekao da nije dovoljno talentovan za profesionalnu košarku“.

Ispričao je popularni Gidra dve zanimljive anegdote vezane za nekada košarkaše, a danas ozbiljne momke koji su loptu zamenili za mikrofon.

“Trenirao sam Aleksu Šukovića iz Kragujevca koji je sjajan pevač. Trebalo je da igramo finalni turnir, a on mi javlja da će zakasniti jer su ga prijavili za ‘Zvezde Granda’. Pojavio se na ulazu u halu u trećoj četvrtini, sređen u beloj košulji i pita da li može u svlačionicu. Naravno da sam mu rekao da može i ostala je jedna sjajna uspomena. Isto tako i Miloš Grubor, reper danas poznat kao Bigru. Sećam se dok je trenirao kod mene u Beovuku, počinjao je da repuje. Trebalo je da idemo na koncert grupe Prti BG sa Aleksandrom Džikićem i pitao sam ga da li hoće sa nama.  On je pitao oca koji mu nije verovao da ide s trenerom. Zvao me uveče i morao sam njegovom tati da kažem da stvarno ide sa mnom. Nekoliko godina kasnije sam mu govorio da batali rep jer tu nema para i da se okrene fakultetu, a on je napravio ozbiljnu priču. Posle sam vodio generaciju 03, 04, 05… Bili su tu Topić, Mušicki, Bošnjaković, Marković… I pričam sa njima i čujem u pozadini muziku, a idu pesme Grubija. Kad sam im rekao da mi je to bivši igrač, tražili su da ga zovem da im završim majice, što sam i uradio… Ludilo, kako bi rekao Rambo Amadeus!“

Nedeljković i Đurić u BKK Radničkom, gledaćemo Zvezdinu decu u prvom timu

Avramović je posvetio život radu sa mladim igračima. Od 2010. godine i slučajnog odlaska na trening Beovuka, pa preko Mege i danas Zvezde je izgradio svoje  ime i status jednog od najboljih stručnjaka za talentovanu decu. Na Mali Kalemegdan je stigao 2024. godine i uveliko postavlja sistem koji bi u narednom periodu mogao da iznedri igrače za prvi tim.

„Završavam drugu sezonu u Zvezdi i bio bih nefer prema sebi i kolegama kada bih rekao da nisam zadovoljan, mada moramo još mnogo da radimo na unutrašnjoj organizaciji. Imali smo sedam takmičarskih selekcija i svih sedam su igrale finalne turnire najvišeg ranga na nivou grada ili Srbije, osvajale medalje. Imamo talentovane klince. Mi smo verovatno najstarija trenerska ekipa u Srbiji gde smo svi četrdeset plus, uz izuzetak mladog i veoma talentovanog Vuka Marića, koji vodi generaciju 2014. Cilj nam je da obučimo decu za seniorsku košarku i Zvezdu, ali i da u sistemu rada postoji normalan odnos dece, roditelja i trenera. Imamo divne ljude koji rade sa decom – od kondicionih trenera, fizioterapeuta i ostalih ljudi u klubu. Trudimo se da radimo što bolje. Naravno, postoje i greške, ali sa ovom posvećenosti s kojom treneri rade u mlađim selekcijama, uveren sam da će biti sve bolje i bolje“.

Prethodne sezone su trojica Zvezdinih klinaca ugledala svetlo velike pozornice. Sava Đurić, Ognjen Simjanovski i Aleksej Nedeljković su nagovestili veliki potencijal, dok mnogi drugi talentovani klinci vredno rade i čekaju šansu. Sledeća sezona će za pomenuti trio biti veoma važna, jer će uslediti period najosetljivije tranzicije.

„Pričaću o momcima koji su dobili priliku na velikoj  sceni, a ima mnogo drugih dečaka koji sjajno rade i uveren sam da će u narednom periodu dobijati priliku u prvom timu, što nam je apsolutni cilj. Većina juniorske ekipe, njih četvoro ili petoro, sledeće sezone će igrati Košarkašku ligu Srbije za našu filijalu BKK Radnički, što će im biti prvo suočavanje sa seniorskom košarkom. Biće im teško, moraće vredno da rade, a imaće ozbiljan izazov, jer je ipak u pitanju znatno viši nivo košarke od juonirske lige. Kako treniraš, tako igraš. Kako igraš, tako živiš! I to je moto kojim treba da se vode“.

Krenuli smo od najstarijeg.

„Sava Đurić je veseo i pošten momak. Izuzetno je napredovao i zasta mnogo radio. Prve godine smo u dogovoru sa porodicom odlučili da rešimo probleme koje je imao sa povredama, tako da smo pola godine radili na njegovoj atletici kako bi ga fizički pripremili. On je napravio ozbiljan iskorak i sve što smo se dogovorili u jesen 2024. godine, na sreću je sve bilo tako. Ove godine je prvi put u životu pozvan na spisak reprezentacije do dvadeset godina. Veoma je važno što ima pravu podršku porodice i biće deo BKK Radničkog naredne sezone.“

Zvezdin lider juniorskog tima i dečko koji je privukao posebnu pažnju na Evroliginom turniru je Aleksej Nedeljković.

„On je već nekoliko godina deo Zvezde. Vredno i talentovano dete. Imao je sjajnu sezonu, odigrao fantastično juniorsku Evroligu, ali je imao peh da se povredi posle reprezentacije, pa je proskočio završnice juniorske ABA lige i Juniorsku ligu Srbije. Kao i Sava, sledeće godine će da debituje u seniorskoj košarci, pošto će biti deo BKK Radničkog, kao i mladi Jovan Bikić sa kojim smo potpisali profesionalni ugovor“.

Najmlađi od pomenute trojice je Ognjen Simjanovski, Zvezdin srebrni reprezentativac iz Istanbula.

„Imao je mnogo pehova ove sezone. Posle osvajanja zlata sa reprezentacijom, vratio se sa povredom leđa koja je zahtevala mirovanje, pa je posle prve faze juniorske ABA lige ponovo osetio bol. Imao je trovanje hranom, iskrenuo zglob, tako da nije mogao da uhvati kontinuitet. Ipak, imao je dobre turnire, igrao juniorsku Evroligu kao dve godine mlađi. U Atini je bio veoma dobar. On će ostati sa nama sledeće sezone, a imamo još mnogo divne i talentovane dece koja sjajno rade i verujem u njih“.

Pripremiti mladog igrača za prvi tim, pogotovo u Zvezdi gde je rezultat jedino merilo, značajno je teže nego na drugim mestima. Dodatno otežava situacija u kojoj se nalazi evropska košarka. Iako ispred sebe ima veoma kompleksan zadatak, uveren je da će omladinski pogon izbaciti bisere koji će moći da doprinesu na seniorskom nivou.

„Mislim da je realno da se to desi. I dalje tvrdim da veoma teško da dete od sedamnaest ili osamnaest godina ima ozbiljnu ulogu na evroligaškom nivou. Ali, trudimo se i idemo ka tome da u narednom periodu naši mladi momci dobiju šansu u prvom timu Crvene zvezde. Neće biti lako, jer je rezultat uvek u prvom planu, ali verujem da ćemo gledati Zvezdinu decu na najvećoj sceni“.

Osvrnuo se Avramović na problem koji ima čitava Evropa.

„Ne smemo da zaboravimo da nije ovo problem srpske košarke, već i mnogo većih zemalja nego što je naša. Pogledajte samo koliko je dece otišlo na koledže iz Nemačke, Španije, Rusije…. Ne možemo na osnovu toga da sudimo. Takva je situacija i realnost evropske košarke. Mi ćemo se truditi, da svako talentovano dete koje ne ode u Ameriku, koje se dvoumi, da dobije našu ponudu, ali važno je napomenuti da će se svi oni koji odu – pre ili kasnije vratiti ovde. Kritikuje se kako nemamo mlade igrače, a zaboravljamo koliko srpskih košarkaša ima u  Evroligi, a da ne računamo Zvezdu i Partizan. Vrlo malo… Istovremeno, mladi dobijaju neverovatne ponude koje je nemoguće odbiti, tako da je na nama da se još više potrudimo u raznim smerovima, da ostanemo u dobrim odnosima sa igračima i sačekamo ih ovde kad se budu vraćali. Takođe, bitno je da svi zajedno promenimo ambijent i da učinimo da bude još bolji kako bi oni sutra birali naše timove, a ne inostranstvo. Najvažnije je da deca rade u miru i tišini“.

Istovremeno i drugi rade, nude uslove i predstavljaju svoje projekte, a neretko imaju manir da gledaju u tuđe dvorište sa željom da kritikuju.

“Danas je svakom klubu teško dovesti talentovanog igrača, pogotovo u Beogradu, gde ima klubova koji rade veoma dobro. Ustalila se praksa da neki klubovi, za potrebe sopstvenog marketinga pričaju loše o drugima. Ne dopada mi se takav, vrlo pogrešan narativ, jer poštujem moje kolege i druge klubove, za koje smatram da rade veoma dobro u skladu sa svojim mogućnostima i uslovima. Lošu atmosferu ne prave samo raznorazni stručnjaci gostujući u podkastima i medijima, nego i maliciozne objave na društvenim mrežama, motivisane ličnim interesima i animozitetima prema Zvezdi. A činjenica je da ti i takvi “stručnjaci” imaju više gostovanja u medijima i objava na društvenim mrežama nego održanih timskih treninga. Svi mi koji se bavimo košarkom imamo isti cilj – da razvijamo košarku. Mi kao treba da se prepucavamo, a naši igrači se međusobno druže, spavaju jedni kod drugih, idu zajedno u školu i igraju zajedno u reprezentativnim selekcijama. Nisam pristalica kritikovanja tuđeg rada. Baš zato mi je besmisleno učestalo medijsko komentarisanje načina rada i rezultata mlađih selekcija Crvene zvezde u negativnom kontekstu, omalovažavanje i minimiziranje uspeha igrača mladih kategorija našeg kluba. Sa druge strane, gotovo da nema roditelja i igrača iz mladjih selekcija Crvene zvezde kog svakodnevno ne zatrpavaju ponude drugih klubova i agenata, a svima puna usta razvoja srpske košarke”.

Tokom prošle sezone Avramović je iskoristio rupu u rasporedu kako bi otišao u Ameriku i na samom izvoru video kako se radi na najvišem nivou.

„Otišao sam na pet dana posle juniorske Evrolige da posetim Nikolu Jovića i vidim uslove u kojima trenira i radi. Fascinirao me je njihov profesionalizam, način na koji im je dan posložen od spavanja i ishrane do suplementacije, treninga i masaža. Mnogi se neće složiti sa mnom, ali što se tiče same košarkaške obučenosti, mislim da nismo uopšte daleko i da su naši klinci, kao i treneri i dalje među najboljima u Evropi. Naš problem je što ne razumemo da smo mala zemlja koja ne može demografski i fizički da parira zemljama sa mnogo više stanovnika. Osim što su možda atletski dominantniji, naši klinci imaju kvalitet, što dokazuje brojkakoliko ih je u Americi. Svi će se oni vratiti kad tad“.

Upravo na principu povratka srpske mladosti u Evropu, Zvezda je potpisala Nikolu Đurišića, u čijem je razvoju mnogo doprineo Avramović. Kao neko ko od košarkaških stručnjaka najbolje poznaje reprezentativca Srbije, veruje da će u skorijoj budućnosti 22-godišnji košarkaš biti važan faktor u igri crveno-belih.

 „On je jedan od najtalentovanijih igrača u svojoj generaciji, bio je dve godine u Americi, imao problema sa povredama, a kad je odlučio da se vrati u Evropu, znam da je imao mnogo ponuda, ali je u dogovoru sa agentom izabrao Crvenu zvezdu. Od njega očekujem da dokaže svoj talenat, a siguran sam da mu treba malo vremena i prilagođavanja, ali uveren sam da će u budućnosti biti jedan od nosilaca naše reprezentacije i da će dati veliki doprinos u Zvezdinim rezultatima“.

Tokom leta u Zvezdinom domu se pojavljuju i drugi biseri rasuti po svetu. Nikola Jović, Nikola Topić, Andrej Kostić, Lazar Đoković, Andrija Grbović… Samo su neki od momaka koji žele da rade i uče kraj popularnog Gidre.

„Kroz rad se stiče poverenje. Ja nisam najbolji trener na svetu, ali dovoljno se poznajemo i dugo radimo zajedno da znam da smo određene stvari uradili na kvalitetan. Ne radim ja na svoju ruku, već smo na vezi tokom čitave sezone, pričamo o zamerkama koje dobijaju u klubu i radimo na tome da budu bolji. Najvažnija je komunikacija i  jedan normalan odnos, u kojem je neophodno međusobno poštovanje“, zaključio je Avramović priču za Meridian sport.

Bonus video: