BODIROGA OTVORIO DUŠU: Evo zašto nisam igrao za Partizan, Miler je bio u šoku kad sam mu uzeo peškir!

Dejan Bodiroga imao je sjajnu karijeru i ostao upamćen kao legenda srpske košarke. Sada je rešio da progovori o Partizanu, Obradoviću i Indijanopolisu!

Srpski košarkaš jedan je od retkih iz svoje generacije koji nije obukao dres Partizana ili Crvene zvezde, a sada je objasnio zašto se to nije desilo.

– Ne znam, ali, eto, ja sam deklarisani navijač Partizana. Ali, da, možda ima u tome nešto. No u svakodnevnom kontaktu sa ljudima osetim poštovanje i to je divan osećaj. Mislim da je to samo zahvalnost zbog odnosa koji sam imao i prema košarci i prema reprezentaciji – započeo je Bodiroga razgovor za “Index”.

Kako kaže veliku ulogu u tome da ne zaigra za Partizan imao je Krešimir Ćosić.

– Krešo je poseban. Najpre je bio veliki čovek, a u košarci je bio vizionar. Sećam se, kad me doveo u Zadar, pričao je o nekim stvarima koje su se po njemu trebale dogoditi u košarci. Sve je počelo zbog jedne juniorske utakmice koju sam protiv Zadra odigrao odlično. Mišo Ostarčević je bio trener juniora Zadra i nazvao je Krešu i rekao mu da sam dobar i da bi bilo dobro da me dovedu. Već se tada pričalo da ima jedan talentovani klinac u Zrenjaninu i neki su klubovi pokazali interes da me dovedu – izjavio je, pa nastavio.

– Krešo me zvao u jedan kamp, tamo sam bio sedam dana i rekao mi je da želi da dođem u Zadar. Sećam se basketa s Đerđom i Krešom na jednom treningu. Vratio sam se kući u Zrenjanin i rekao sam roditeljima da ipak ne bih otišao u Zadar jer mi je želja bila da zaigram za Partizan, ali je Krešo tu odigrao majstorsku rolu. Bio je strpljiv, nije forsirao, pustio me da razmislim i onda je posle dve nedelje došao u Zrenjanin i uverio me da je to najbolja odluka za moju karijeru – dodao je Bodiroga.

Postojala je opcija da bude deo legendarne generacije crno-belih koja je 1992. godine osvojila Evrolige, ali do saradnje nije došlo.

– Prva ideja je bila da idem kod Kreše u AEK. Međutim, kad su se Krešo i Boša čuli, to je bilo to. Tanjević me uverio da je to najbolja odluka za mene, Krešo je tu takođe puno pomogao. Kad već sa 16 godina nisam prešao u Partizan, a znamo šta se tada sve događalo u bivšoj Jugoslaviji, odlučio sam da je najbolje za mene da odem u Trst kod Tanjevića – kazala je legenda srpske košarke.

Ovom prilikom osvrnuo se i na Indijanopolis 2002. godine, kada je naša zemlja postala prvak sveta, kao i čuvenog brisanja ruku peškirom Redžija Milera.

– Video sam da je šokiran situacijom, da mu nije bilo jasno šta se događa. Nisu očekivali da možemo da ih dobijemo, u očima sam mu video nevericu i da je tek tada shvatio da je đavo odneo šalu – krenuo je priču Bodiroga, pa nastavio.

– Bila je to odlična ekipa Amerikanaca. Džordž Karl je bio trener, Greg Popovič pomoćnik. Možda njih par nije igralo, ali bio je to sjajan sastav i mislili su da će se prošetati do zlata. Divac je odigrao odlično prvo poluvreme, Peđa Stojaković je celu utakmicu igrao odlično, a Gurović nas je s dve neverovatne trojke, kad smo bili na -10, vratio u egal. Tada smo zaigrali s visokom postavom, s četiri igrača koja su mogla igrati sve pozicije. Imali smo tada avangardnu i modernu petorku. Jarić s dva metra, Peđa Stojaković 203 cm, Gurović 203 cm, ja 205 cm, Divac 212 cm – zaključio je on.

Kako komentarišete ovu izjavu Dejana Bodiroge?

SADA JE ZVANIČNO! Pengos potpisao za CSKA iz Moskve!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Crvena zvezda – Partizan: Atmosfera, bakljade, isključenje Radonjića | Finale Kupa Radivoja Koraća!