U čast Bogdanovićevog oproštaja: Bolelo je četvrtfinale u Riju, pomišljao sam da se vratim

Bojan Bogdanović završio je karijeru prošle godine, ali će se od reprezentacije Hrvatske zvanično oprostiti u četvrtak, na utakmici protiv Letonije u Zadru.

Dres nacionalnog tima nosio je od 2010. do 2022. godine, odigrao 139 utakmica i postigao 2.200 poena, čime je postao najbolji strelac Hrvatske svih vremena. Nastupio je na pet Evrobasketa, dva Svetska prvenstva i Olimpijskim igrama u Riju, na kojima je bio najbolji strelac turnira.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Iako je želeo da se povuče bez velike pažnje, pristao je na oproštaj na insistiranje Krunoslava Simona i Košarkaškog saveza Hrvatske.

“Želeo sam da odem u tišini, ali nekako se ta ideja o oproštaju provlači od prvog dana. Nisam od onih kojima je potrebna pažnja, ali Kruno Simon je insistirao, kao i Savez. Onda sam pristao, lepo je to s njihove strane,“ rekao je Bogdanović za Jutarnji.

Pomišljao je i da se vrati na teren, ali telo nije moglo da izdrži.

“Želeo sam da se vratim, ali stanje mog stopala nije bilo dobro i nikako mi to nije dozvoljavalo. Imao sam tri operacije i praktično ne postoji lekar sa kojim sam bio u kontaktu, a da mi nije sugerisao da prestanem. Ni tetiva ni skočni zglob ne bi izdržali napore kojima je trebalo da budem izložen tokom treninga i utakmica. Bilo je najlogičnije da se oprostim. Da sam planirao bolji kraj od toga da me iznesu sa terena u Filadelfiji – jesam…“

Sve je počelo kada mu je Nikola Batum pao na nogu.

“U prvi mah možda i nije izgledalo opasno, pa su mnogi pomislili da sam samo izvrnuo skočni zglob. Međutim, meni je odmah bilo sumnjivo, jer sam osetio da je nešto puklo u stopalu. Onda se sve zakomplikovalo sa oporavkom. Nije to bila užasno teška povreda, ali je spletom ko zna kakvih okolnosti ispalo da se više nisam vratio.“

U međuvremenu je stigao do Netsa i pokušao da se priključi timskim treninzima, ali bez uspeha.

“Cele sezone sam pokušavao da se vratim, ali sam uvek shvatao da nešto nije u redu. Onda su krenule operacije – jedna, druga, treća. Posle te poslednje, u razgovoru sa lekarima i hladne glave, doneta je odluka da je najlogičnije da stanem. Pokušavao sam da idem preko bola, prošao kroz stotinu različitih terapija, pokušavao sa posebnim ulošcima i posebnim patikama, ali ništa nije pomagalo.“

Ipak, kada podvuče crtu, ima mnogo razloga da bude ponosan.

“Uvek ostaje ona priča da je moglo bolje. Međutim, kada se setim odakle sam krenuo, kako sam počeo da igram u Mostaru na linoleumu, jer tada u dvorani nije bilo ni parketa, zaista bi bilo glupo da kažem da nisam zadovoljan i ponosan na sve što sam odigrao i uradio.“

Posebno je boleo poraz od Srbije u četvrtfinalu Olimpijskih igara u Riju.

“Bilo je dosta takvih utakmica i trenutaka u reprezentaciji. Posebno zato što smo na svako veliko takmičenje odlazili sa idejom da je baš to ono na kojem ćemo napraviti nešto veliko. Svaki poraz u eliminacionoj fazi bio je podjednako bolan. Bio sam uveren da će nam se negde otvoriti. Jeste, taj poraz u Riju bio je težak, ali teško je sada reći koji je bio manje bolan. Olimpijske igre jesu nešto posebno za svakog igrača, ali za mene je svako ispadanje bilo isto…“

Žali i zbog prekida NBA sezone 2020. godine, kada je sa Jutom igrao sjajnu košarku.

“Jeste, ta sezona je stala. Niko od nas tada nije imao informaciju da li će se sezona nastaviti. Pošto sam imao problema sa šakom, otišao sam na operaciju, a onda je stigla informacija da će se liga ipak nastaviti. Šteta, bila je to ogromna šansa. Dok sezona nije prekinuta, igrali smo sjajno, najlepše u ligi…“

Period u Juti smatra najboljim u karijeri.

“Jesu. Sezonu i po, možda i dve, imali smo sjajan skor, igrali prelepu košarku, svi su se divili našoj igri, a ja sam u svemu tome bio važan deo tima. Sigurno sam tada igrao najbolje.“

Uvek je vodio računa da u klubovima ima značajnu ulogu.

“Još otkako sam bio klinac tražio sam klubove u kojima ću igrati i imati status. Bila mi je važna uloga u ekipi, bilo mi je važno koliko ću minuta imati na raspolaganju i kako za to vreme mogu najviše da pomognem svom timu. Da, birao sam status i pritom u većini slučajeva odlazio u sredine u kojima sam imao manje ugovore nego što sam mogao da dobijem negde drugde. Sve do potpisa za Jutu, svaki moj ugovor bio je manji od moje realne vrednosti na tržištu u tom trenutku.“

Osvrnuo se i na ogromne zarade u najjačoj ligi sveta.

“Ograničenje plata raste, igrači tamo zarađuju ogroman novac, ali ga, s druge strane, i stvaraju. Koliko god igrači dobro prolazili u svemu tome, veoma dobro prolaze i vlasnici klubova, jer vrednost franšiza samo raste. Sve su to ogromni iznosi, u tom biznisu učestvuje mnogo ljudi i veliki broj njih u toj računici dobro zarađuje.“

Dotakao se i planova NBA lige za širenje u Evropi.

“Sada sam već pripadnik neke srednje generacije, one koja je odrasla uz Evroligu, pa tu mogu da budem sentimentalan. Međutim, svi se sećamo priče o pokretanju fudbalske Superlige. NBA ima svoj sistem i marketing i nema sumnje da je sposoban da podigne košarku u Evropi na mnogo viši nivo. Mislim da će to biti i dobra prilika, pre svega za evropske igrače.“

Hrvatsku sada sa klupe predvodi Tomislav Mijatović, kojeg Bogdanović dobro poznaje iz Cibone.

“Tomica je znalac. Mnogo leta je provodio u SAD, stalno se usavršavao i ima košarku u malom prstu. U stručnom štabu reprezentacije sada je i Danijel Luc, a sa njim sam provodio mnoga leta na treninzima, spremajući se za sezonu. Reč je i o kvalitetnim trenerima, ali i ljudima. Takvi su i igrači. Tu su Šarić, Hezonja i Zubac, imamo dosta visokih krila u timu, kao i mnogo igrača koji mogu da igraju na više pozicija. To je jedna od naših najvećih prednosti.“

Nije ga iznenadio ni povratak Marija Hezonje u NBA ligu.

“Moje mišljenje je da Hez pripada NBA ligi i da je tako bilo tokom cele njegove karijere. On je ozbiljan NBA igrač. Zato me to nije nimalo iznenadilo. Poznajući odnose u NBA ligi, verujem da je Hezonja svakog leta otkako je u Evropi imao kontakte sa NBA klubovima. On je, ponavljam, apsolutno NBA igrač.“

I sam je ostao u kontaktu sa ljudima iz NBA lige.

“Čujem se sa prijateljima i nekadašnjim saigračima, kao i sa pojedinim funkcionerima, pre svega iz Netsa i Jute, gde sam proveo najviše vremena. Dosta prijatelja mi je ostalo i van NBA lige. NBA je organizacija koja se veoma trudi da ostane u kontaktu sa penzionisanim igračima. Način na koji vode računa o igračima, kako aktivnim tako i penzionisanim, zaista je sjajan.“

Ne isključuje mogućnost da jednog dana preuzme neku funkciju u košarci.

“Bilo je priča. Uostalom, krećem se u sportskim krugovima, pa se nalazim na kafama, ručkovima ili večerama sa ljudima koji vode klubove ili institucije. Košarka je ono što najbolje znam da radim. Da li ću se vratiti, videćemo. Siguran sam, ipak, da ću, ako se budem vratio, biti sto odsto unutra. Sasvim je jasno da neću doći kao prolaznik. To nikada nisam bio, šta god da sam radio.“

Za sada uživa u životu posle igračke karijere.

“Nikada bolje. Mnogi su mi govorili da će mi biti dosadno u penziji, ali meni se čini da trenutno živim najlepši i najzanimljiviji život. U Zagrebu sam, skoknem do Mostara, leti sam u Dubrovniku, na jugu. Sada imam mnogo više vremena za ljude koje volim, a sa kojima nisam mogao toliko da budem dok mi je trajala karijera. Drugačije je u NBA ligi – svaki drugi dan avion, pa novi grad. U ovome baš uživam.“

U četvrtak će, ipak, ponovo biti u centru pažnje.

“Nekako ne volim da budem u centru pažnje, posebno ne na taj način. To pripada momcima koji sada igraju, oni zaslužuju svu pažnju. Uostalom, reč je i o mojim prijateljima sa kojima sam donedavno delio svlačionicu i provodio leta, ko zna koliko godina. Sada sam njihov najveći navijač…“

Bonus video: