Simanić o događajima iz Manile, strahu i pogledu na život: Vratiću se još bolji, nadam se do kraja sezone

Navijači u Saragosi su tokom zagrevanja ugledali dobro poznato lice na klupi za igrače koji će u civilu gledati okršaj sa Tenerifama. I počeli su da aplaudiraju.

Bio je to doček za Borišu Simanića, momka koji je trebalo da eksplodira ove sezone u crvenom dresu, ali je umesto toga morao da se oporavlja od svega što mu se desilo u Manili, na Svetskom prvenstvu, kada je zbog jednog udarca tokom utakmice sa Južnim Sudanom ostao bez bubrega. I bio životno ugrožen.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDIpotpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Pet meseci kasnije još nije počeo da trenira, ali je mogao da doputuje u Španiju, da odgleda meč i uskoro će se, nada se Simanić, priključiti timu.

U razgovoru za lokalni „El Periodico de Aragon“, Simanić je pričao o tome kako se sada oseća i vratio film na nesrećna dešavanja na Mundobasketu.

 „Sjajno se osećam! Prošlo je pet meseci od povrede. Nadam se da ću uskoro početi da treniram, čim mi doktori daju zeleno svetlo,“ kaže Simanić.

Srpski reprezentativac ističe da će posle Kupa Kralja obaviti preglede i nada se da će rezultati biti pozitivni.

„Ako bude tako, počeću da treniram, iako se možda neću vratiti na teren do sledeće sezone.“

Boriša ističe da ga je prvih mesec dana bolela rana, ali je brzo počeo da hoda i „malo po malo, bol je nestao“. Ali, u trenutku udarca u meču protiv Južnog Sudana, bilo je strašno, seća se Simanić.

„Neverovatan bol, kao da su me nožem uboli. Od tog momenta sam postao veoma zabrinut. Posle pet minuta sam otišao u kupatilo i video da krvarim. Tada sam shvatio koliko je sve ozbiljno. Odatle sam otišao direktno u bolnicu, gde su uradili testove i videli da moraju hitno da me operišu.“

Boriša nije znao uoči druge operacije da će mu bubreg biti odstranjen.

„Probudio sam se iz anestezije bez saznanja da sam ostao bez bubrega. Prvo sam izgubio 2,5 litre krvi. Videli su da moraju da me operišu. Prvo nisu razmatrali o vađenju bubrega, samo su ga zašili. Ali, tečnost je nastavila da curi i morali su ponovo da me operišu, ovoga puta da ga potpuno izvade.“

Nuni Omot je igrač koji je povredio Simanića. Španskog novinara zanimalo je da li se igrač Južnog Sudana izvinio.

„Tada se izvinio i postavio je poruku na društvenim medijima. Ali od tada nismo bili u kontaktu.“

Da li ste ikada pomišljali da više nećete moći da se bavite košarkom – upitan je Simanić.

„Nikada nisam ni posumnjao, jer čim su me operisali, pitao sam doktora koliko ću odsustvovati. Rekao mi je da ću tri meseca morati dobro da zalečim ranu. Sve je to produženo jer je krvna slika morala da se vrati u normalu“, objašnjava srpski as.

Boriša je upitan i koliko ga je povreda sprečila da u potpunosti uživa u osvojenom srebru na Svetskom prvenstvu.

„Bio sam mnogo srećan. Kada sam se povredio, moji saigrači nisu mogli da spavaju dve noći koliko su bili zabrinuti i tužni. Čim sam se probudio, poslao sam im poruku da bih im rekao da je sve u redu. Tada su mogli da se opuste, da se smire i tako uđu u naredne utakmice. To im je bila motivacija da urade najbolje.“

Da li sumnjate da ćete moći da se vratite na nivo na kojem ste bili pre povrede – pitali su Simanića.

„Verujem da ću se vratiti mnogo bolji, jer je ovo učinilo da sazrim, da ojačam psihički. Sada mi nisu važne neke situacije na koje sam ranije obraćao pažnju, cenim male, svakodnevne stvari. Jednostavno, sada mogu da pružim najbolje.“

Pogled na život se promenio…

„Sada su dešavanja koja nas inače čine nervoznima ili ljutima, za mene nebitna. Zdravlje cenim više od svega.“

Simanić ističe da kada se sve dešavalo na terenu, nije strahovao za život. Ali, kada je otišao u kupatilo…

„Mislio sam da je u pitanju udarac kao i svaki drugi, iako me je ostavio bez daha na nekoliko sekundi. Ali kada sam video svu krv, mnogo sam se uplašio. Tada je doktor reprezentacije video moje stanje i hitno me prebacio u bolnicu.“

Boriša će se sada vratiti u Srbiju na poslednje preglede i kada mu daju zeleno svetlo, krenuće da trenira u domovini.

„Nadam se da ću moći da zaigram do kraja sezone.“

I jedva čeka, posebno s obzirom na doček u Saragosi.

„Kao i uvek kada dođem ovde, neverovatno je kako me dočekaju navijači i saigrači. Osećaj sada je bio divan.“

Bonus video:

3 Komentara

    Ceo svet poštuje koliku žrtvu je pretrpeo Simanić tada izgubivši jedan organ zbog udarca na utakmici i gde god se pojavi doživljavaće pozdravljanje od strane fanova košarke zbog svoje hrabrosti i borbe za život koju je pretrpeo

    Životna priča na prvenstvu šta mu se izdešavalo sve ,dobro je živ ostao ,želim mu brz oporavak o da ga gledamo ba terenu sto pre

    Partizan biti najbolji u Kup Radovanja Koraća.

Postavi odgovor