Profesor Aleksandar Nikolić, dobitnik nagrade za životno delo Udruženja košarkaških trenera Srbije, svojim radom postavio je temelje naše košarkaške tradicije i uzdigao je na svetski nivo. Na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, održan je ekskluzivan stručni skup povodom stogodišnjice rođenja profesora Nikolića, trenerske legende i tvorca jugoslovenske i srpske košarke.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Ovaj događaj organizovali su Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, Košarkaški savez Srbije i Udruženje košarkaških trenera Srbije, kao izraz zahvalnosti za izuzetan doprinos profesora Nikolića obrazovanju i sportu.
Događaj je otvorila dekan fakulteta prof. dr Sanja Mandarić, uz prikaz filma o životu i delu profesora Nikolića, a moderator je bio prof. dr Saša Jakovljević.
Uglednim zvanicama prvi se obratio predsednik Košarkaškog saveza Srbije Nebojša Čović.
“Košarkaška Srbija obeležila je u ponedeljak 100 godina od rođenja Aleksandra Nikolića čoveka koji je za mnoge sinonim za košarku na ovim prostorima, ali i u Evropi i svetu. Čuveni Profesor, vizionar, pedagog, trener i čovek koji je samouk uz pomoć Nebojše Popovića, Radomira Šapera i Bore Stankovića bio rodonačelnik košarke na ovim prostorima, tu ne smemo da zaboravimo i Ranka Žeravicu. Kasnije sam sa profesorom Acom Nikolićem sarađivao i na formiranju Košarkaškog kluba FMP. On je bio savetnik u klubu 1996. i 1997. godine, što je odmah rezultiralo prvim trofejom 1997. godine u Nišu, kada je trener bio Momo Milatović. To je bio prvi trofej, nacionalni Kup koji je FMP osvojio.”
Kako je rekao Čović, značaj koji je imao „Profesor“ koji je sa punim pravom nosio taj epitet, a ne nadimak, ne može da se sagleda kroz brojke, iako su one impresivne. Na njih je podsetio i predsednik KSS:
“Prvak sveta sa Jugoslavijom, trofeji na evropskim šampionatima, trostruki prvak Evrope sa Injisom iz Varezea, osvajač Kupa pobednika kupova sa Crvenom zvedom, brojne domaće titule, uticaj na dva naša najveća kluba, i njihove pobede i titule. Ali, taj značaj je možda i kroz uticaj koji je imao svojevrsnom doktrinom koju je napravio na generacije igrača, trenera, ali i viziju kako će košarka izgledati u decenijama ispred njegovog vremena.”
Kako je Čović rekao:
“Profesor nije bio rodonačelnik „jugoslovenske košarke“, već vizionar koji je nakon boravka u SAD 1963. godine, uzeo sve najbolje iz američke košarke i implementirao to u našu, čime je stvorio jedinstven stil protkan brojnim anegdotama, posebno o metodičnosti, ali i spartanskim zahtevima velikog profesora. Sve to zajedno donosilo je na kraju brojne titule, pehare, pobede, igrače i trenere, jer profesor Nikolić nije čuvao svoje znanje za sebe, već ga je delio svima koji su to znanje hteli da upiju. Bio je i ostao temelj naše košarke, ne jugoslovenske ili srpske već naše, svetske.”
Pred dobro popunjenim amfitetrom, Čović je zatim nastavio…
“Profesor Aca Nikolić dobio je na 100. godišnjicu rođenja u svojoj hali i bistu koja će svakoga namernika i zaljubljenika u košarku podsetiti na veličinu tog čoveka i neraskidivu vezu sa našom košarkom koju je velikim delom i stvorio. Koliko god se košarka menjala, evoluirala, ne smemo da zaboravimo dve stvari: u osnovi to je ista igra sa istim zakonitostima i pravilima, onim pisanim i nepisanim koja važe. A Profesor je sve to precizno primenjivao uz obavezan štos i neki jedinstven dodatak.”
I drugo…
“Ne zaboravimo da je u pitanju vizionar koji je gledao ispred svog vremena i to decenijama. Tada 70-tih godina prošlog veka, možda je mnogima delovalo da profesor ne zna šta priča kada je na jednom predavanju kao trener govorio da će košarka 21. veka biti takva da će svi igrati sve i biti viši od dva metra. Profesor je video već tada kuda ide ova igra: plejmejkere više od dva metra, Novickog, Jokića, Divca, Sabonisa, kao igrače prefinjene tehnike i mekane ruke kao kod bekova i mnogo toga što je tada mnogima bilo neshvatljivo. To se zove vizionar.”
Zaključujući priču, Čović je rekao:
“Mi imamo obavezu da čuvamo sećanje na Profesora. Ne zato što je to red, ne zato što je to naša obaveza, ne zato što sebe volimo da zovemo zemlja košarke, već zato što je taj čovek i danas putokaz i podsetnik šta treba da radimo kako bismo ostali na vrhu svetske košarke.“
Usledilo je obraćanje predsednika UKTS Ivana Jeremića, uz video poruka legendarnog trenera Bogdana Tanjevića.
Govornici na stručnom skupu bili su i predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Božidar Maljković, koji je govorio o radu i iskustvu s profesorom Nikolićem u splitskoj Jugoplastici, trener Partizana Željko Obradović evocirao je sećanja na profesora i njegov uticaj u KK Partizan, Željko Lukajić je pričao o radu sa profesorom i njegovom uticaju na trenersku profesiju.
Specijalna obraćanja imali su i legendarni Bratislav Bata Đorđević, profesorov student, koji je govorio o svom iskustvu kao jedan od Nikolićevih prvih diplomaca, igrač KK Crvena zvezda iz 1974. godine Ivan Sarjanović preneo je prisutnima iskustva stečena tokom rada sa profesorom Nikolićem.
Usledilo je svečano imenovanje Amfiteatra 3 u čast profesora Aleksandra Nikolića uz otkrivanje ploče, a zatim otvorena izložba posvećena njegovom životu i nasleđu u holu fakulteta.
Bonus video:
Goran Munic
Profesor Nikolic je mozda i najveća kosarkaska legenda Srbije, čovek koji je bio i kosarkas, a i neverovatan trener