Opširan intervju Ćusa Buena: Imamo dva slobodna mesta i pet timova koji žele u Evroligu! Otvaramo se ka domaćim prvenstvima, Evrokup se širi, biće i Superkup...

Ćus Bueno je četiri meseca na funkciji izvršnog direktora Evrolige. Završio je sezonu Fajnal-forom u Atini, a onda i krenuo pripremu za novi ciklus. Ne samo u Evroligi, već i u Evrokupu.

Traju i pregovori sa NBA Evropom, tako da je prvi operativac Evrolige imao izuzetno opširan intervju za Eurohoops. Intervju koji je podeljen u dva dela, tako da će u drugom – koji još nije objavljen – biti mnogo konkretnije priče o dolasku NBA u Evropu. Za sada – o sopstvenom dvorištu.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

„Ako pogledate šta smo uradili, moramo biti veoma zadovoljni. Ne samo zbog stvari koje smo postigli za tako kratko vreme, već i zbog načina na koji tržište, klubovi i svi ostali prihvataju našu viziju i projekat. Da navedem samo nekoliko primera: radili smo na licencama kako bi klubovi ostali uz nas. Dva kluba, Asvel i Fenerbahče, već su potpisala. Nadamo se da će Real Madrid potpisati naredne nedelje. Stvorili smo novi model, novo poglavlje širenja franšiza. Obavili smo mnogo razgovora sa investitorima. Oni žele da ulažu u naše dvorane. Žele da ulože milijardu evra kako bi podržali ovaj projekat“, počeo je priču Bueno za Eurohoops pa nastavio:

„Promenili smo Evrokup. Stvaramo dugoročne prilike za veći broj timova. O tome ćemo kasnije detaljnije govoriti. Imamo skoro 70 klubova koji žele da se priključe ovoj organizaciji. Kada sam došao, nalazili smo se u kritičnom trenutku. Vizija i projekat nisu bili potpuno jasni. Danas imamo više od 70 klubova koji su ili već posvećeni projektu ili su pismeno izrazili interesovanje. Rekli su nam da žele da budu deo organizacije – bilo kroz kupovinu tima, stvaranje franšize u Evroligi ili učešće u Evrokupu. Na poslovnoj strani promenili smo model raspodele prihoda, promenili digitalnu strategiju direktnog obraćanja potrošačima i stvorili novi proizvod – Superkup.“

AS je objavio da je Real spreman da potpiše desetogodišnju licencu. Kako Bueno tumači tu promenu?

„Još nisu potpisali, ali stalno ponavljam isto od prvog dana – oni će ostati sa nama. Bio sam optimista od početka jer iskreno verujem da je to najbolja opcija za njih. Kao što su Fenerbahče i Asvel već uradili, nadam se da će i Real. Moramo da poštujemo činjenicu da se trenutno nalaze usred izbora, a glasanje se održava ovog vikenda. Devetog juna imamo sastanak Upravnog odbora na kojem ćemo predstaviti novosti vezane za takmičenje i bilo bi sjajno da Madrid do tada već bude deo projekta.“

Bueno objašnjava razliku između sadašnjih akcionara i budućih franšiza.

„Prelazak na franšizni model predstavlja jasnu poruku tržištu: mi smo ovde zauvek. To odmah privlači investitore jer donosi dugoročnu sigurnost. Ako imate licencu na deset godina, a zatim ona nestane, vrednost vašeg kluba svake godine opada. Kada licenca istekne, vaša vrednost praktično postaje nula i sve morate da počinjete iz početka. Mi smo to promenili. Sada će klubovi biti tu trajno. To znači da mogu da investiraju. Mogu da planiraju izgradnju dvorane jer znaju da će postojati i za 25 godina. Mogu da uzmu kredit na 25 godina. Mogu da pronađu investitore koji će kupiti deo vlasništva u klubu, jer ti investitori znaju da će ostvarivati povrat ulaganja tokom mnogo godina.“

Kakav je plan za Evrokup? Proširenje dolazi, a u prošlosti se često postavljalo pitanje koja je zapravo svrha ovog takmičenja…

„Preplavljeni smo interesovanjem za Evrokup i to je došlo je od samih klubova. Nakon sastanaka sa mnogim evropskim klubovima shvatili smo koliko im znači jedno kvalitetno drugorazredno evropsko takmičenje, koliko mogu da napreduju ako imaju stabilan projekat na dve, tri, četiri ili pet godina. To im pomaže da dobiju koncesije za dvorane, da obezbede sponzore na više godina, jer sada znaju da će igrati Evrokup naredne tri godine. Trenutno mnogi klubovi svake godine moraju da kreću ispočetka. Ako ne igraju evropsko takmičenje, često dobiju samo 60% vrednosti svog sponzorskog ugovora. Tada je teže dovesti igrače, jer oni pitaju: ‘Da li ćete i sledeće godine igrati Evropu?’ Uvodimo srednjoročne licence u trajanju od tri do pet godina. Na taj način klubovi dobijaju sigurnost i mogu da se vrate na tržište i ostvare veću vrednost.“

Odjednom se pojavila brojka od 41 zainteresovanog kluba za Evrokup.

„Ako ćemo da širimo takmičenje, želimo da budemo sigurni da su ti ljudi ozbiljni. Zatražili smo pisma namere. I dobili smo isti broj pisama. To pokazuje da su klubovi zaista fokusirani na ovaj projekat. Naravno, konačnu odluku mora da potvrdi Upravni odbor, ali krećemo se u pravom smeru. Već smo saopštili da ćemo sačuvati mesta za kvalifikaciju kroz domaća prvenstva. Preostala mesta popuniće klubovi sa srednjoročnim licencama i određeni broj timova sa jednogodišnjim vajld-kartama. Imali smo više od 40 klubova koji su poslali pisma namere, što nas je navelo da razmišljamo o proširenju. Ne na 40 ekipa, naravno, ali za sada na 32. Veoma smo zadovoljni, jer sve ovo radimo zbog klubova. A kada su klubovi zadovoljni, to znači da radimo dobar posao. Za sada je cilj 32 tima, od kojih će 20 imati srednjoročne ili dugoročne licence.“

Postoji veliko pitanje, posebno u Turskoj – kolike su realne šanse da Bešiktaš sledeće godine igra Evroligu, a ne Evrokup?

„To ćemo odlučiti na sastanku Upravnog odbora 9. juna. Imamo pet timova zainteresovanih za igranje Evrolige, a postoje dva slobodna mesta. Ti timovi dolaze sa različitim projektima i različitim argumentima. Želimo da razumemo šta klubovi smatraju najboljim rešenjem ukoliko ostanemo na sistemu od 20 ekipa. Znamo da Pariz nema trajnu licencu. Ako Pariz dobije 19. mesto, ko će biti dvadeseti klub? Ako Bešiktaš ne dobije to mesto, oni su već potpisali licencu za Evrokup. Dakle, znaju da ih čeka veoma ozbiljan projekat u Evrokupu. Možda ga čak i osvoje i na taj način izbore plasman u Evroligu. Imaju veoma čvrstu osnovu. To je klub sa velikim ambicijama, napreduju iz godine u godinu i imaju sjajnu navijačku bazu.“

Pet klubova su podnela kandidaturu za Evroligu – a dva su slobodna mesta. Preostala tri su Monako, Hapoel Jerusalim i PAOK?

„Da, ali postoje i drugi koji još treba da dostave zvanične ponude. Ako pitate klubove, svi žele da igraju Evroligu. Međutim, jedno je želeti, a drugo poslati zvaničnu ponudu i reći: ‘Ovo je ono što nudimo i ovo je naš projekat.’ Dakle, imamo Monako, Pariz, Bešiktaš, Jerusalim, a postoji i peti kandidat. Nije samo PAOK, jer je PAOK javno rekao da je zainteresovan. Postoje i drugi klubovi koji imaju iste ambicije, ali ne želim da otkrivam njihova imena jer oni to još nisu javno saopštili.“

Evrokup menja princip i otvara se za domaće lige. Već je Evroliga razgovarala sa ABA ligom i grčkom ligom. Koji je konkretan sistem kvalifikacija za Evrokup kroz nacionalna prvenstva?

„Nisam razgovarao samo sa grčkom ligom i ABA ligom. Razgovarao sam i sa ACB, francuskom ligom, italijanskom ligom i sa ULEB-om. Svima smo rekli isto: Želimo da šampioni njihovih prvenstava imaju pristup Evrokupu kroz domaća takmičenja. Ako je šampion već u Evroligi ili Evrokupu, ili želi da igra neko drugo takmičenje, to mesto postaje vajld-karta za nas. Pokušaćemo da ga dodelimo nekom drugom klubu iz iste lige, ali to neće biti obaveza. Ipak, potrudićemo se da to bude slučaj, jer želimo da nacionalne lige budu još više uključene u naš sistem. To je naša obaveza i želimo da odemo i korak dalje. Želimo istinsko partnerstvo sa domaćim ligama. Sa svima, ne samo sa najvećima. Razgovaramo i o fondu za dvorane. Pravimo mehanizam koji će omogućiti renoviranje arena. Ako domaće lige žele da koriste taj fond, otvoreni smo za razgovore. Na kraju krajeva, želimo da pomognemo celom ekosistemu evropske košarke.“

Fajnal-for u Atini je ostavio pomešane utiske. Bio je sjajan događaj, ali sa mnogo pritužbi na suđenje i organizaciju prodaje ulaznica.

„Pre svega, atmosfera je bila fantastična, događaj sjajan, a utakmice odlične. Međutim, ne krijem da smo imali ozbiljne probleme sa prodajom i distribucijom ulaznica. Izvinio sam se tada, a izvinjavam se i danas svima koji su imali loše iskustvo, bilo zbog kašnjenja sa dostavom karata ili problema prilikom ulaska u dvoranu. Još analiziramo sve što se dogodilo. Sprovodimo i internu i eksternu reviziju svih brojki, procesa i same platforme. U narednim danima dobiću prvi kompletan izveštaj, jer smo želeli da detaljno proučimo situaciju nakon završetka događaja. Sa aspekta partnera i organizacije događaja zadovoljni smo. Ako pogledate brojke vezane za medije i digitalne platforme, veoma smo zadovoljni rezultatima. Imali smo izuzetno dobre pokazatelje. Da, bio je to zahtevan događaj. A vidite i sami da se sada u Grčkoj vode slične rasprave o suđenju i u domaćem prvenstvu. To je osetljiva tema. Ali kada govorimo o medijskoj pažnji, kvalitetu utakmica i celokupnom događaju, veoma smo zadovoljni.“

Nije se samo na Fajnal-foru pričalo o kvalitetu sudija – već tokom cele sezone.

„Uvek postoji mnogo buke oko suđenja. Za samo tri i po meseca koliko sam na ovoj funkciji video sam veliki broj žalbi, kritika i rasprava vezanih za sudije. Mnogo razmišljamo o tome. Već naredne sezone, koja će biti moja prva puna sezona na čelu organizacije, jedna od stvari koje planiramo da uvedemo jeste korišćenje tehnologije i veštačke inteligencije za određivanje sudijskih delegacija. Na taj način niko neće moći da pomisli da postoje bilo kakvi drugi motivi pri izboru sudija. Usput, lično ne verujem da takvi motivi danas postoje. Verujem u integritet svih ljudi u mojoj organizaciji. Da ne verujem, oni ne bi trebalo da budu deo organizacije ni jednog jedinog dana. Ali želimo da uklonimo svaku sumnju. Ako računar bira sudiju na osnovu unapred definisanih kriterijuma koje ćemo zajedno uspostaviti sa klubovima, tada neće biti prostora za teorije i spekulacije. Osim toga, mnogo razgovaramo sa šefom sudijske organizacije i samim sudijama o tome kako da bolje objasnimo navijačima zašto je neka odluka doneta. Želimo da publika bolje razume šta sudije vide na terenu i kakvim se kriterijumima vode. Mislim da transparentnost i komunikacija stvaraju poverenje. Ako budemo otvoreniji prema navijačima, poverenje u sistem će rasti.“

Da li mislite da je deo problema i mentalitet klubova – upitan je Bueno. Evroliga do sada nije bila njihov glavni izvor prihoda. Ako postane, da li će se promeniti i njihov odnos prema ligi?

„Nadam se da hoće. Ali pre svega moramo da zaštitimo samu igru. Integritet takmičenja je od ključnog značaja. Želimo da promovišemo fer-plej i to mora da bude apsolutni prioritet. I jeste prioritet. Ako možemo da uvedemo dodatne mehanizme koji će pokazati koliko ozbiljno shvatamo tu odgovornost, to će biti odlično. Ta imovina ima tržišnu vrednost. To je vrednost klubova, vrednost lige i budućih franšiza. Tu vrednost moramo da čuvamo. Bilo da gledate iz poslovnog ugla, sportskog ugla ili ugla navijača, svi moraju da osećaju da je integritet takmičenja zaštićen. Greške su moguće. Svi ih pravimo. Ali integritet nikada ne sme biti doveden u pitanje.“

Tokom konferencije za medije na Fajnal-foru Bueno je rekao da je problem sa ulaznicama pogodio 187 ljudi. Međutim, mnogi smatraju da je broj znatno veći. Da li se razmišlja o kompenzaciji?

„Da, razmotrićemo i tu mogućnost. Postoji nekoliko različitih nivoa problema. Prvo pitanje je da li je osoba koja je imala kartu uspela da uđe u dvoranu ili nije. Drugo pitanje je da li je uspela da uđe na vreme ili je zakasnila zbog problema sa dostavom karte. Treće pitanje je da li je mogla da sedi na svom mestu ili nije. Dakle, govorimo o tri različita nivoa problema. Razumem da postoje različite situacije. Za mene je u tom trenutku prioritet bio da svi koji imaju validnu kartu ipak uđu u dvoranu. Prvi izveštaj sam dobio samo dvadesetak sati nakon incidenta. Na osnovu tog izveštaja rekao sam ono što sam rekao na konferenciji. Prema tadašnjim informacijama, taj broj ljudi bio je pogođen problemima prilikom ulaska, ali su na kraju ipak uspeli da uđu. To je bilo donekle olakšavajuće, jer su barem mogli da gledaju utakmicu. Kasnije smo saznali da postoje i drugi problemi vezani za celokupno iskustvo u dvorani. Zato sada čekam konačan izveštaj. Tek tada ćemo imati jasnu sliku o svim navijačima koji su bili pogođeni jednom ili više vrsta problema.“

Da li će se naredni Fajnal-for igrati u Abu Dabiju?

„Abu Dabi je domaćin Fajnal-fora 2027. godine. Naravno, pažljivo pratimo dešavanja u regionu i stalno smo u kontaktu sa partnerima. Informacije koje dobijamo govore da bi se situacija mogla normalizovati veoma brzo, možda za nedelju ili dve. Mi na to ne možemo da utičemo. Naravno, ako iz bilo kog razloga ne budemo mogli da organizujemo događaj tamo, razmotrićemo druge opcije. Ali za sada nismo u toj fazi. Abu Dabi uskoro organizuje UFC događaje, NBA utakmice, trke Formule 1 i velike koncerte. Za sada se ništa nije promenilo. Zato očekujemo i nadamo se da će uslovi biti odgovarajući da nastavimo po planu.“

Da li postoje konkretni planovi za novi Superkup Evrolige?

„Pokušavamo da organizujemo prvo izdanje. Ne želimo da žurimo i da nešto uradimo na silu. Ako ne budemo spremni ove godine, počećemo naredne. Već imamo veoma ozbiljnog domaćina koji je zainteresovan da organizuje takmičenje. Želimo da ga održimo upravo tamo. Ako ne budemo uspeli da sve pripremimo na vreme, možda ćemo projekat pomeriti za godinu dana. Ali u ovom trenutku izgleda da ćemo Superkup imati već naredne sezone“, rekao je Bueno za Eurohoops.

Bonus video: