Darko Miličić je posmatrao veliki uspeh Srbije iz neposredne blizine. Zajedno sa Sašom Pavlovićem je bio podrška Orlićima u Tbilisiju na Evropskom prvenstvu. Utakmice nije gledao kao bivši košarkaš, nego kao roditelj. Zato je sve bilo posebno emotivno za bivšeg NBA asa i reprezentativca Srbije.
Lazar Miličić je bio važan šraf u pohodu na zlatnu medalju. Pokazao je da nije izbegao košarkaški gen i da je svetla budućnost ispred njega.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Nikada nisam bio ponosniji u životu. Ponosim se, ne samo na njega, već i na celu ekipu koja je tokom pripremnog perioda, a zatim i na samom prvenstvu, pokazala izuzetan karakter”, rekao je Miličić za Max sport.
Dva bivša NBA košarkaša su gledala naslednike kako zajedno pišu istoriju.
“Aleksandar Pavlović i ja smo komentarisali kako, iako on više prati mlađe kategorije, da reprezentacija U16 nije igrala ovako čvrsto, složno i sa tolikim intenzitetom u odbrani već dugo. Mislim da je sve počelo iz odbrane. Rekao sam mu da, ako nastave sa tom energijom i odbranom od prvog meča, retko ko će uspeti da se naigra sa nama. I, naravno, tako je I bilo”.
Osvrnuo se Miličić i na taktičke postavke Srbije, kao i odlučujuće faktore koji su doneli Srbiji trofej.
“Odbrana je bila ključna. Dotakli smo se i napada, koji je u nekoliko situacija bio diskutabilan, jer lopta slabo kružila i funkcionisala. Međutim, to je bila odluka selektora, i ta dinamika je, uprkos svemu, funkcionisala. Na kraju, ponovo se pokazalo da kada se igra složna, čvrsta i beskompromisna odbrana, sve ostalo može da se nadoknadi”.
Sama pojava Miličića privlači mnogo pažnje, ali Darko ne želi da reflektori budu upereni u njega.
“Za decu imam poseban osećaj, ali ne mislim da je to nešto što me izdvaja. To je osećanje koje svaki roditelj nosi, ništa više od toga. Nisam ja tu ništa posebniji od drugih roditelja. Ali, zaista, posebna je situacija kada posmatraš svoje dete na terenu. Kada je on tužan, i ja sam tužan; kada je njemu teško, i meni je teško; kada je on srećan, ja sam presrećan. Bilo je to pravo emocionalno putovanje, s obzirom na to da njegova uloga u reprezentaciji nije bila ista kao u klubu. Morao je da se adaptira, kao timski igrač koji voli svoju zemlju i tim. I pored svih izazova kroz koje je prošao kao pojedinac, cela ekipa je prošla kroz slične stvari. On je, ipak, pronašao način”.
Sin Lazar je učionio da se Darko oseća kao nikad u životu.
“On je momčina i već me je prevazišao u svakom smislu. Nadam se da će nastaviti da napreduje – kako duhovno, ljudski, tako i košarkaški. Daće sve od sebe, kao što je to radio do sada, i uvek će doprinositi timu. Bio je to pravi emocionalni rolerkoster, ali sve to na kraju nestaje, jer su momci postigli veliki uspeh. Svi negativni trenuci zaboravljeni su, a ostala je samo ta pozitivna uspomena na veliki uspeh koji su ostvarili. Svaka im čast, od prvog do poslednjeg”.
Bonus video:
davidpantelic80
Darko je preponosan na Lazara i učiće ga kako ne treba da se ponasa u karijeri
srboljub.birmancevic
Nirmalno je kao roditelj da bude ponosan na dete koje je pokazalo izuzetan talenat!
kluka4002
Tek je počeo treba mnogo još da radi da bi dostigao taj nivo ali ima već jedan ozbiljan uspeh kao veliki podstreh da nastavi ovim putem