Koliko god da je skromnost zaboravljena i lepa vrlina, nekada je činjenice pomere u stranu i pokažu lice koje bi drugi možda čitali kao nadobudnost, ali onaj koji bi želeo da vidi – ispred sebe bi imao realnost. Nekada je bila siva, često ružičasta, dugo i zlatna, a koliko god vremena bila teška i izazovna – Srbija je bila i ostajala svetski div u igri pod obručima.
Odnos stanovništva i vrhunskih košarkaša jednostavno ruši temelje logike i diže ego naciji koja sa ponosom ističe da je košarkaška. Ali, kao što je mitski Ahil imao slabu tačku, tako se vremenom pojavila i na telu Orlova. Rana je imala tri boje – zelenu, belu i crvenu. Italija je 2021. urazila traumu u Pioniru, a poraženi su iz bitke izašli Miloš Teodosić, Nemanja Bjelica, Boban Marjanović, Vasilije Micić, Ognjen Dobrić…
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Kad je delovao kao greška u sistemu, ponovilo se Evropsko prvenstvo. Iako sa Nikolom Jokićem, Srbija je pala u osmini finala. Ponovo se vijorila italijanska zastava. Stigli su Azuri da nas pobede i na Svetskom prvenstvu u Manili, ali taj poraz nije bio važan, jer je brzo bio zaboravljen, a srebro je sijalo oko vrata.
Novi dan donosi i novi susret sa starim rivalom (19.30). Ponovo je Jokić glavni protagonista, sada u ulozi kapitena, a pomenuta realnost nagoveštava, kao što je i pre tri godine, da su Orlovi favoriti, a Italijani ekipa koja traži novo iznenađenje.
Ipak, čini se da su svesni da će im biti mnogo teško. Da Srbija pod vođstvom Dušana Alimpijevića ne mari za duhove prošlosti, već da korača napred prema ultimativnom cilju.
Pezaro je grad gde bi jednom nogom mogla da zakorači prema Mundobasketu i Srbija će sve učiniti da uspe u tome. Italijani nisu u dobrom momentu, doživeli su šok u Tuzli, pa sada traže način da se izbave iz trenutne situacije, koja nije idealna.
Možda je paranoja, preveliki oprez ili nešto treće, ali činilo se da se tokom treninga reprezentacije Srbije motaju nepoznati ljudi sa željom da saznaju šta se nalazi u Alimpijevićevom umu. Sumnje na stranu – i da su potencijalno nešto videli što nije trebalo – moći će samo da prenesu: Srbija se opasno spremila i želi ceo plen.
Da bi došla do njega, potrebno je, kao što su podvukli Aleksa Avramović i selektor, da energija bude na najvišem nivou, a onda kvalitet lako dolazi do izražaja.
Istovremeno, strast u sportu može mnogo da donese. Kad je prava i kontrolisana, daje posebna krila, na kojima su Azuri svojevremeno i leteli do velikih pobeda nad Orlovima.
Sa druge strane, kad izostane ili im se oduzme, Italija gubi svoj identitet. Najbolje se videlo prethodnog dana u Pezaru. Grad koji ima materijal da zavodi, bez ljudi na ulicama, tokom vreline nedeljnog dana, izgledao je pusto i bez svog najjačeg pečata.
Strast je ostala rezervisana za pojedince, one daleko od pozornice, čija je pesma uveseljavala goste u lokalu i podsetila koliko diskretan heroj (u ovom slučaju starija gospođa) može da unese sjaj u ambijent koji je delovao da je monoton.
Upravo pojedinci, oni od kojih se ne očekuje, umeli su tokom prošlosti da naprave problem u duelima sa Italijom. Sada bi bilo dobro da možda ne krenu putem gospođe, da skriveni talenat sačeka neka druga reprezentacija da vidi Orlovi su se nagledali – Spisua, Maniona…
Alimpijević je dokazao u prethodnom meču da ume i on da servira pomenuti specijalitet, pa je tako Nikola Tanasković iskočio iz drugog plana. Mogao bi opet, a mogao bi i neko od njegovih saigrača. Red je da se naplate dugovi…
Bonus video:
