EMOTIVNI PEŠIĆ: Da nije bilo Bore, košarka ne bi bila tu gde je danas...

Legendarni trener Svetislav Pešić evocirao je uspomene na nedavno preminulog Boru Stankovića, KK Bosnu…

Dugogodišnji generalni sekretar FIBA Borislav Stanković, bio je veliki prijatelj popularnog Karija.

– Bora je bio sve u košarci…. Prvo je bio trener. Trenirao je OKK Beograd u vreme kada je igrao Zoran Bojkić i bio deo čuvenog tima sa Žućkom, Sijom Nikolićem, Gordićem… Njega je Bora doveo iz Pirota, a on je na jednoj utakmici srpske lige ubacio 120 poena, što mislim da je i dalje rekord. Bio je tu i Branislav Rajačić Rajče. Bora i on su bili najveći prijatelji. Pošto sam u to vreme bio jedan od velikih talenata, trebalo je da idem u OKK Beograd. U međuvremenu, Bora je otišao iz OKK, za njim i Rajče koji je otišao u Partizan, gde je doveo i mene – prisetio se Pešić u razgovoru za “Žurnal”.

Dok je radio u Nemačkoj, intenzivno je sarađivao s Borom.

– Svaki put kada sam ga zvao, rekao je: “Šta je Bugarine, opet imaš neku ideju?” U ta vremena mi iz Pirota bili smo Bugari. S Borom sam imao mnogo razgovora. Prošlog leta sam se spremao da ga posetim, ali nisam stigao. Praktično nisam ni dolazio u Beograd. Mnogo mi je žao što ga nisam video… Kada sam bio u Crvenoj zvezdi, stanovao sam na Banovom brdu, gde je Bora imao stan. Zvao sam da se vidim, da pijemo kafu, a on mi kaže: “Bugarine, imam vremena, samo da nađemo koga ćemo da ogovaramo”…

Istakao je Pešić da su Stanković i on mnogo razgovarali.

– U svakom smislu bio je izuzetak. O njemu svi pričaju kao čoveku koji je najviše uradio da košarka postane globalni sport. Mislim da je to tačno. Ipak, malo njih zna da je Bora bio čovek koji je slušao i znao da čuje. Nikada ne treba preterivati, ali mislim da košarka u Evropi ne bi bila to što danas jeste, da Bora nije bio generalni sekretar FIBA – jasan je on.

Evocirao je uspomene na Sarajevo i dane koje je proveo kao igrač i trener Bosne.

– To su bila vremena kada je postojao kontinuitet stvaranja ekipa. U Bosnu sam došao s Bošom Tanjevićem 1971. godine, ja iz Partizana, on iz OKK Beograda. Bili smo Druga liga i odmah smo ušli u elitu, već u prvoj sezoni. Ogroman rad je bila tajna velikog uspeha Bosne. Iz godine u godinu smo podizali lestvicu. Titula državnog prvaka došla je 1978. kao i nacionalni Kup. Onda, godinu dana kasnije, taj trofej prvaka Evrope. Danas je tako nešto nezamislivo. Sada, ako jedne godine ne uradiš ono što je zacrtano, sve se tumba i menja. Odmah ide nova ekipa i novi treneri.

Bila su to drugačija vremena, kako kaže.

– Vremena kada su uprave i treneri imali daleko više strpljenja. Kada su svi verovali da su kontinuitet i veliki rad temelj velikih rezultata. I ranije se pobeđivalo i gubilo, ali nije bilo velikih drama. Drugim rečima, bilo je to vreme kada se stvaralo. Imao sam veliku sreću da sam živeo u gradu koji je u to vreme bio centar Jugoslavije. I to u svim segmentima života, sportu, umetnosti, kulturi… Kao dodatak na sve to došle su i Zimske olimpijske igre. Tokom svih tih godina doživeo sam toliko lepih i nezaboravnih trenutaka. Nikad nisam verovao da Sarajevu može da se dogodi to što se dogodilo. Da li sam bio naivan, emotivan ili nešto treće. To ne znam, ali i dan-danas, kada je sve to prošlo, ljudi sa kojima sam se družio, bez obzira na veru i nacionalnost i dalje su moji veliki prijatelji. Ljudi su ti koji ga čine takvim kakav jeste – jasan je Pešić, koji je dodao da iako neki od njih nisu živi, žive u njegovom srcu.

U svom stilu osvrnuo se i na aktuelnu situaciju s pandemijom koronavirusa.

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Rekord koji teško da će biti oboren | RONALDO JE KRALJ PREMIJER LIGE