Koliko god u trenutku delovalo čudno i pomalo zbunjujuće, teško da postoji lepši osećaj za jednog roditelja od momenta kada shvati da detetova glava vidi šire i razmišlja zrelije nego što datum rođenja u ličnoj karti nalaže. Kada konačno bude jasno da njihovom čedu može bezuslovno da se veruje.
Dorian Glogovac je jednog dana roditeljima rekao da ne brinu, da će sa zadovoljstvom ispuniti ono što očekuju od njega, da zna da je to ispravno i potrebno, ali i da će istovremeno hraniti svoju strast. Da može uporedo da bude impresivan đak – kasnije student – i veoma darovit košarkaš. Da mu jednako nisu problem astrofizika, biznis i podizanje MVP trofeja.
Momak koji je prohodao na pločniku Vankuvera a propričao istovremeno engleski u okruženju i srpski pod porodičnim krovom, na intervju za Meridian sport došao je sa ljudima iz kojih je izbijao ponos. Sa bakom, majkom i ocem.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Sportski nastrojena javnost u Srbiji, pomislila bi da taj ponos potiče zbog činjenice da je dečak odrastao daleko zavičaja roditelja prošlog leta dobio poziv za pripreme reprezentacije do 18 godina. Delimično – da. Samo delimično.
Priču o Dorianu počinjemo baš tim trenutkom kada se na telefonu pojavilo +381… Malo posle takmičenja u Vankuveru, u martu 2025.
„Tada saznali za mene. Dobio sam poziv i došao u junu na pripreme na Zlatiboru. Super iskustvo, ali potpuno drugačiji stil košarke i mnogo akcija koje mi je bilo teško da upamtim i da se uklopim za kratko vreme“, objašnjava na više nego čistom srpskom jeziku Glogovac, tinejdžer poreklom iz Kraljeva (po majci) i Mostara (po ocu).
Bila je to poslednja godina srednje škole, a Dorian je izabran za najboljeg igrača iako nije igrao finale turnira.
„Nenad Krstić me zvao“, konstatuje momak bistrog i nasmejanog pogleda.
Porodica Glogovac nikada nije saznala ko je prvi javio KS Srbije da tamo daleko postoji klinac kojeg bi trebalo ispratiti. Ali…
„Znate ko bi mogao da bude? Njegov prvi trener, Goran Nogić, otac Jovane Nogić“, rekao je tata Goran i razvio priču.
Nije bilo potrebe istraživati, jer je sa nekoliko strana krenuo „hajp“ od momenta kada je pokupio MVP priznanje.
„Očekivao sam da će me pre pozvati Kanada, a ne Srbija. Međutim, bilo mi je baš lepo što me Srbija zvala.“
Roditelji su bili ponosni kada je sin primećen u njihovoj domovini. Sa priprema juniorske reprezentacije ostali su kontakti, sa saigračima i trenerima. Proširila su se i poznanstva – kontakt je ostao sa Nemanjom Jovanovićem, asistentom u stručnom štabu seniorskog tima Srbije i UCLA.
Ipak, koliko god čitaocima ovog teksta možda delovalo čudno, mladom Dorianu košarka nije bila u prvom planu. Želeo je u akademski elitnu, Ajvi ligu. Želeo je najbolje moguće obrazovanje, bez obzira na košarkaške ponude.
„Bilo je raznih koledža koji su zvali, posebno sada sa NIL pravilom. Ipak, kad dolaziš iz Divizije 3, to nisu milioni. Nuđene su pare, ali meni je akademski razvoj najvažniji, jer te pare ću ionako kasnije zaraditi sa diplomom. Imao priliku da idem u bolje košarkaške programe, ali akademski to nije bilo ono što sam tražio. Zato sam posle izabrao Kaltek (Caltech), jednu od najboljih na svetu. Imao sam vremena i za košarku, igrao mnogo i dobro, ali sam shvatio da sam promašio nivo. Ušao sam u transfer portal i bilo mi je glavno da se preselim u akademski dobru školu.“
Stigao je poziv: slavni Pen (Univerzitet Pensilvanija). Jedan od retkih iz Ajvi lige (akademski elitne) koji ima i odličan sportski program.
„Super kombinacija“, nastavlja Glogovac. „Pen je išao na Martovsko ludilo, najbolji su u Ajvi ligi… Sačuvali su igrače, tako da ćemo imati dobru ekipu. A što se akademskog dela tiče, ušao sam u Vorton školu koju su završili između ostalih Tramp, Mask…“
Iz Vankuvera na zapadu kontinenta, mladi Dorian ide u malo bučniju Filadelfiju na istoku.
„Moj brat završava magistarski u Torontu, to je samo dva sata avionom. U Los Anđeles su mi dolazili roditelji, a nije mogao brat. Sada će biti obratno.“
Na ovu opasku brecnula se mama Nataša.
„Neće nas se tako lako rešiti, iako želi. Nema šanse!“
Posle osmeha dodaje:
„Volimo njegovu igru, živimo za te momente da ga bodrimo, da navijamo… To je neopisiv osećaj u kom se duša i telo bodre, emocije prepliću… Zavoliš sve ljude okolo, ceo tim, publiku, trenere, sve koji su u tom svetu velike borbe uspona i padova, savlađivanja prepreka. Ne bismo taj osećaj dali ni za šta na svetu.“
Pitanje je i koliko će imati vremena za viđanje. Dorian sada studira nauku o podacima u kombinaciji sa biznisom.
„Kaltek je baš samo nauka – fizika, astrofizika, hemija… To je fakultet koji sarađuje sa NASA. Neke predmete sam baš voleo, ali sam osećao da postoji deo mene koji voli biznis, a toga nije bilo u ponudi. Na Penu je kombinacija tehnologije i biznisa.“
Mnogi, kada čuju „Ajvi liga“ podrazumevaju da su u pitanju štreberske škole koje sportski deo ne shvataju kao previše bitan. Međutim, snimani su filmovi i filmovi baš o rivalitetima elitnih univerziteta i na atletskom nivou. Velika je i povezanost „navijača“ sa univerzitetima.
„Takve škole uvek ’moraju’ da budu bolje od drugih iz tog ranga – akademski, muzički, sportski… Kad kažeš da si pobedio Harvard, to znači da si napravio korak više u odnosu na njih. Međutim, najveća stvar je to što se ljudi od 60-70 godina koji su završili te škole vraćaju i gledaju utakmice“, kaže Glogovac junior i pokreće novu temu.
Iako postoji rivalitet između univerziteta, tu je i osećaj pripadnosti Ajvi ligi. Pripadnost koja se ne briše sa završenim studijama.
„Kad sam stavio post na Instagramu da idem na Pen, kontaktirao me momak koji je završio Harvard i poželeo mi dobrodošlicu u to društvo. Bendžamin Frenklin je stvorio taj fakultet u Filadelfiji. Pen je jedan od najvećih američkih brendova među univerzitetima.“
Meridian je sportski sajt, tako da je morao još malo da se pozabavi onim što će se dešavati na terenu za potencijalnog srpskog reprezentativca. Koja će Dorianova uloga biti u timu Kvekersa.
„Potreban im je strelac, a ja sam bio jedan od najboljih u Diviziji 3. Oni vide mene kao skorera, da li već prve godine ili možda sledeće, videćemo.“
Jasno je koje su ambicije što se tiče obrazovanja mladog Glogovca. Ali, gde sebe zamišlja na terenima. Jer, iz Ajvi lige retki su došli do najviših vrhova. Džeremi Lin (Harvard) je jedan od retkih. Moraće da probija barijere…
„Ja oduvek probijam barijere“, nasmejao se mladi Dorian i u tom trenutku kao da je dodao sebi godine.
„Kao cilj sam stavio NBA ligu. Ako se desi odmah iz Ajvi lige, super. Ako ne, imaću još godinu-dve da se prebacim na neki drugi koledž. Postoji to pravilo, kad diplomiraš u Ajvi ligi ne možeš da se vratiš da igraš košarku, morao bih da se prebacim na košarkaški jaču školu.“
Počeli smo priču sa pozivom Srbije za reprezentaciju. Ali, šta ako Kanada pozove? Jer, ukoliko se sve bude odvijalo kako 196 santimetara visoki bek želi – a odaje utisak mladog čoveka koji ispunjava ciljeve – biće na nivou koji će privlačiti reprezentaciju Zemlje javorovog lista?
„Sve dođe u svoje vreme. Bog će napraviti odluku za mene. Sve se reši kako treba.“
Neko bi pomislio da je ljubav prema košarci usred hokejaškog Vankuvera stekao preko roditelja. Na ovu konstataciju, uključuje se tata Goran.
„Čuli ste kad je Dorian rekao da celog života probija barijere? Supruga i ja smo jedna od tih barijera.“
Sledi priča iz prošlosti:
„Goran Nogić je počeo da ga trenira u Vankuveru kad je bio šesti razred osnovne škole. Tada me pozvao da popričamo. ’Slušaj, ovo ne pričam svakome. Ako uzmemo ovog malog da treniramo, igraće za srpsku reprezentaciju!’ Međutim, mi smo sve vreme bili protiv sportskog života. Govorili smo mu da ne može sve karte da baci na to, šta ako se povredi, šta ako… Borio se najviše protiv nas. I na kraju nas je pobedio. Uvek je pričao da može oba da postigne.“
Roditelje je mučio i potencijalni svet popularnosti, ali… Kada je Dorian doneo MVP pehar na kojem pišu imena Stiv Neš, Keli Olinik…videli su da njega uspesi na terenu neće promeniti. Drugi sin je završio elektrotehniku u Kanadi, ali mlađi je želeo u Ameriku. Znao je tačno šta hoće. Sam je kontaktirao trenere, škole, pregovarao sa MIT, sa Harvardom…
„Kontaktirali su ga razni treneri i agencije“, dodaje Nataša Glogovac.
„Najjača agencija iz Amerike, jedna iz Kanade i – Stevan Petrović i Nikola Knežević kao Srbi iz SAD. Odabrali smo njih jer su naši, ali i zato što su poslušali šta mi želimo, iako nikakav interes od Doriana nisu imali, jer škole iz Ajvi lig ne plaćaju igrače. Poštovali su to što smo hteli vrhunsku školu iz Divizije 1. Iako je imao finansijske ponude od kojih bi oni imali korist, na Pen je pao izbor.“
Razgovor je tekao lako, onako kako kroz život korača i još jedan košarkaški talenat čijim venama teče srpska krv. Ali, polako se privodio kraju. Zato je mama Nataša želela da doda:
„Znate, jednom sam ga pitala zašto mu je toliko bitno da se bavi sportom, jer pare će zaraditi i posle obrazovanja? Rekao mi je da želi da dođe u poziciju da može da pomogne ljudima koji su njemu pomogli da dođe dovde. Da mu je to jedini motiv da se bavi sportom i završi velike fakultete. Da menja svet na svoj način.“
Dorian je slušao kako ponos izbija iz mame i dodao:
„Imam grupu ljudi iz Srbije, Vankuvera i Amerike, koji me podržavaju sve vreme. Često nekoga motiviše da dokažu nekome da je pogrešio. Ja tu perspektivu menjam – želim da dokažem da su bili u pravu. Jer, kad sam osvojio MVP nagradu, saigrači su otišli na žurku, a ja sam pozvao ljude koji su me podržavali od malih nogu. Sada mi je cilj da odem na Martovsko ludilo i da pokažem da su oni bili u pravu. Brat je postao inženjer, ali uvek je dolazio na utakmice da me zagreje, da mi pomogne… Želim da mu vratim.“
Roditelji, doktori, slušali su sina koji bi trebalo da je još dete. Slušali i podsetili se trenutka kada su shvatili da je na pravom putu. Da ne treba da strahuju. Zamislite tu situaciju i procenite – ima li lepšeg osećaja?
Bonus video:
