Dragan Tarlać: Mora se razumeti odluka Nikole Jokića, uspeh Partizana i Zvezde neće biti dovoljan ako ne budemo razvijali mlade igrače

Sportski direktor košarkaške reprezentacije Srbije, Dragan Tarlać u opširnom intervjuu za hrvatski “Tempo” govorio je o velikom uspehu Orlova u Manili.

Srbija je pre mesec i “kusur” dana osvojila srebrnu medalju na Svetskom kupu uprkos izostancima Nikole Jokića, Vasilija Micića, Nikole Kalinića, Alekseja Pokuševskog, Vladimira Lučića, ali i još nekoliko važnih igrača.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 4.000 RSD potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Ipak, uprkos prognozama ekipa Svetislava Pešića i novog lidera Bogdana Bogdanovića umalo je stigla do krova sveta.

”Košarkaška reprezentacija Srbije, kao najveći brend srpskog sporta, pred svako veliko takmičenje neminovno će izazvati reakcije javnosti, a kulminacija je ove godine svakako bila odluka najboljeg igrača na svetu Nikole Jokića. U okolnostima medijske nestrpljivosti nužno je reprezentaciji osigurati mir, mi koji smo tokom cele godine blisko uključeni u komunikaciju s igračima znamo koliko je zahtevno, posle napornih klupskih sezona, odmoriti igrače, a zatim ih u pravom psihofizičkom stanju uvesti u napor reprezentativnih priprema. Košarka se razvija i menja, mi nikada nismo imali najboljeg igrača na svetu koji odigra 100 utakmica u sezoni gde utakmice traju 48 minuta i pritom na svojim leđima iznese igru svog tima i osvoji NBA prvenstvo”, počeo je Tarlać razgovor za “Tempo “i dodao:

”Kada sagledamo sve te činjenice, Jokićeve razloge da ove godine ne bude u zahtevnoj reprezentativnoj akciji kakvo je Mundobasket, s tim stepenom iscrpljenosti i psihofizičkog umora, moramo razumeti. S druge strane, javnost u Srbiji živi košarku i reakcije uvek idu u smeru upoređivanja s prethodnim vremenima i očekivanjima da reprezentacija sa svakog takmičenja donese medalju. Svima treba da bude jasno da se mnogo toga u današnjem društvu menja u smislu životnih vrednosti i prioriteta, ali jedno se nije promenilo, a to su težina i važnost reprezentativnog dresa, odnosno značaj igranja za reprezentaciju. I tu sam najponosniji na momke, svaki put vidim tu želju i buđenje svesti kada obuku dres reprezentacije”.

U svetlu neuspeha na Evrobasketu (9. mesto) i izostanak sa prethodnih Olimpijskih igara moglo bi se govoriti o blagom padu srpske košarke. Ipak osvajanjem drugog mesta na svetu, te direktan plasman na OI u Parizu 2024. promenili su “narativ”.

”Odgovornost vođenja reprezentacije ne gledamo samo kroz ono što svi prvo vide, a to je osvajanje medalja. Da se vratimo malo unazad na razloge Pešićeva ponovnog angažmana u srpskoj košarci, a to su pre svega želja i spremnost za postavljanje većih i jačih temelja za budućnost naše košarke. Uspesi dva najbolja srpska kluba u Evroligi neće biti dovoljni ako ne budemo kroz sistem takmičenja u Srbiji omogućili daleko kvalitetniji razvoj mladih igrača i osigurali im jasniji put do visina vrhunske košarke. U svetu nadirućeg korporativnog kapitalizma, koji osvaja i sport, jedino proizvodnjom igrača možemo ostati konkurentni i reprezentativna košarka opstati na visini koju svi očekuju, a to je osvajanje medalja u kontinuitetu”, kaže direktor reprezentacije i nastavlja:

”Srpska košarka je dugo posle raspada SFRJ crpila svoje uspehe preko igrača i trenera koji su stasali u jugoslovenskoj školi košarke, a to se i danas nastavlja kroz vrhunske trenere kao sto su Pešić i Obradović. Generacije briljantnih mladih srpskih trenera koji stasaju u ovom vremenu na visini Evrolige i NBA, donose nam novu dimenziju košarke i mi kao mala zemlja, ali košarkaški vrlo osvešćena, nemamo pravo ni luksuz ne uključiti sve u razgovore o smeru srpske košarke”.

Pešić upozorio da situacija u srpskoj košarci nije dobra…

”To je bio poziv upozorenja jer to jedan čovek ne može sve sam da napravi, neophodan je temeljni rad koji iziskuje veliku upornost, angažovanje i koheziju svih činitelja u našoj košarci. Sve dok se to ne dogodi, često ćete čuti Pešićevu rečenicu kojom upozorava i daje jasnu sliku današnjeg stanja, a to je da su igrači najbolji deo srpske klupske i reprezentativne košarke. To nije dodvoravanje nekome, to je činjenično stanje i svi moramo da napravimo mnogo više kako bi igrači mogli da dolaze do vrhunskih rezultata. Reči Pešića i Maljkovića imaju težinu, mora se dobro razmisliti o svemu što oni izgovaraju i otvoriti razgovore na mnogim nivoima struke”.

Osim Jokića, nije igrao ni Micić, jedan od najboljih igrača iz Evrolige protekle sezone, kao ni Nemanja Nedović. Kako je to uticalo na plan pripreme za takmičenje?

”Svaki igrač je jedinstven i nema zamenu, a posebno je nema najbolji igrač sveta. Međutim, svi vrhunski igrači koji prođu reprezentativne pripreme nose određeni kvalitet i na kraju tim ne čini samo 12 najboljih pojedinaca, već 12 igrača koji će najbolje funkcionisati zajedno kako bi snaga tima bila maksimalno iskorištena za ostvarenje zajedničkih ciljeva. Očajavanje zbog izostanka igrača je gubitnički alibi, reprezentacija Srbije nema pravo da tako razmišlja”.

Srbija igrača dobro od početka, onda se desila povreda Boriše Simanića koja je dača krila ekipi, uprkos porazu od Italije, da li ste verovali u veliki rezultat?

”Prošle godine na Evrobasketu, s reprezentacijom koja je po imenima bila jača od ove, takođe smo sjajno počeli prvenstvo. Međutim, mi smo rano, u kvalifikacijama za Evrobasket, morali doći u takmičarsku formu kako bismo pobedili Grčku u Beogradu i Tursku u Istanbulu. Naše utakmice u grupnoj fazi Evrobasketa bile su na izuzetnom nivou. Prva reprezentacija koja je uspela da nas zaustavi bila je Italija i to u najgorem trenutku po nas, u nokaut fazi osmine finala prvenstva. Ove godine pripreme su slično realizovane, ali bez utakmica kvalifikacija tokom leta što je značilo daleko mirniji prilaz Mundobasketu. Ekipa je igrala vrhunsku košarku od samog početka turnira. Ove godine poraz od Italije došao je u pravom trenutku, homogenizovao je ekipu, a ta dodatna kohezija posebno se manifestovala posle povrede Simanića. Najvažnije utakmice Mundobasketa, od četvrtfinala pa do kraja odigrane su na način koji će struka još dugo da analizira”.

Da li je postojalo razočarenje posle poraza od Nemačke?

”Sagledavajući pređeni put – od početka priprema i neskrivenih, javno izrečenih sumnji medija i stručne javnosti u kvalitet i krajnje mogućnosti ovog tima pa sve do osvojene srebrne medalje na Mundobasketu – sigurno da treba da budemo ponosni na momke koji su odigrali i preko maksimuma svojih mogućnosti. Mi smo u finalu zbog ozbiljnih povreda i iscrpljenosti od prethodnih utakmica ostali bez dovoljno igrača da se suprotstavimo Nemačkoj koja već dve godine u skoro nepromenjenom sastavu igra vrhunsku košarku i u kontinuitetu osvaja medalje”.

Bogdan Bogdanović se pokazao kao lider rperezentacije.

”Lider mora da poseduje karakterne osobine zbog kojih će ga grupa prihvatiti kao prvog među jednakima, a nakon toga svojim radom i odricanjem prirodno preuzeti tu ulogu u timu. Treneri koji su neposredno učestvovali u procesu Bogdanovih treninga nazivaju to krvavim radom, on je snagom svoje volje kroz karijeru uvek želeo i uspevao da uzme ulogu lidera ma gde da je igrao. Dražen Petrović je sigurno jedan od najvećih lidera i pobednika s ovih prostora, a Bogdanović je dostojan naslednik vrhunskih igrača-lidera koje je Srbija proizvela”.

Pešić se osmelio da pruži šansu 20-godišnjem Nikoli Joviću, što je svojevremeno radio i čuveni Krešimir Ćosić.

”Upravo kao nekada veliki vizionar Krešimir Ćosić, danas se na tom primeru izvanredno ogledaju vizija i težina Pešića da stane iza mladog igrača, ulije mu samopouzdanje i ukaže šansu na Mundobasketu. Reprezentativna takmičenja očigledno se bitno razlikuju od klupskih, kratak turnirski sistem, igra se od šest utakmica na OI do devet na Mundobasketu, visok intenzitet stresa prisutan je od starta jer u takvom sistemu takmičenja svaka utakmica može biti presudna zbog daljeg plasmana. Samo trener ogromnog iskustva na tako zahtevnom turniru može rasteretiti mladog igrača velikih očekivanja i dati mu slobodu u igri. Naravno, ne dolazi se do tog statusa slučajno, to se pre svega otkrije kroz pripreme, njegov odnos prema radu, spremnost da sluša i uči, da poštuje starije i upija njihove savete, da nije impresioniran saigračima i blokiran u želji da pokaže svoj talenat. Nadam se da ćemo sledeće godine na OI u Parizu imati priliku da damo šansu još nekom mladom igraču i istovremeno rezultatski ostvarimo zacrtane ciljeve”.

Dotakli su se kritika koje su trpeli Pešić i Tarlać posle Eurobasketa, kao i otpisivanja Miloša Teodosića iz reprezentacije.

“Kritike se u Srbiji mogu smanjiti samo prema ostvarenim rezultatima, a utišati se sigurno neće jer će i tada biti onih koji će misliti drugačije pa će nam reći da je medalja osvojena, ali, recimo, igra nije bila dovoljno atraktivna. Ova reprezentacija ispraćena je na Mundobasket raznoraznim epitetima negativne konotacije, bez da se momcima pružila adekvatna podrška i ukazao značaj kakav zaslužuju. Do odlaska na Mundobasket više se govorilo i pisalo o onima koji nisu u reprezentaciji nego onima koji jesu. Košarka je duboko u venama ljudi u Srbiji i jednostavno se ta strast prema tom sportu mora prihvatiti i razumeti. Pešić donosi odluke u korist tima, ne dodvorava se nikome i to očigledno smeta delu stručne javnosti. Da je u višegodišnjoj karijeri svojim odlukama hteo da se svidi javnosti, ovakve uspehe ne bi ostvario”.

Jokić se javio posle osvojenog srebra da čestita ekipi.

”Da, Nikola je sve vreme bio uz momke dajući im bezrezervnu podršku i savete, a potom je svima čestitao na osvojenoj srebrnoj medalji”.

Bonus video: