Svet košarke danas slavi jedan veliki jubilej. Naime, pre tačno tri decenije oformljen je najjači tim u istoriji igre pod obručima, čuveni “Dream Team”!
Krenimo od samog početka. Reprezentacija SAD-a važila je za najbolju košarkašku naciju na celoj planeti.
Međutim, vremenom su nacionalni timovi SSSR-a i Jugoslavije počeli da hvataju priključak i ubrzo pobeđuju Amerikance. Upravo su porazi od ove dve zemlje rezultirale da se oformi najjači mogući sastav.
Prvi šamar SAD-u udario je Sovjetski Savez izbacivanjem sa Olimpjade 1988. godine. Sabonis, Marčuljonis i Volkov predvodili su SSSR do pobede dok su Amerikanci morali da se zadovolje bronzom.
Okidač je ipak bio poraz u polufinalu SP 1990. od Jugoslavije, kasnije svetskog prvaka. Nije ima podmlađeni tim SAD-a šanse protiv igrača kao što su Divac, Kukuoč, Rađa, Petrović…
Nakon neuspeha na dva velika takmičenja Savez SAD-a rešio je da u svoj program uključi profesionalce.
Pomoćni trener “Dream Team-a” Majk Kšiševski izjavio je da američki igrači sa koledža nemaju šta da traže sa profesionalcima iz ostalih zemalja.
Prvi korak ka ostvarivanju želje Amerikanaca napravio je Borislav Stanković, tadašnji predsednik FIBA, koji je predložio da i SAD šalje profesionalce na takmičenja.
Ova ideja se nije preterano svidela bivšem komesaru NBA lige, Dejvidu Sternu, koji se ubrzo predomislio kada je video odziv obožavatelja širom sveta za igrače koji nastupaju u najjačoj ligi sveta.
Uglavnom vratimo se košarci. Ideja Borislava Stankovića naišla je na odobrenje borda FIBA i od OI u Barseloni NBA igrači će imati pravo nastupa.
Nametalo se pitanje ko će igrati za ovaj tim? Prvi koji se prijavio bio je Medžik Džonson. Jedan od najvećih igrača svih vremena.
Kao razlog je naveo kako mu u celoj karijeri nedostaje samo zlato sa Olimpijade. Ne njegov nagovor iz penzije se vratio i njegov najveći rival – Leri Bird.
Bird je bio lider Bostona, ali prethodnu sezonu u tom trenutku nije igrao zbog povrede leđa.
I za kraj nakon velikog premišljanja Džordan je prihvatio poziv selektora – Čaka Dejlija.
Najbolji košarkaš svih vremena nije bio previše zainteresovan na samom startu da obuče dres SAD-a. Za razliku od Džonsona on je imao zlato sa OI iz Los Anđelesa 1984. godine, a zbog velike popularnosti imao je veliki broj događaja tog leta.
Međutim, takmičar kakav je bio želeo je da bude deo najjačeg tima na svetu i na treninzima odmeri snage sa svojim saigračima.
Koliko je veliki bio pomenuti trojac, koji je bio zajednički vlasnik kapitenske trake, svedoči da su u tom trenutku Džonson, Bird i Džordan bili vlasnici 10 NBA titula uz sedam MVP titula finala i devet MVP titula sezone u poslednjih 13 godina.
Ubrzo vođeni primerom pomenutog trojca počeli su da se priključuju i ostali. Poziv Čaka Dejlija redom su prihvatali Stokton, Pipen, Barkli, Meloun, Juing, Robinson, Dreksler i Malin.
Za poslednje mesto u sastavu su se, kasnije po običaju, borili koledž košarkaši. Šekil O’Nil i Kristijan Lejtner bili su konkurenti, ali je izbor na kraju ipak pao na Lejtnera.
Stručni štab bio je sačinjen od Čaka Dejlija, koji je 1989. i 1990. osvoji titule sa Pistonsima, pomočni trener bio je “Kouč Kej” legendarni trener Djuka, kao i Pi-Džej Karlisimo i Leni Vilkens.
“Sports Ilustrejded” bio je zaslužan za nadimak koji je dobila ova skupina. Naime, naslovnu stranu krasili su Barkli, Džordan, Juing uz natpis “Dream Team”!
Pre odlaska u Barselonu i početka takmičenja SAD je odigrao dve veoma bitne utakmice. Na prvoj proveri su Džordan, Medžik i kompanija pretrpeli poraz i to od “selekt tima”, odnosno najboljih koledž igrača.
Podmladak su činili igrači poput Vebera, Hila, Hjustona i Hardaveja koji su kasnije ostavili dubok trag i u NBA ligi, ali su tada bili potpuno nepoznati svetskoj javnosti.
Upravo je ova skupina mladića savladala najjači tim na svetu. Iskusan trener kakav je bio Čak Dejli priželjkivao je ovakav epilog, kako bi upozorio svoje izabranike da utakmicu ne igraju imena, već igrači na terenu.
Sledećeg dana na red je došao revanš, a malo je reći kakavu su osvetu pretrpeli koledž igrači.
Kako je to izgledalo prisetio se Kris Veber, akter ovog susreta.
– U noći prve utakmice sreo sam Birda u liftu, a on mi je rekao: ‘Ne brini, sutra će biti drugi dan’. … Bili smo njegov budilnik – izjavio je nekadašnji as Sakramento Kingsa.
Pre samog odlaska na Olimpijadu, Amerikanci su morali da odigraju kvalifikacioni turnir, odnosno Turnir Amerike koji se održavao u Portlandu.
Redom su padali ubedljivom razlikom Kuba, Kanada, Panama, Argentina, Portoriko i u finalu Venecuela.
Kako je sve to izgledalo iz prizme igrača SAD-a otkrio je Barkli.
– Bio je to nadrealan osećaj. Ovde smo da ih razbijemo, a oni žele da se slikaju sa nama – izjavio je “Ser”.
Nakon očekivanog plasmana na OI usledile su završne pripreme za takmičenje. Kada imate najbolje igrače na svetu u istom timu, nisu vam potrebne prijateljske utakmice.
Dejli je došao na ideju da sam tim podeli na istok i zapad. Sa jedne strane Medžik i Meloun sa druge Džordan i Bird. Sami svedoci ovog događaja tvrde da je to najbolja utakmica na svetu koju niko nije video!
Nakon odrađenih tehnikalija na red je konačno došla Barselona. Koliko su moćni bili Amerikanci svedoči činjenica da nijednom nisu zatražili tajm-aut, a prosečna razlika kojom su dobijali protivnike iznosila je preko 40 poena razlike!
Redom su “gazili” Hrvatsku (103:70), Nemačku (111:68), Brazil (127:83) i Španiju (122:81), još uvek pod utiskom nakon meča sa Angolom, čime su zatvorili prvu fazu.
U četvrtfinalu poražen je Portoriko sa 115:77, a u polufinalu osvetili su se Sabonisu za bolan poraz sa prethodne Olimpijade i savladali Litvance rezultatom 127:76!
Na red je došlo finale sa Hrvatskom koja je bila predvođena Draženom Petrovićem i Tonijem Kukočem.
Upravo je legenda Jugoplastike i tada najbolje krilo Evrope bio na pragu NBA lige – konkretno Čikago Bulsa, čiji su članovi bili Džordan i Pipen.
Pomenuti dvojac ratovao je sa Lerijem Krausem koji je bio deo uprave Bulsa i najavio hrvatskog reprezentativca kao ozbiljnog kandidata za lidera tima u budućnosti.
Takmičarski duh koji ih je krasio rezultirao je da ga tokom prvog poluvremena čuva Džordan, da bi ga u drugom preuzeo Pipen.
Epilog priče bio je da se Kukoč do pred kraj utakmice nije upisao u listu strelaca, što se ranije nikada nije dogodilo.
– Da li ste ikada videli lava kako napada svoj plen? Majkl i Skoti su hteli da izvuče slamku da vide ko će da ga čuva. Kukoč nije imao pojma šta mu se sprema – prisetio se Meloun situacije iz finala.
Hrvatska je definitivno bila najkonkretniji protivnik SAD-u, ali ni oni nisu mogli da pruže otpor tokom cele utakmice riavlu koji u svojim redovima ima verovatno deset najboljih igrača na svetu.
Misija je uspešno završena osvojeno je zlato. Međutim, ovaj tim je imao dalekosežne posledice. U narednim godinama NBA igrači su bili voljni da nastupaju za nacionalni tim SAD-a.
Međutim, ponovo su Amerikanci bili primorani da reaguju početkom 2000-ih. Prvo je Jugoslavija postala svetski prvak u Indijanopolisu 2002. izbacivši SAD u čevrt finalu. Da bi samo dve godine kasnije Argentina postala olimpijski šampion.
Ovo je rezultiralo “Reedem Team-om”, ali o tome drugom prilikom…
DŽEKSON I DALJE VERUJE: Ako budu zdravi Lejkersi mogu do titule!
OBAVEZNO POGLEDAJTE: MLADOST LUCANI vs. CRVENA ZVEZDA – Meridian PES Predictor ep.124 @Beki
