Iz Moskve za Meridian sport: Vladimir Spivak
Dušan Ivković je verovatno najvažniji trener u karijeri Alekseja Savrasenka. Ruski centar je pod vođstvom slavnog stručnjaka osvojio Evroligu 1997. u dresu Olimpijakosa, a potom su zajedno bili i u CSKA.
EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.
Savrasenko se kao mlad preselio u Grčku iz rodnog Krasnodara. Pre selidbe bio je na probi u Panatinaikosu, trebalo je da potpiše ugovor sa zelenima, ali su ga na atinskom aerodromu, jednostavno, presreli predstavnici Olimpijakosa!
U ruskom podkastu „Uzeo je loptu“, odakle za „Meridian sport“ stiže „filtrirana“ priča, Aleksej se sećao svega u vezi rada sa Dudom Ivkovićem. Kako i ne bi.
„Ivković je u Olimpijakosu kontrolisao apsolutno sve, od ishrane igrača do treninga. Pre utakmica, kada bismo se prijavili u hotel, svaki mali detalj je bio pod njegovom strogom kontrolom”, priča osvajač evropskog zlata sa Rusijom 2007. ali i trostruki prvak Evrolige.
Najteža vežba kod Ivkovića? Pamti i to snažni centar.
„Trening bi bio završen tek kada se sve već razradi do automatizma. Ako ste pogrešili, sledila je kazna u vidu dodatnih sklekova ili tako nešto. Ali, to i nije bilo toliko strašno.“
08.02.2006. snimio: N.Paraušić ®
Mirisalo je na neku novu priču u želji da se što bolje dočara autoritet srpskog stratega:
„Sećam se da smo jednom došli sa CSKA u Jekaterinburg. Nešto smo pogrešili tokom treninga, on je zaustavio akciju, a ja nisam imao vremena da se okrenem prema njemu. Izbacili su me sa treninga, nisu me pustili da igram, rekli su mi da idem sam do aerodroma, a po dolasku u Moskvu odlučivalo se o mojoj daljoj sudbini. Kada sam stigao, nisam znao da li sam još u timu, ili ne. Sledećeg dana, u Moskvi sam došao na trening i rekao: ’Treneru, oprosti mi ako sam pogrešio“, iako nisam razumeo u čemu bih mogao da grešim. Rekao je: Ta priča je završena, idite dalje da trenirate.“
Moćne je igrače trenirao slavni stručnjak, tako da je bilo logično i da se dogode opuštanja u određenim trenucima sezone. A kada bi se to desilo, kada pristup nije bio kakav je neophodan…
„Pre, recimo, mečeva sa slabijim protivnicima, Ivković bi našao mladog igrača čime bi razdrmao tim. To je pomoglo ekipi, ali taj igrač jednostavno nije imao sreće.”
Savrasenko tvrdi da se Ivković uopšte nije promenio između rada u Olimpijakosu i CSKA:
„Jednom, tokom tajm-auta u Pireju, bacio je tablu na kapitena tima, Jorgosa Sigalisa. Umalo ga nije pogodio u uvo. Letele su table, flaše za vodu… Šta god.“
Pionir 24.11.2009: Marko Metlaš
Sećanja su, očigledno, navirala sjajnom centru.
„U Permu smo igrali protiv Ural Grejta. Teodoras Papalukas je na trening izašao sasvim pospan, nespreman. Duda ga je odmah izbacio sa treninga uz pitanje: ’Gde misliš ti da si došao?’“
Ali, Savrasenko i dalje ima samo lepa sećanja na legendarnog trenera.
„Zahvalan sam mu! Uz sve to što se dešavalo, ukalupio me je u igrača i čoveka. Mnogo je uložio u mene, još od Olimpijakosa. Posle svake sezone odlazio sam u Beograd, ili Čačak, tamo trenirao ceo mesec sa ličnim trenerom. Ivković mi je kasnije pomogao da završim u CSKA, a sećam ga se po toplim rečima, iako je pod njim postojao stalni pritisak koji neki igrači nisu mogli da izdrže.“
„Uradio bi sve za tim i igrače. Jednog dana, rukovodstvo CSKA je ušlo u nevolje jer su za ručkom, na timskom stolu, umesto platnenih bile papirne salvete. Rekao je: ’Ovo nije nivo CSKA.’ I – zbog toga smo se preselili u drugi hotel!“
Kako kaže 44-godišnjak iz Krasnodara, nikada neće zaboraviti jedan događaj:
„Doček Nove godine u Beogradu. Stigli smo u Dudinu kuću, bilo je celo rukovodstvo CSKA, stolovi prepuni hrane. Ali, sutradan je bio trening.“
Godine 1997. Aleksej Savrasenko je igrao u Parizu protiv Majkla Džordana kao deo Olimpijakosa.
„Odlično se sećam te utakmice. Ujutru smo pogledali video sa analizom igre protivnika i razgovarali u kom pravcu ćemo poslati Majkla Džordana. Sada zvuči smešno, ali tada smo ozbiljno razgovarali koja mu je slaba strana, koju ruku bi bilo bolje da mu pritisnemo. Ali od prvih minuta smo shvatili koliko smo duboko pogrešili, jer on nije imao slabosti. U nekom trenutku otišao je ispod obruča, skočio, okrenuo se u vazduh i leđima okrenut obruču postigao dva poena. Posle toga sam shvatio da nije toliko važno kako se branimo od njega.”
Duda je i tada pokušao da izvuče najbolje iz svog tima.
„Pre tog meča, Ivković nas je zamolio da ga prvo oteramo pod obruč kako ne bi mogao da šutira sa poludistance. Ali, jednostavno je. Kada čovek skoči, a patike su mu u nivou tvoje glave, šta možeš da uradiš? Bilo je zanimljivo igrati protiv njega, za mene je on najbolji u istoriji. Posle meča nam ni Ivković, niti bilo ko drugi, ništa nije rekao.“
Bonus video:
