Analiza Partizanovog pojačanja: Šta crno-beli dobijaju Džejlinom Smitom?

Pokušavao je Partizan već dva puta ali bezuspešno, Alba i kasnije Virtus su odnosili pobede u pregovorima, a onda se ona stara narodna “treća sreća” još jednom pokazala kao tačna. Džejlin Smit je možemo reći i konačno postao novi član ekipe Željka Obradovića i to u veoma bitnom trenutku kada su Crno-beli desetkovani povredama.

Piše: Astronaut Hoops

Amerikanac sa 193cm visine i 93kg težine spada u grupu klasičnih kombo-bekova za tržište Evrolige, a izdvaja ga izuzetno jako telo za poziciju koju pokriva. Nisko težište u kombinaciji sa jakim gornjim delom tela mu pruža mogućnost efikasnosti na oba kraja terena, iako se čini da pomenute prednosti bolje koristi u zadnjem polju.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Smita ofanzivno možemo da okarakterišemo kao beka sa izraženim organizatorskim sposobnostima, koji u svojoj igri ima jasne prednosti i mane.

Bez obzira što nije klasičan plejmejker većinu vremena na terenu provodi sa loptom u rukama, pa ćemo krenuti sa pikom u kome učestvuje na više načina. Kao igrač na lopti prvenenstveno gleda koš koji u zavisnosti od reakcije defanzica može da napadne raznovrsno. Prva opcija je uvek prodor u kome se primarno ne oslanja na brzinu, već na promene ritma i široke promene driblinga. Podjednako dobro napada u obe strane, a na efikasnost ne utiče ni izbor ruke pri završnici na obruču. U samom drajvu ne ume da izmisli poene, ili bolje rečeno poentira iz nekih “nemogućih” pozicija jer floutere i popularne “pogačice” gotovo da nema u svom napadačkom arsenalu.

Zaustavljanje na poludistanci u pik igri radi šuta ili deljenja lopte je jako retko, gotovo nepostojeće, pa gotovo je svaki ulazak u liniju 6.75m osuđen na prodor do koša.

U razigravanju rolera i ostalih saigrača ume da bude veoma koristan, ali ne možemo reći da je konstantan kao kreator. Visokog igrača iz pika najčešće razigrava tek kada prodorom navuče odbranu na sebe, gde dodavanjem na malom prostoru iskreira poene. U svim situacijama gde mu odbrana iskače ili ga brani u fletu vrlo lako ulazi u defanzivne pa i pasivne driblinge odakle dalje traži rešenja, većinom individualna. Kako centre, tako i ostale saigrače najbolje razigrava iz drajv-kik situacija prepoznavanjem skupljanja odbrane i upošljava kornera i ostalih bočnih pozicija.

Šut je najraznovrsniji segment njegove igre, jer isti koristi na apsolutno sve načine, ali ume biti nekonstantan pogotovo iz driblinga. Počećemo od šuta za tri poena iz spot-ap pozicija u kom je u dosadašnjem delu karijere bio najefikasniji. Izbačaj je sporiji, skok pri istom veoma mali, dok loptu izbacuje nešto niže nego što je uobičaeno, ali iz svih otvorenih i poluotvorenih situacija je veoma siguran. Domet u šutu je popriličan, tako da neće biti iznenađenje i da pokuša sa osam, osam i po metara udaljenosti od koša. Iz drblinga šutira isključivo sa distance, bolje šuteve uzima iz levog nego desnog driblinga iz koga je manje produktivan. Zbog sporijeg izbačaja često pribegava opcijama sajd-stepa i step-beka, odakle i ima najvećih problema sa konstantnošću. Iz izlaznih kretnji ukoliko sebi ne stvori dovoljno prostora koji mu omogućava vreme za šut, saviće oko bloka i napasti direktno do obruča.

Ukoliko primi loptu u mestu nema brzinu da eksplozivnim prvim korakom probije defanzivca, ali to nadomešćuje odličnom fintom polaska. Jako brzo menja težište i svu težinu prebacuje na kontra stranu gde ukoliko pomeri stav defanzivca postaje teško uhvatljiv u prodoru.

Bez lopte se kreće dosta dobro, posebno u utrčavanjima ka lopti gde je jedan od boljih katera na svojoj poziciji u Evroligi.

Kao bivši član Albe bespotrebno je govoriti da se odlično snalazi u tranziciji sa, ali i bez lopte. Sve greške u nepostavljenoj odbrani koristi dosta dobro, a da li poentirao on ili neko drugi na njegovu (sekundarnu) asistenciju, manje je važno. Bez lopte je takođe efikasan, posebno iz razloga što dobro drži linije trčanja, a kao što smo već rekli u prednjem polju je sve, samo ne statičan.

Više puta smo spominjali telo koje odlično koristi, što ga u skladu sa odličnom kontrolom gornjih i donjih ekstremiteta čini sasvim dobrim defanzivcem na nivou elitnog takmičenja.
Na spoljnim pozicijama može parirati i bekovima i krilima kako zbog dobrog rada nogu, tako i zbog jakog gornjeg dela tela kojim odlično apsorbuje kontakt. Pored fizičkih mogućnosti sasvim solidno čita nameru napadača, te neće insistirati na preteranoj agresivnosti ukoliko za njom nema potrebe, samim tim ga ne možemo nazvati dosadnim, već pametnim defanzivcem. Upravo poznavanje same igre u odbrani kao i dobro praćenje defanzivnih rotacija mu omogućavavaju ukradene lopte na liniji dodavanja gde ostavlja utisak da je uvek pozicioniran na pravom mestu.

Retko koji bek ima osnova da ga napadne na niskom postu, dok i višim igračima može da isparira snagom, ali do određene granice. Problem nastaje u nedostatku sajza pošto nema dohvat kojim može da se suprotstavi unutrašnjim igračima posebno u blizini samog obruča gde je sveden samo na opciju faula.
Za potpuno razumevanje i prihvatanje timskih principa će mu sigurno biti potrebno vreme, ali ne sumnjamo u idealno uklapanje u zamisli trofejnog stručnjaka. Možda s’ početka neće pogoditi svaku rotaciju, ali maksimalan klouz-aut neće izostati.

Željko Obradović je sa Džejlinom Smitom svojoj mašini dodao poslednji deo, možda ne noseći ili udarni, ali svakako veoma bitan za nastavak pohoda ka trofejima. Amerikanac neće imati vrtoglave proseke, ali će Partizanu doneti stabilnost na spoljnim pozicijama i to na oba kraja terena.

Bonus video: