Tokom Fajnal-fora Evrolige održana je i konferencija za medije Udruženja trenera Evrolige (EHCB), tokom koje je predsednik Dimitris Itudis najavio predstojeći kongores, ko će i ove godine okuputi veliki broj stručnjaka iz celog sveta.
Kako je istaknuto, od 2. do 5. jula, OAKA Arena, u kojoj je održan i Fajnal-for, ugostiće više od 500 učesnika iz preko 60 zemalja, a organizatori najavljuju i određene novine u programu.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Po prvi put će treneri voditi kompletne treninge tokom kongresa, dok će deo predavanja biti dostupan i putem onlajn prenosa. Organizatori ističu i odličnu saradnju sa ELPA i organizacijom sudija, pa će među predavačima biti i Sreten Radović.
Prilikom konferencije govorilo se i o gorućim temama vezanim za evropsku košarku, a izvršni direktor EHCB, Goran Šašić, pričao je o čestim promenama trenera u evropskoj klupskoj košarci.
“Kada smo osnovali EHCB 2018. godine, te sezone je devet trenera dobilo otkaz. To je bio jedan od glavnih razloga za osnivanje udruženja. Ove sezone imali smo deset promena trenera. Ako uzmemo u obzir da Evroliga ima 20 timova, to znači da je polovina klubova promenila trenera“, rekao je Šašić, pa napravio paralelu sa fudbalom.
“Uvek pravim paralelu sa fudbalom i navodim primer ser Aleksa Fergusona. Gde je bio Mančester junajted sa njim, a gde je bez njega? Sa Fergusonom su stalno igrali Ligu šampiona i borili se za trofeje, dok bez njega često nisu uspevali ni da se plasiraju u Ligu šampiona. Isti princip važi i za košarku. Imali smo mnogo primera uspeha zasnovanog na kontinuitetu – Željko Obradović i Panatinaikos, potom Fenerbahče, Dimitris Itudis i CSKA, Ergin Ataman i Efes, Pablo Laso i Real Madrid… Ako treneru date vreme i poverenje, doneće vam uspeh.“
Nije bitno verovati samo trenerima, već i njihovoj viziji.
“Nije važan samo kontinuitet sa trenerima, već i kontinuitet rostera. Najbolji igrači danas potpisuju trogodišnje ugovore, pa ako želite da složite tim po trenerovoj viziji, potrebno je vreme. Ali koji klub danas ima strpljenja da čeka tri ili četiri godine na rezultat?“
Istakao je da postoji ozbiljan problem u društvu koji utiče na sve to.
“Šarunas Jasikevičijus je lepo rekao da problem nije samo u trenerima, već u društvu. Možemo da povučemo paralelu između trenera i učitelja. Danas učitelji više nemaju poštovanje. Roditelji češće štite decu nego što poštuju nastavnike. Sećam se kada je moja majka išla u školu da razgovara sa nastavnicima – bio sam u strahu nedelju dana pre toga. Danas roditelji napadaju nastavnike. Smatram da je to veliki problem društva. Isto je i sa trenerima – više nema poštovanja. To više nećemo tolerisati. Ko god misli da može nekažnjeno da govori loše o trenerima, dobiće odgovor od nas. Naši treneri rade po 16 do 18 sati dnevno, 365 dana godišnje. Mnogi od njih imaju preko 30 godina iskustva, što je oko 150.000 sati rada. Kako neko bez ijednog sata trenerskog iskustva može sebi da da za pravo da ih omalovažava? Kako neko ko nikada nije prisustvovao njihovim treninzima misli da zna bolje?“
Pričao je Šašić i o NBA Evropi.
“U februaru 2025. napisao sam analizu za naše članove, u trenutku kada je NBA Evropa bila samo glasina. Pokušao sam da im objasnim da se čitava ideja koju NBA pokušava da izgradi zapravo oslanja na fudbalske klubove. To nije prvi put da neko pokušava da ubedi velike fudbalske klubove da ozbiljno uđu u košarku. Takvi pokušaji traju već deset godina. Pitanje je – da li je NBA zaista uspela da ubedi fudbalske klubove da stvaraju ili razvijaju košarkaške projekte?“
Smatra da ideja koja je pokrenuta iz NBA ima velike veze sa fudbalom, ali…
“Od početka sam govorio da ovo nije samo priča o košarci, već pre svega o fudbalu. To je tema o kojoj treba da razgovaraju NBA, fudbalski klubovi i UEFA. Takođe sam se pitao da li bi najveći sportski brendovi, poput Barselone i Real Madrida, ikada pristali da plate obeštećenje da bi igrali neko takmičenje. Najveći sportski brendovi ne plaćaju da bi igrali – oni bivaju plaćeni. Na kraju, neću verovati ni u šta dok ne vidim konkretan plan na papiru, dok ne vidim deoničare kako dižu ruke na sastanku Odbora i dok ne bude objavljeno zvanično saopštenje.”
Istakao je i da interesovanje za NBA projekat na Starom kontinentu opada.
“NBA je predstavio svoj poslovni plan i sada možemo da kažemo da je početno interesovanje splasnulo. U početku su svi bili uzbuđeni – novinari, evroligaški klubovi, cela košarkaška javnost. Svi su čekali šta će se dogoditi, a onda je interesovanje počelo da opada. Toni Parker je bio među najvećim zagovornicima NBA Evrope, a na kraju je produžio saradnju sa Evroligom. Poznajem mnogo ljudi koji su u početku bili veoma optimistični, a danas su mnogo skeptičniji.“
Rešenje za sve je – saradnja.
“Umesto da očekujemo čuda od NBA, možda bi evropska košarka trebalo da uči od fudbalskih klubova koje NBA pokušava da privuče. Smatram da UEFA trenutno najbolje zna kako da izvuče maksimum iz evropskog sportskog tržišta. I dalje verujem da bi saradnja između NBA, Evrolige, FIBA, UEFA i svih potencijalnih investitora bila dobra za košarku. Ali hajde prvo da svi sednemo za isti sto, razmenimo mišljenja i pokušamo da pronađemo zajedničko rešenje.“
Reč je imao i bivši trener Crvene zvezde, predsednik EHCB, Janis Sferopulos. Dotakao se tri takođe veoma bitne teme, počevši od NIL ugovora i odlaska sve većeg broja mladih igrača na američke koledže.
“NIL transformiše košarku, omogućavajući mladim igračima veliku zaradu. To donosi novu priliku za igrače, ali i ozbiljan izazov za evropsku košarku, posebno za omladinske akademije i razvojne sisteme. Evropski klubovi mnogo ulažu u razvoj talenata, ali NIL ugovori čine odlazak u Ameriku sve privlačnijim. Zbog toga veliki broj mladih igrača odlazi i pre nego što zaigra za seniorski tim. To umanjuje vrednost akademija i stvara nestabilnost klubovima koji se oslanjaju na razvoj igrača“, istakao je Sferopulos.
Onda se okrenuo i na potencijalna rešenja.
“Potrebno je razmotriti nekoliko stvari – bolju kompenzaciju za klubove koji razviju igrače koji potom odlaze u NCAA ili NBA, modernizaciju akademija i stvaranje boljih obrazovnih prilika za mlade igrače. Evropske lige takođe moraju više da se bave razvojem mladih i da im daju više prostora i prilika. Saradnja između FIBA, Evrolige i nacionalnih saveza je neophodna kako bi se zaštitile strukture koje razvijaju mlade igrače. Umesto potpunog odbacivanja NIL sistema, evropska košarka mora strateški da se prilagodi. Fokus mora da ostane na stvaranju sredine u kojoj mladi igrači mogu istovremeno da se razvijaju i steknu finansijsku sigurnost.“
Pričao je i o Finansijskom fer pleju, koji je Evroliga nedavno implementirala.
“Evroliga i dalje nije finansijski izjednačena, pa mnogi klubovi u velikoj meri zavise od bogatih vlasnika, fudbalskih klubova ili državne podrške. Za razliku od NBA, Evroligi nedostaju centralizovani prihodi, modeli deljenja prihoda i salari kep mehanizmi. Rast NIL ugovora i globalna inflacija dodatno su pojačali borbu za talente, pa evroligaški klubovi sada konkurišu NBA ligi, koledž košarci i drugim međunarodnim tržištima. Zbog toga bi previše stroga finansijska ograničenja mogla da oslabe sposobnost timova da privuku vrhunske igrače.“
Smatra da treba postaviti drugačiji sistem.
“Poređenja sa UEFA otvaraju pitanje kredibiliteta finansijskih pravila. Finansijska regulativa funkcioniše samo ukoliko su pravila transparentna, dosledna i ako najveći klubovi nemaju poseban tretman. Na kraju, nije pitanje da li bi trebalo da postoji finansijski fer-plej, već kakav model Evroliga treba da usvoji. Balansiran sistem zasnovan na blažem seleri kepu, porezu na luksuz, deljenju prihoda i većoj finansijskoj transparentnosti možda bi bio efikasniji od strogih ograničenja.“
Naravno, tema je bio i kalendar takmičenja, koji je izuzetno gust, te su igrači izloženi velikom naporu i povrede su sve češće i ozbiljnije.
“Predsezonske pripreme su prekratke, igrači dolaze u različitom fizičkom stanju, a raspored veoma brzo postaje prenatrpan zbog Superkupova, domaćih liga i Evrolige. U pojedinim zemljama dodatni problem predstavljaju i duga putovanja,” rekao je bivši trener Crvene zvezde.
Šta je rešenje?
“Klubovima su potrebne bolje informacije o povredama, kvalitetnija medicinska podrška, kontinuirana edukacija i pristup modernim tehnologijama i opremi. Potreban je bolji menadžment kalendara kako bi se zaštitilo zdravlje svih učesnika. Treba formirati zajednički panel i okupiti sve relevantne strane za isti sto kako bi se otvoreno razgovaralo o problemima“, istakao je Sferopulos i dodao da su iz Evrolige vrlo otvoreni za saradnju u pronalaženju rešenja:
“Informisani smo da izvršni direktor Evrolige Ćus Bueno razume zabrinutost u vezi sa kalendarom i da deli naše stavove po pitanju NIL ugovora. To je veoma važno za nas. Srećni smo što se naš glas jasno čuje i otvoreni smo za razgovor ne samo sa Ćus Buenom, već sa svima koji su uključeni u procese odlučivanja.“
Bonus video:
