Gordan Giriček je uvek bio drugačiji. Na kraju krajeva, i sada je, gostujući u podkastu „Jao Mile“, rekao da se uvek trudio da bude autentičan, jer to najviše voli i kod drugih. „Mrzim sport“, poručio je kod domaćina i bivšeg kolege, Mileta Ilića, dodavši da ne može konstantno da gleda košarku.
Ali, Giriček ima ogromno iskustvo. Ima veliku karijeru. Ima osam titula sa Cibonom, šest godina provedenih u NBA, reprezentativne nastupe… O svemu je pričao u ovoj zanimljivoj epizodi, a počeo je od – Nikole Jokića i Luke Dončića.
EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.
„Vanserijski igrači, jedan takav u deset generacija. Način igranja je mnogo lakši, ako si dobar napadač imaš mnogo više prostora. Najteže je bilo 90-ih zbog odbrane. Od 2000. je postalo lakše, danas je Ol star utakmica. Ali, njima ne oduzimam ništa, jer su se ti momci pokazali i u Evropi, gde se igra na nož i mnogo je komplikovanije nego u Americi. Takvi igrači su pronašli nišu u bilo kom periodu košarkaške igre. Možda ne bi imali 35 poena u proseku, ali bi pravili razliku“, poručio je Giriček i nadovezao se pričom o Dončićevih 73 poena koliko je nedavno ubacio Atlanti:
„Mi smo to imali kao generacija u sebi da jednostavno – ne može. Meni da neko ubaci 73 poena, ostavio bih košarku. Radije bih dobio pet faulova i isključenje nego da to dopustim.“
15.03.2011. photo: N.Parausic
Kao član Cibone, tada još mladi Zagrepčanin, imao je neke jake duele sa Partizanom. I pamti ih.
„Sećam se da sam dao bitnih 14 poena u gostima. Atmosfera je bila naoštrena. Ali, meni je to uvek prijalo. Više sam voleo da igram na strani neko god kuće. Čak su u Juti vodili statistiku kako ko igra u gostima ili na domaćem terenu. Moja statistika je bila ista! A drugima: 15 poena kod kuće, osam u gostima.“
Igrao je, kako sam kaže, protiv najvećeg – Majkla Džordana. Ali, ko je najbliži Njegovom letećem visočanstvu?
„Kobi (Brajant). Što se tiče umeća. U debatama čak kažem i da je talentovaniji od Majkla. Ne i harizmatičniji. U poređenju sa Majklom bio je limitiran fizički, tipa veličina šake, skok, eksplozivnost, ali je imao umeće isto kao Džordan, uz još bolji šut za tri poena i bolju levu ruku. Ipak, Majkl je najbolji“, rekao je Giriček i dodao da mu je ipak bilo najteže da čuva – Alana Hjustona.
Potom se priča prebacila na reprezentaciju Hrvatske. Na njegove godine, greške, kao i na sadašnji tim šahovničara.
„Imam pet evropskih prvenstava – pet neuspeha. Dva puta smo bili blizu uspeha, u Istanbul 2001. i Srbiji 2005. Ali, kiksirali smo. Što, analizirajući moju karijeru i generalno hrvatsku košarku – nije slučajno. Od kraja 90-ih nije slučajno. Previše smo utakmica gubili u ključnim situacijama. Nema vađenja na sudije.“
A uvek su tu bila ozbiljna košarkaška imena.
„Uvek je do trenera. I hijerarhija momaka u samoj ekipi je problem kod nas. Trener, prvo, bira ekipu. Tih 12 najboljih možda nisu najbolji pojedinačno, ali moraju da dišu kao jedan, da budu homogeni. Trener je i taj koji stavlja platformu pred igrače, kao kompjuterski program. Onaj ko zna svoj posao, usmeriće svakog igrača tako da pruži maksimum. Treće, trener je taj koji postavlja hijerarhiju onda kada ekipa to nije u stanju sama da uradi. Mi to nismo bili u stanju još od Dražena. Najboljih 12 je vuklo na svoju stranu. Da li to zahteva radikalne poteze, udaljavanje iz tima, što ste vi radili? Onda se vraćaš ili sa štitom, ili na njemu. Ali, moraš da napraviš najbolje uslove da uspeš. A onda preuzimaš odgovornost ako ne prođe.“
Ipak, Giričeku se dopada ono što sada vidi od naslednika:
„Hijerarhija u ekipi sada je odlična! Po meni, današnja Hrvatska ima velike šanse da napravi iskorak. Da li baš na ovom kvalifikacionom turniru za Olimpijske igre, teško je uspeti, iako ja verujem. Ali, sigurno je da će se postaviti temelji moderne, normalne igre. Da ćemo igrati prepoznatljivo dobro, za razliku od prethodnih 10-15 godina kada smo igrali prepoznatljivo loše. To je bilo jedan na pet. Gledaš druge ekipe, svi se kreću, svi su opasni. A kod nas svi statični. Možeš u prvom minutu, ali ne 40. Sada su odnosi u ekipi strahovito dobri, imamo talente. Dario Šarić mora da bude vođa jer ima harizmu pobednika koju ne možeš da stvoriš, to dobijaš po rođenju. On je taj. Prošao sam mnogo ekipa, znam koliko je bitan karakter osobe koja je vođa. Daće pet poena, ali će napraviti nešto što više vredi nego nečijih 15-20. Radi stvari koje ne može svako.“
Nije as Golden stejta usamljen:
„Sada je Hezonja tu koji je sazreo, mnogo je konkretan. U NBA je imao mnogo lošu gestikulaciju. Tako se ponašao i u reprezentaciji jedno vreme. Sada, kada je dobio svoju ulogu, prepoznatljivu, gde je koristan, odličan je! Voli i da doda, nije sebičan. Možda jeste individualac kao ličnost, takav sam i ja bio, ali nije kvaran i loš za ekipu. Šarić jedan, Hezonja dva, Zubac tri, Smit četiri, samo što je nominalno broj dva. Njemu nije toliko bitno, plaćenik je, ali je toliko koristan da je drugi po važnosti u ekipi.“
Giričekova idealna petorka bivših saigrača iz Hrvatske?
„Rađa na pet, Kukoč na četiri… Ovako ćemo. Rađa na pet, sada iznenađenje na četvorci – Aramis Naglić. Kažem, nije najbolja ekipa samo kada su najbolji igrači. Ja slažem tim koji će da pobedi, a Aramis je za poželeti. Dakle, Kukoč je na trojci. Sa Draženom nisam igrao, tako da ću… Ne bih sebe stavljao tu. Damir Mulaomerović je jedan bek, Zdravko Radulović iz najboljih godina.“
Bonus video:
