Igor Kokoškov: Svaki prolaznik u Njujorku zna ko je Jokić i ko je Đoković - za ostale nisam baš siguran; Nikola možda i najbolji svih vremena

Dok je spiker u Stožicama prozivao slavna imena ljudi koji su decenijama pronosili slavu košarke, slovenački navijači su reagovali glasnije ili tiše u zavisnosti od oduševljenja koje je pojavljivanje tih zvezda izazivala. Zbog određenih asova je ta emocija bila lokalnog karaktera, dok je kod drugih bilo jasno da je pitanje čistog divljenja zbog košarkaškog umeća.

Kada se sa zvučnika začulo „Igor Kokoškov“ ovacije su bile pune ljubavi. Što je duži bio njegov put od tunela do klupe gde je zauzeo mesto prvog trenera jedne od dve ekipe sastavljene u čast Gorana Dragića, slovenačkog asa koji se opraštao od aktivnog bavljenja košarkom, to je srpski stručnjak osećao sve jači intenzitet emocija.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Slovenija ne zaboravlja 2017. godinu kada je Kokoškov, zajedno sa Dragićem i Lukom Dončićem, doneo ovoj državi najveći uspeh timskog sporta u istoriji osvajanjem Evrobasketa.

Igor, sada pomoćni trener Atlante, nekada davno stigao je u Finiks posle sjajnih godina i osvojenog prstena na klupi Detroita. Prvi važan posao te 2008. u koji je bio uključen – draft.

„Imali smo neku diskusiju ko bi mogao da bude taj pik. Postojala je velika inicijativa ljudi iz organizacije, Stiv Ker kao generalni menadžer, Dejvid Grifin…svi su navijali za Gorana Dragića. Pričali su o klincu iz Slovenije koga sam ja malo znao igrački, privatno uopšte. Ali, bio sam prisutan kada smo ga ’ukrali’, kada smo zvali San Antonio, pregovarali oko uslova. Tada je krenuo naš zajednički rad. To je pokazatelj koliko starimo. Sve je ovo emotivno, jer je veliki deo mog košarkaškog rada vezan za Gorana“, pričao je za Meridian sport Kokoškov sa parketa „Stožica“.

Znamo koliko je bitna uloga srpskog stručnjaka u karijeri slovenačkog (pola srpskog) asa, ali u tim prvim danima…

„Važni su asistenti, ali razvoj igrača ide preko glavnog trenera. Ne postoji vežba koja njega može toliko da usavrši koliko može iskustvo igranja utakmica. Dakle, zasluge idu apsolutno na račun Alvina Džentrija koji je imao hrabrost da da vetar u leđa mladom igraču, da ga podrži, što je retko za NBA trenera. To, uz činjenicu da je Goran imao Stiva Neša u najboljem trenutku uz sebe, bilo je važno. Dragić je imao izazov da utakmica ne sme da padne kada Stiv ne igra. Znali smo da ako izgura to – biće ozbiljan igrač. To se i desilo.“

Možda ne bih preuzeo Sloveniju da nije bilo: „Hajde da uradimo ovo zajedno, potreban si mi“

Šalio se tada Kokoškov da ako dođe u Evropu, potpisaće klinca iz Olimpije. Sada, 16 godina kasnije, emotivan je bio na oproštaju prijatelja. Zbog kraja sjajne karijere, ili prisećanja na sve što su zajedno postigli?

„Zbog kraja“, kaže Kokoškov. „Svaki kraj donosi setu, ali on mora da bude ponosan na to odakle je krenuo i gde je završio. On je veliki ambasador slovenačke košarke i sporta uopšte.“

U Istanbulu, odmah posle konferencije namenjene šampionu Evrope, pitali smo Kokoškova kako je uspeo da bude tako staložen tokom celog Evrobasketa na klupi Slovenije. Rekao je, sećamo se, da nije bio tako tih na treninzima.

„Možda ne bih ni uzeo taj tim da nije bilo Gorana koji je znao da su mu ostale još možda dve godine da pokuša da uradi nešto više sa reprezentacijom, da ostavi dublji trag. To je bio klik između nas: ’Hajde da uradimo ovo zajedno, potreban si mi!’ Selekcija Slovenije je bila sama po sebi atraktivna za mene kao trenera, ali njegov glas je bio vrlo bitan za mene, da radimo zajedno.“

A što se tiče treninga, kada Igor plane, Dragić je znao kako da reaguje:

„To je živo. Kao porodica, ne radimo dramu za medije. Ne reagujemo samo zbog kamera“, pojavljuje se blagi osmeh na licu pod dužom bradom i nikad dužom kosom.

Sa tim izmenjenim stilom stigao je u Atlantu. A sada s Hoksima ulazi u drugu godinu rada kluba iz Džordžije.

„Ranije u karijeri sam ostajao duže u jednom timu, ali poslednjih godina sam, nažalost, sticajem okolnosti menjao ekipe. Ovako je manje pritiska na porodicu, možemo najzad da se ustalimo barem dve godine. Kvin Snajder je odličan trener, dobar prijatelj, zna šta radi. Zna kako da vodi mlad tim koji ima i iskustvo u Kapeli i Bogdanoviću. Nadam se da ćemo uraditi nešto, ulazak u plej-of bio bi dobar sam po sebi, a tamo može svašta da se desi.“

Kada je bio NBA draft, na kojem je Atlanta imala pravo izbora prvog pika, Kokoškov je bio u Evropi. Nije bio uključen u to („imamo veliki tim ljudi koji se bavi time“) ali je dočekao sa zadovoljstvom Zaharija Risašea, kao i Nikolu Đurišića pristiglog posle trejda.

„Nikad dovoljno dobrih krila koja mogu da igraju za koš, da šutnu…“

Bogdan je bio veliki radnik i ranije, NBA ga je upropastila

A kad smo kod šuta. Kod onih koji mogu da igraju za koš… Bogdan Bogdanović je posebna tema. Njegovo sazrevanje kao lidera što je demonstrirao na Olimpijskim igrama u Parizu (i godinu dana pre na Svetskom prvenstvu u Manili).

„Kapiten“, kaže Kokoškov pa nastavlja: „Uvek je bio tu za reprezentaciju, odazivao se, igrao sa mnogo emocija što ljudi znaju da cene i prepoznaju. Zahvalni su mu zbog toga. On je u godinama kada obara rekorde naše reprezentacije, ali i FIBA. Pravi kapiten. Drago mi je da se njegov napor odrazio na rezultatu, jer svaka medalja na Olimpijskim igrama je veliki uspeh.“

Bivšeg selektora Srbije pitamo da li Bogdana sada spada u veće radnike i u NBA.

„On je bio veliki radnik i ranije, ali ga je NBA liga upropastila. Mi tamo opipavamo puls igračima“, smeje se Kokoškov. „Prošao je Bogdan dobar mentalni dril, posle mu je sve bilo lakše. Naravno, što kaže jedan profesor, nije bitno koliko dugo se pripremaš za ispit, važno je koliko si naučio. Sama dužina treninga ne vredi ako ne gađaš prave detalje. On poznaje i sluša svoje telo, mnogo je racionalniji u potrošnji na utakmici, ali i na treninzima. Više je to bio psihički dril koji je on dobro prošao, kao i Goran Dragić u svojim godinama, na naš balkanski način rada.“

U Top 10 NBA samo poneki Amerikanac

Kokoškov je u Americi od 1999. godine. Dobro zna kako se tamo gleda na činjenicu da je Drim tim sastavljen za Olimpijske igre u Parizu bio više nego izazvan od strane Srbije, pa i Francuske u finalu.

„Zaboravlja se da su u Tokiju Francuzi bili na četiri poena od Amerike, a odavno je bio i Peking kada je jedna trojka Španaca mogla da dovede Kobija, Lebrona, Vejda u neprijatan položaj“, seća se Kokoškov i konstatuje: „Ne znam da li ima jedan Amerikanac u Top 5 igrača u NBA! Ovo je globalna igra. Mi u poslednje četiri godine imamo MVP-a lige. Možda – ne zato što smo subjektivni jer smo Srbi – on bude i najbolji košarkaš koji je ikada igrao! U rangu najvećih legendi. Nikola Jokić će igrati još 13 godina. Koliko će rekorda još oboriti do tada? To će biti impresivno. A tim u kojem igra Jokić ne može nikada da se nazove autsajderom.“

Bez obzira da li na dresu tog tima piše „Nagets“ ili „Srbija“.

„Najbolju utakmicu Srbija je odigrala kada je najviše trebalo. Nije iznenađenje, jer u najboljih deset igrača sveta možda je poneki iz Amerike. Što NBA apsolutno ne interesuje, najbolji će uvek igrati tamo. A Afrika tek dolazi! To je neiscrpan izvor talenata. NBA je već godinama tamo.“

Jedno je najjača liga sveta, a nešto drugo najjača reprezentacija planet.

„Dve različite organizacije su NBA i USAB. Kao što KS Srbije ima potpuno drugačiji cilj u odnosu na ABA ili Evroligu. Kao što vidimo, u Zvezdi i Partizanu igraju najbolji koji mogu da igraju za taj tim, a ne najbolji mladi Srbi. Ali, to je sve u redu – mora da se pobedi u sredu, pa ponovo u petak“, sleže ramenima Kokoškov.

Da se vratimo na ono da Nikola Jokić „može da bude i najbolji košarkaš koji je ikada igrao!“

„To sam najiskrenije rekao“, ne povlači se Igor. „Nije on završio karijeru pa da se sad rezimira. Trebalo je da bude četiri puta MVP, nije bio, a možda će biti već sledeće sezone. Njegov učinak je u svim elementima, nije samo šuter, nije samo skakač… I biće MVP ponovo. Njegova svestranost ga uvek stavlja u kategoriju najkorisnijeg. Šta će Jokić za narednih 13 godina da uradi? Biće to impresivna karijera posle koje ćemo reći da može da se meri sa najvećima koji su se ikada loptali.“

Što Igora Kokoškova, izuzetno cenjenog stručnjaka i prvog trenera koji nije rođen na teritoriji Severne Amerike a koji je vodio jednu NBA ekipu – čini veoma ponosnim.

„Kako da ne! Nema boljih ambasadora Srbije od Novaka Đokovića i Nikole Jokića. Pitajte slučajnog prolaznika u Njujorku. Svi znaju ko je Jokić i svi znaju ko je Đoković. Za ostale nisam baš siguran“, za kraj je nabacio osmeh Kokoškov.

Možda ne na ulicama Njujorka, ali u Ljubljani… Tu Igora Kokoškova znaju bolje nego bilo koga drugog.

Sani Bećirović, direktor PAO, nasmejan čak i na priču o Lesoru u NBA: Možda Partizan bude kao mi prošle sezone

Bonus video: