Džonatan Motli je ovog leta stigao u Crvenu zvezdu Meridianbet kao jedno od najvećih pojačanja. Iza američkog centra su uspešne epizode u Fenerbahčeu i Hapoelu iz Tel Aviva, sa kojim je osvojio Evrokup i poneo priznanje za MVP-ja finala, a jedan od onih koji su imali priliku da ga dobro upoznaju jeste bivši reprezentativac Srbije Ivan Paunić.
Njih dvojica bili su saigrači u Lokomotivi tokom sezone 2021/22, prve Motlijeve u evropskoj košarci. Partijama u ruskom klubu američki centar privukao je pažnju najvećih evropskih klubova i ubrzo izborio transfer u Istanbul.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Paunić je iz prve ruke imao priliku da upozna i njegove igračke i ljudske kvalitete.
“Bila je to jedna od njegovih najboljih sezona u karijeri. Bio je najistaknutiji igrač Evrokupa. Beležio je odlične brojke u poenima, skokovima i asistencijama i bio ubedljivo najbolji igrač ekipe. Sećam se da ga je tada tražilo pola Evrope. I na treninzima je pokazivao isti pristup kao na utakmicama. Uvek je bio maksimalno posvećen i zbog toga mislim da predstavlja veliko pojačanje za Crvenu zvezdu,“ rekao je Ivan Paunić u razgovoru za Meridian sport.
Smatra da Motli još nije pokazao sve što može u evropskoj košarci i veruje da bi uz veću ulogu mogao da napravi još veći iskorak.
“Potrebno mu je da dobije ozbiljniju ulogu i veću minutažu. Ne znam kakva će mu tačno biti uloga u Crvenoj zvezdi, ali u Lokomotivi je igrao oko 30 minuta po utakmici i tada je imao vrhunsku statistiku. Bio je naš najdominantniji igrač i praktično je nosio ekipu. Nadam se da će u Zvezdi dobiti pravu priliku i da će igrati makar na istom, ako ne i na višem nivou nego tada.“
Paunić ima samo reči hvale i za Motlijev karakter.
”Fenomenalan momak, stvarno. Veliki je radnik. Njemu nije važno da li je trening ili utakmica, uvek pristupa isto i daje maksimum. Kao saigrač je odličan, a isto važi i za period van terena. Nijedna zamerka.“
Dodaje da se američki centar nije izdvajao iz grupe i da je upravo timski duh bio jedna od njegovih najvećih vrlina.
”Posle treninga smo često odlazili zajedno na piće, ručak ili večeru. Nije bio neko ko se odvaja od ekipe ili drži po strani. Uvek je bio spreman da se priključi društvu, tako da je bio pravi timski igrač i na terenu i van njega.“
Na kraju se osvrnuo i na ono što Motlija očekuje u crveno-belom dresu.
”Sigurno nije lako igrati ni za Crvenu zvezdu ni za Partizan. Pritisak je veliki i navijači uvek očekuju maksimum. Nadam se da će se brzo privići na atmosferu, uklopiti sa ekipom i da će zajedno uspeti da naprave pravu hemiju.“
Poznato je koliko atmosfera u Beogradu može da ponese igrače, a Paunić veruje da bi upravo ona mogla dodatno da podigne i američkog centra.
“Sigurno. On je igrač kojeg nosi atmosfera i publika. Takvu podršku nije imao dok smo zajedno igrali u Lokomotivi. Verujem da će ga upravo taj ambijent i adrenalin dodatno motivisati i da može da igra čak i bolje nego u prethodnim klubovima“.
Dok se priseća zajedničkih dana sa Džonatanom Motlijem u Lokomotivi, Paunić gradi novu karijeru. Nekadašnji reprezentativac Srbije preuzeo je ulogu tim menadžera juniorske selekcije i nastoji da iskustva iz reprezentativnog dresa prenese mladim igračima.
Paunić zna kako izgleda put od omladinske reprezentacije do balkona Skupštine grada. Kao član jedne od najuspešnijih generacija srpske košarke osvojio je tri uzastopne titule prvaka Evrope u mlađim kategorijama bez ijednog poraza, Univerzijadu u Beogradu, a potom i srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu sa seniorskom reprezentacijom Srbije.
Od svih uspeha koje je ostvario, jedan trenutak iz reprezentativnih dana i danas izdvaja kao najveću nagradu. Upravo njega nastoji da približi i generacijama koje tek sanjaju seniorski dres Srbije.
“Bila je to mlada reprezentacija, puna energije. Tadašnji selektor seniora, Duda Ivković, pružio nam je priliku da obučemo dres koji nam je svima bio životni san. Opravdali smo očekivanja, napravili veliki rezultat, u trenutku kad je reprezentacija bila bez medalje neko vreme, a pritom smo bili ubedljivo najmlađi tim na prvenstvu, sa prosekom od oko 22 i po godine,” prisetio se Paunić, na u dahu nastavio:
“Sav trud nagrađen je medaljom i dočekom ispred Skupštine. Uvek govorim da mi je najveći trofej upravo taj trenutak kada izađeš na balkon Skupštine i vidiš sto hiljada ljudi koji te pozdravljaju. To je vrhunac košarkaške karijere i nešto što nema cenu. Ostvario sam dečački san, a sada, kao tim menadžer, pokušavam mlađim igračima da prenesem koliko je važno da rade, da se trude i da jednog dana i oni dožive taj osećaj.”
Za njega je reprezentativni dres oduvek predstavljao najveću čast, bez obzira na uzrast. Upravo to danas pokušava da prenese i novim generacijama, uz poruku da je poziv u nacionalni tim privilegija koja se svakodnevno zaslužuje.
“Sama reprezentacija je kruna karijere. Bilo da si pionir, kadet ili junior, ti si među dvanaest najboljih u Srbiji. Cela država te gleda, nosiš grb i zastavu svoje zemlje. Posle dolazi A reprezentacija, koja je posebna priča, ali meni je reprezentativni dres uvek bio svetinja. To pokušavam da objasnim i mlađima. Niko nije slučajno stigao do tog dresa. Svi su tu zahvaljujući velikom radu i trudu. Možeš i sa 16 godina da obučeš dres reprezentacije, ali ako ne nastaviš da radiš i budeš disciplinovan, već sa 17 možda nećeš biti na spisku. Zato je velika obaveza opravdati poverenje i iz godine u godinu pokazivati da zaslužuješ mesto u reprezentaciji.”
Dok se U18 reprezentacija sprema za Evropsko prvenstvo u Trentinu, pažljivo je ispratio nastupe U17 i U20 selekcija Srbije, koje su ovog leta osvojile dve srebrne medalje.
“Momci su pre svega pokazali veliko zajedništvo i karakter, ali i ono što zovemo – srpski inat. Zasluženo su stigli do finala i dve srebrne predstavljaju odličan rezultat. Nadam se da će i ostale mlađe selekcije uspeti da osvoje medalje i da zaokružimo godinu kao veoma uspešnu. Mislim da za budućnost srpske košarke ne treba da brinemo ako nastave ovako da rade. Ima tu ozbiljno talentovanih igrača.”
Poseban utisak je ostavio Nikola Kusturica, koji je vodio kadete do finala, a onda u borbi za zlato ubacio 37 poena Amerikancima.
“Kusturica je igrama, ponašanjem i profesionalizmom oduševio ne samo Evropu, već ceo košarkaški svet. Poziv selektora Dušana Alimpijevića da se priključi A reprezentaciji bila bi velika nagrada za njega. Siguran sam da će nastaviti da napreduje i da dostigne najviše domete, jer je zaista vanserijski talenat. Odavno nisam video tako kompletnog igrača. Ima skok, odbranu, šut, asistenciju, borbenost… Bukvalno sve elemente igre. Uz njega postoji još nekoliko momaka koji su pokazali ozbiljan kvalitet u najtežim utakmicama i sigurno će u budućnosti biti kandidati za seniorsku reprezentaciju.”
Zanimljivo da se sve više članova Paunićeve generacije danas nalazi na odgovornim funkcijama u srpskoj košarci. Dok je on preuzeo ulogu tim menadžera juniorske reprezentacije, Miloš Teodosić postao je sportski direktor Crvene zvezde, a Milenko Tepić se zajedno sa Novicom Veličkovićem stara o mladim nadama Partizana. Po njegovom mišljenju, to je prirodan sled događaja.
“To je prava stvar. Svi ti momci prošli su kroz ozbiljne sisteme rada, velike trenere i visok nivo discipline. Radili smo sa ljudima poput Dude Ivkovića, Duška Vujoševića i Željka Obradovića. To su treneri koji obraćaju pažnju na svaki detalj i vode računa o svakoj sitnici. Ko god je prošao kroz takav sistem može mnogo da prenese mlađim generacijama, bilo u reprezentaciji ili u klubovima. Siguran sam da će igrači koji budu radili sa njima biti u pravim rukama i usmereni na prave vrednosti,” zaključio je Ivan Paunić u razgovoru za Meridian sport.
Bonus video:
