Sezona 2025/26 se za Crvenu zvezdu završila 29. maja, porazom od subotičkog Spartaka u polufinalu Košarkaške lige Srbije, a prvi put je o njoj govorio Nikola Kalinić.
Crveno-beli su drugu godinu zaredom osvojili samo Kup Radivoj Korać, borbu u Evroligi završili su u plej-inu, u ABA ligi i KLS u polufinalnima.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Pokušao je iskusni krilni košarkaš da objasni šta je uticalo da se ne ostvare svi postavljeni ciljevi.
“Lično smatram obe ove sezone neuspešnim. Po jedan trofej, mogli smo i trebalo je više. Koji su uzroci, ne znam. Sigurno prevelika očekivanja, čak i želja, jer svi koji su u dodiru sa Zvezdom, od igrača, trenera, navijača – niko nema loše misli i lošu energiju. Iz tolike želje da se nešto uradi to možda u jednom trenutku pojede sve koji su unutar toga“, rekao je Kalinić u podkastu Kole Point.
Dotakao se i sledeće sezone.
“Imam ugovor, ne znam šta će da se dešava u okviru kluba, trenera, svega, planova, ambicija, ali nadam se da sam tu sledeće godine i videćemo da li ćemo da napravimo taj iskorak. U kom sastavu, ne znam, ali kao i uvek – tu sam, ako treba“, dodao je Nikola u razgovoru koji je po svemu sudeći obavljen pre dolaska Ibona Navara na klupu tima sa Malog Kalemegdana.
Pričao je Nikola i o brojnim drugim temama. Prisetio se i boravka u Radničkom iz Kragujevca, gde je proveo sezonu pre nego što je prvi put potpisao za Crvenu zvezdu. Sarađivao je sa Miroslavom Nikolićem u srcu Šumadije.
“Bilo je tu mnogo anegdota. On se odluči za neke igrače, igraju 40 minuta, kao Ataman. Gajio je taj neki vid košarke. Dobra je bila godina u Kragujevcu“.
Osvrnuo se i na reprezentaciju Srbije, prisetio se Svetskog prvenstva 2014. godine i čuvenog zakucavanja preko Janisa Burusisa.
“Nisam neko ko sebe voli da hvali i uzdiže, ali desio se dobar momenat, svi su videli nekog anonimusa koji se zaleće da zakuca preko Burusisa. Na kraju su preuzeli svi ti koji su preuzeli, ali to gledam kao svoj doprinos toj geniraciji, da sam ulio dozu entuzijazma, nade i ludila, kao što to obično umem“.
Nije očekivao veliku ulogu na tom prvenstvu, štaviše…
“Bio sam spakovan da se vratim u Novi Sad”, istakao je Kalinić pa ispričao kako su se okolnosti promenile:
“Dešava se da Micov ispada, Bogdan traži da krene iz druge petorke i ja ulazim u prvu. U nedelju-dve ti se promeni život i karijera, neverovatno“.
Noseći dres Srbije, imao je priliku da igra sa velikim asovima. Izdvojio se Kevin Durent.
“To je suludo. Ne pitaš se ništa, ti si mu kao pomoćni trener na terneingu, tu si, ali ne zavisi od tebe.. Veći je, viši, brži, bolje dribla, bolje šutira i skače od tebe. Loš osećaj kad igraš protiv njega, ali je dobro je videti gde su ti najbolji u istoriji igre. Žao mi je što nisam uhvatio Lebrona, da osetim i taj nivo atleticizma“.
U državnom timu je imao priliku da deli teren i sa Nikolom Jokićem.
“Sjajno je igrati sa njim. Maltene ti bude neprijatno. I to je privkavanje, pa svaki pas ti je pravo u ruke. Kad neko baci pas loše, pa imaš izgovor ako ne daš, dao to je loš pas, a kod njega svaki dolazi na grudi. Impresivno. Kako čita, koliku snagu ima, koliko je agilan, koliko se bije, tuče sa svima, a onda pogađa mekano floutere i šutira… Doneo je revoluciju i u NBA verovatno. Svi su hteli smol-bol, sad svi prate taj neki trend, Gober, Vembanjama i ostalo…“
Pričao je i o odlasku iz Crvene zvezde 2015. godine, kad se preselio u redove Fenerbahčea.
“Jun je bio, zvao me menadžer da se vidimo. Nisam hteo da menjam, osvojili sve, sve je super, život u Beogradu, svi te gledaju kao cara, uzeli triplu krunu – ništa ne bih menjao. Ubedili su me na svu sreću: ‘Je l si lud? Ideš da igraš i da radiš sa Obradovićem, nemoj biti malouman.’“
Imao je brojne uspehe sa Fenerbahčeom, osvojio i Evroligu 2017. godine, ali priznaje da mu nije uvek bilo lako.
“To je ljudsko proklestvo, kad imaš nešto, tražiš nešto što nemaš. Bilo je sve super, više nego što sam ikad maštao, ali bilo je totalno zasićenje, četiri-pet godina bez pauze, život u koferu. Karijerno sjajan period, ali s druge strane veoma čudan emotivno“.
Dotakao se i saradnje sa Obradovićem u Istanbulu.
“Ima visoka očekivanja. Nije lako raditi, sam broj informacija kojima izlaže igrače, na sastancima… Na kraju te to unapređuje, jedna sezona kod njega kao dve-tri kod nekih drugih trenera. Mi Srbi smo imali posebniji tretman nego drugi stranci, da ne bude da je on sad tu doveo neke iz Srbije. Veoma je zahtevan, ali su mu svi zahvalni na tome. Na kraju ti to postane novo normalno stanje“.
Trofejni stručnjak ga je zvao sa idejom da mu se pridruži u Partizanu.
“Bio je kontakt, pozvao me, kako razmišljam na tu temu. Rekao sam mu da ne razmišljam i da nema poente da pričamo o tome“.
Nakon pet godina saradnje u Fenerbahčeu, potom su bili na suprotnim stranama velikog rivalstva Crvene zvezde i Partizana.
“Čudno, bilo je malo nezgodno, Navikli smo da smo na istim stranama, sad na dve suprotne. Žao mi je što smo tu izgubili malo kontakt. I u njemu vidim vrlo bitnu ličnost u mom sazrevanju kao igrača i kao čovek“.
U seriji leksikonskih pitanja, istakao je i da mu je Kobi Brajant bio idol, a pokušao je da izdvoji i omiljenu pobedu.
“Ima ih mnogo na svu sreću. Možda ti Francuzi u polufinalu ili Partizan, ta serija 2014/15… Mada i finale Evrolige protiv Olimpijakosa. Neka bude to finale Evrolige, ali ne znam…”.
Kad je u pitanju omiljeni trofej, nema dilemu.
“Omiljeni trofej mi je Jadranska liga 2014/15. Prvi put da sam osvojio nešto značajnije i baš je bio dobar osećaj“.
Istakao je i ko mu je omiljeni saigrač. Naredne sezone će ponovo sarađivati.
“Miloš Teodosić“, ispalio je Nikola Kalinić bez mnogo razmišljanja.
Bonus video:
