Od 14 novih igrača koji su stigli u redove Partizana, čini se da je tokom leta najglasnije odzvanjalo ime Karlika Džonsa. Prepoznali su i navijači u njemu novog lidera, pojedinca koji bi mogao da pravi razliku na terenu i uvuče im se u srca.
Razlog je jasan. Iako 26-godišnji plejmejker rodom iz Sinsinatija, nikada nije igrao u Evroligi, očarao je čitav košarkaški svet nastupima u dresu reprezentacije Južnog Sudana. Zaigrao je prvi put za ovu afričku zemlju kao naturalizovani igrač na Svetskom prvenstvu prošle godine, a posle sjajnih partija na kontinentalnoj smotri, pisao je istoriju Južnog Sudana i na Olimpijskim igrama u Parizu.
Čak je i pre početka Igara skrenuo pažnju maestralnom partijom protiv reprezentacije SAD i dodatno zagolicao maštu crno-bele publike.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Stigao je, još se privikava na nove uslove, okruženje i sagirače, ali već iza sebe ima četiri nastupa i tri pobede (sve tri u ABA ligi). I prema njegovim rečima, sve ide u pravom smeru.
”Imamo jedinstvenu situaciju, mnogo novih momaka i neverovatno je koliko brzo i dobro smo se uklopili kao tim sa 14 novih lica. Sve je išlo glatko; očekivao sam neke prepreke, uspone i padove jer je sve novo, ali bilo je savršeno. Shvatam da će tokom sezone biti i oscilacija, ali za početak je sve sjajno“, rekao je Karlik Džons za Eurohoops.
Glavni utisak posle prva dva meseca u dresu Partizana – Željko Obradović.
“Trener je poseban. On je legenda, i svakog dana učim nešto novo o njemu. Gde god da idemo, dobija ogromnu količinu ljubavi. Uči nas detaljima, a danas nema mnogo trenera koji svakodnevno podučavaju male detalje, ali on to radi. Svi smo posvećeni, i uzbuđen sam— jedva čekam da vidim šta možemo postići s njegovim vođenjem.”
Raduje se Karlik i derbijima sa Crvenom zvezdom
“Biće super, posebno zbog rivalstva među navijačima. Ne obraćam previše pažnje na protivničke navijače. Ponekad ih isključim, ali ih i prihvatam. Nemam izbora – oni će biti tu, sviđalo se to meni ili ne.“
Već smo imali prilike da vidimo obrise novog Partizana, ali je jasno da tek treba da se dobije kompletna slika o igri crno-belih.
“Možete očekivati mnogo intenziteta, veliku energiju i mnogo zajedništva. Zajedno smo tek dva meseca, ali imam osećaj kao da poznajem ove momke pet ili šest meseci“.
Start u Evroligi nije prošao onako kako su se Džons i drugovi nadali. Posebno jer su sve do poslednjih 10 minuta imali kontorlu nad utakmicom u Vitoriji. Ipak, Baskonija je na kraju bila bolja.
S ozbirom da su crno-beli i tokom priprema odigrali nekoliko kontrolnih utakmica protiv evroligaških ekipa, dobio je reprezentativac Južnog Sudana skicu onoga što ga očekuje na najvećoj evropskoj pozornici. Naravno, upoznat je bio sa brojnim igračima iz Evrolige i pre nego što je stigao u srpsku prestonicu – jedva čeka da se odmeri sa dvojicom zemljaka.
“Radujem se duelima sa Šejnom Larkinom i Majkom Džejmsom, obojica su sjajni, bivši NBA igrači. Majk Džejms ovo radi mnogo godina i smatra se jednim od najboljih igrača u ligi. Poštujem njihovu igru, ono što su postigli u Evroligi, i jedva čekam da stanemo na teren i vidim šta možemo da uradimo protiv njih.“
Zagrebao je Karlik tek površinu u Evroligi, ali je mogao da vidi šta ga čeka u narednom period, a s ozbirom da je određeni deo karijere proveo i u Razvojnoj NBA ligi, prokomentarisao je i izjavu bivšeg NBA šampiona, Huana Toskano Andersona, koji je izjavio da je Dži liga druga najbolja na svetu.
“Dži liga je teška; ima mnogo talenta, ali takođe i Evroliga. Ne mogu baš da kažem koja je bolja, ali mislim da je to stvar o kojoj može da se raspravlja”.
Igrao je u Razvojnoj ligi za filijalde Dalas Maveriksa (Teksas Ledžends) i Čikago Bulsa (Vindi Siti Buls), a interesantno je da je nastupajući za tim iz Ilinoja imao priliku da sarađuje sa bivšim evroligaškim igračem, Henrijem Domerkantom. Istakao je za nekadašnjeg reprezentativca Bosne i Hercegovine, koji je danas pomoćnik u stručnom štabu Čikaga, da je ostavio značajan trag na njegovu karijeru.
A pored Dži lige, uspeo je da upiše i 12 NBA nastupa za pomenuta dva tima, ali i Denver Nagetse.
“Nisam igrao koliko sam želeo. Da li mislim da sam zaslužio da budem tamo? Da. Da li mislim da sam zaslužio da igram više tada? Da. Ali, takve stvari se dešavaju. Sada sam u Partizanu, i drago mi je što sam ovde. Želim da budem tamo gde me žele. Osećam svu ljubav i poštovanje, i to mi mnogo znači.”
Dalas, Čikago, Denver – zajedničko im je da u svojim redovima imaju velike evropske zvezde.
“Bio sam sa Dončićem tokom svoje ruki sezone, a imao sam desetodnevni ugovor sa Denverom, pa sam bio i sa Jokićem. Obojica su impresivni—impresivno je biti oko njih. Sjajni momci u srcu, dobri ljudi, a još bolji igrači. Pokušao sam da pokupim šta sam mogao od Luke, kao plejmejker. Stvarno se divim Jokiću. Ne mogu mnogo toga da uzmem iz njegove igre, s obzirom na to da je centar, ali njegovo znanje—on zaista razume igru. Biti u njihovom okruženju bilo je neverovatno.“
A posle borbe za mesto pod NBA sunce, kao MVP Razvojne lige, posle izuzetnih nastupa na Mundobasketu – preselio se u Kinu.
“Bilo je drugačije. Kulturni šok—od hrane do jezičke barijere—ali to je takođe bilo dobro iskustvo. Poštujem ligu i igrače; imali su tamo neke bivše NBA igrače. Bilo je kul, drugačiji stil igre, drugačija igra, ali generalno, uživao sam u vremenu provedenom tamo.“
Sa Južnim Sudanom je pomerio granice – i ne namerava da stane.
“Radujem se sledećem Svetskom prvenstvu, sledećim Olimpijskim igrama—bilo je zabavno. Mnogi su sumnjali u nas, nisu mislili da imamo ono što je potrebno da se kvalifikujemo za Olimpijske igre, ili da ćemo barem nastupiti onako kako jesmo. Nisam bio zadovoljan. Nemojte me pogrešno shvatiti, bilo mi je drago što smo stavili zemlju na mapu, što smo se prvi put kvalifikovali na Olimpijske igre, što smo ostvarili prvu pobedu… ali želeo sam više. Nažalost, nije se tako završilo, ali cenim to, i neverovatno sam srećan sa onim što smo postigli za zemlju i tim. Jedva čekam da vidim šta nas čeka.”
Kako su se Karlik i drugovi predstavili u Lilu ovog leta, najbolje govori izjava kapitena Srbije, Bogdana Bogdanovića, koji je utakmicu trećeg kola grupne faze protiv Južnog Sudana okarakterisao kao jednu od najtežih u životu.
“Imali smo osećaj da nemamo šta da izgubimo i sve da dobijemo. Tako smo igrali svaku utakmicu. Nismo mi momci sa velikim imenima za koje ljudi očekuju da izađu i dominiraju. Mislim da sada ne možemo nikoga iznenaditi. Igrali smo s mentalitetom da ime ne znači ništa. Ako hoćeš da nas pobediš, moraćeš to da zaslužiš. Imam veliko poštovanje za Bogdana. Cenim to što je rekao. To je bila luda, dobra utakmica. To je ono što želimo—poštovanje od drugih igrača i da pokažemo svetu da nismo autsajderi.“
Nakon što je ostvario san svakog sportiste i zaigrao na Olimpijskim igrama, put je Karlika Džonsa doveo u Beograd. Po njegovim rečima, čini se da je veoma zadovoljan izborom koji je letos napravio.
“Sviđa mi se hrana, pogledi, obala i navijači. Postoji jezička barijera, ali ljudi ovde govore engleski. Uzbuđen sam što ću naučiti srpski. Pokušaću da naučim neke reči i da mogu da izgovorim barem jednu rečenicu do kraja godine“, zaključio je prvotimac Partizana u razgovoru za Eurohoops.
Bonus video:
vanicdusan01
Učio od najboljih pa završio u Partizanu.
saleticnemanja
Na kontu njegovog životnog i razvojnog puta, kod nas u narodu se kaže “sa konja na magarca”