Poseban je osećaj za svakog sportistu kad se pred kraj uspešne karijere vrati kući, da u sredini iz koje je krenuo da stavi tačku i zatvori pun krug. Tako je Stefan Birčević leta 2024. stigao u Kolubaru, sa jasnom namerom da u rodnom Lazarevcu ispiše poslednje stranice profesionalnog dela života u patikama.
Cilj je od starta bio jasan, da se Kolubara domogne najvišeg ranga srpske košarke. U prvih mah nije ispunjen, zaustavljena je na poslednjem koraku, ali otvorila se nova prilika ove sezone i sastav iz Lazarevca ju je oberučke zgrabio, te je sa samo dva poraza osvojio Drugu mušku ligu i čekirao kartu za Meridianbet Košarkašku ligu Srbije.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Birčević je tom prilikom odlučio da otvori novo poglavlje, pa je postavljen za prvog trenera ekipe iz rodnog mesta. Predvodiće Kolubaru sa klupe po povratku u KLS i znanje koje je godinama skupljao sarađivajući sa vrhunskim srpskim i evropskim stručnjacima pokušaće da prenese na ekipu iz Lazarevca.
Više nego dovoljan povod za razgovor sa višestrukim osvajačem medalja u dresu reprezentacije Srbije, a kad na to dodamo da nas večeras čeka i večiti derbi između njegovog bivšeg kluba Partizana i Crvene zvezde (20.00), poruka Stefanu se sama pisala.
Ekspresno je odgovorio i ljubazno pristao na kratak razgovor. Krenula je priča. Najpre se osvrnuo na sjajnu sezonu Kolubare i veliki uspeh ostvaren plasmanom u KLS.
“Prva sezona, kada sam došao u drugu ligu, bila je zanimljiva. Odlučivali smo o plasmanu u najviši rang u poslednjoj utakmici, nažalost nismo uspeli. Možda je na neki način to bilo i okej. Druge godine smo stvarno napravili dobru ekipu, dobro sve odradili i mislim da spremni ulazimo u KLS. Nadam se da ćemo sada okrenuti tu novu stranicu kluba i pokazati da smo stabilan prvoligaš i da zaslužujemo da budemo tu gde smo sad“, rekao je Stefan Birčević za Meridian sport.
Nekadašnji reprezentativac Srbije potom je objasnio kako je došlo do toga da preuzme ulogu prvog trenera Kolubare pred sezonu u prvom rangu srpske košarke.
“Još od 2015. sam uključen u košarku u Lazarevcu, prvo kroz mlađe kategorije, a kasnije, kada sam se vratio kući, poslednje dve godine sam dosta uključen u rad kluba. Najviše smo bili uključeni predsednik Boris Lazić, potpredsednik Dušan Simić i ja. Napravili smo neki plan za budućnost i način kako klub treba da funkcioniše u narednom periodu, tako da je došlo do toga.“
Govorio je i o tome da trenerski posao nije bio deo njegovog plana po završetku igračke karijere, ali da su ga okolnosti i povezanost sa klubom prirodno dovele do nove uloge.
“Nisam imao to u planu kada sam završavao karijeru. Ali, jednostavno, u svom sam gradu… Jedina ambicija mi je trenutno Kolubara i voleo bih da to dugoročno traje. To mi ne remeti porodicu ni privatni život, a već sam bio dosta uključen u rad kluba. Volim da radim, volim košarku i nekako se sve prirodno spojilo.“
Birčević je potom govorio i o svojoj trenerskoj filozofiji, želji da Kolubara postane stabilan klub i ideji da hala u Lazarevcu bude puna.
“Još je rano da pričamo o trenerskom pečatu. Često se savetujem sa jednim iskusnim trenerom, ne bih sada pominjao ime, možda bi se neko naljutio. Imam nekoga ko će da mi pomogne i posavetuje me. Naravno da i ja imam nešto svoje što bih voleo da prenesem na parket. Od kada sam došao u Lazarevac cilj mi je da budemo u prvoj ligi, da imamo domaće igrače u timu i da budemo stabilan klub koji će svi prepoznavati. Voleo bih da punimo halu. U ova teška vremena ljudi, mala smo sredina, ali bih voleo da Lazarevac prepozna ovu priču. Ja bih bio najsrećniji da hala bude puna.“
Istakao je i da se u poslednjih nekoliko godina oseća rast interesovanja za košarku u Lazarevcu, kako kroz rad kluba, tako i kroz podršku sa tribina.
“Poslednje dve godine smo i marketinški i kroz rad kluba dosta napredovali. Sve manje klinaca iz Lazarevca odlazi, čak se neki i vraćaju. I na tribinama je sve više ljudi i mislim da ulaskom u prvu ligu to može samo da raste.“
Tokom bogate igračke karijere sarađivao je sa velikim brojem renomiranih trenera, a posebno je izdvojio Aleksandra Džikića, sa kojim je radio u Partizanu tokom sezone 2016/17.
“Kad bih sada krenuo da nabrajam domaće trenere sa kojima sam radio, ne znam da li mi je neki naš vrhunski stručnjak promakao. Imao sam sreće i u inostranstvu da radim sa sjajnim trenerima. Ako bih morao nekoga da izdvojim, onda su to Aleksandar Džikić u Partizanu, Saša Đorđević u reprezentaciji, Duda Ivković koji me je prvi pozvao, pa Miroslav Nikolić, Milovan Stepandić, Vlade Đurović… Od stranih trenera tu su Trinkijeri, Vidoreta, Erdogan u Istanbulu, koji je sad pomoćni trener Jasikevičijusu… Ali čovek koji mi je nekako najbliži, sigurno je Aleksandar Džikić.“
Birčević je govorio i o dolasku Uroša Lukovića, velikog pojačanja Kolubare pred nastup u KLS.
“Luki i ja se družimo dugo, još iz mlade reprezentacije, kasnije i u Partizanu. Ostali smo baš u dobrim odnosima. Već duže vreme mu pričam o ovome i sada se ukazala šansa. Njemu je prijalo da se vrati kući zbog porodice i našli smo zajednički dogovor. Novac nije presudio i nadam se, ako bude zdravlja, da smo doveli pravog igrača i nosioca za naš tim.“
Dotakao se zatim i planova vezanih za roster, uz poruku da klub neće žuriti sa pojačanjima.
“Nama je najbitnije da budemo stabilni u ligi. Gledaćemo da zadržimo kostur ekipe iz prošle godine, momke koji su zaslužili i odigrali sjajnu sezonu. Naravno, pojačaćemo se tamo gde bude potrebno. Nećemo mnogo žuriti. Teško je dovesti veće ime od Uroša Lukovića u KLS, a i finansijski moramo da budemo pametni. Tražimo i sponzore, pa ćemo videti koliko možemo da pružimo.“
Govoreći o mogućnosti angažovanja stranaca, Birčević je istakao da Kolubara želi da zadrži domaću bazu i što više igrača iz Lazarevca.
“Sužen je izbor domaćih igrača, a i cene su ozbiljne. Mi pokušavamo da kroz razvojni tim imamo što više mladih igrača iz Lazarevca, jer je to važno za naš grad. Ako bude potrebno na nekoj poziciji, dovešćemo stranca, ali mislim da je teško očekivati više od jednog. Maksimum bi možda bio dva, ali trenutno je plan jedan stranac.“
Kada je reč o ambicijama u KLS, Birčević smatra da je najvažnije da se klub stabilizuje u prvoj sezoni.
“Rano je još govoriti o ambicijama. Najbitnija nam je stabilizacija i da budemo klub u koji igrači žele da dođu. Prva godina je možda i najteža, da pokažemo da zaslužujemo da budemo tu i da možemo da budemo stabilni. Da li će to biti sredina tabele ili gornji deo, to je još daleko. Mnogo toga zavisi od toga kako ćemo selektirati tim i od finansija. Borićemo se i raditi na tome da budemo što bolji.“
Nekadašnji košarkaš Partizana ispratio je i sezonu u ABA ligi i Evroligi, a posebno ga zanima predstojeća polufinalna serija između crno-belih i Crvene zvezde.
“Pratio sam dosta. Što se tiče KLS, posebno mi je Metalac blizak zbog ljudi i zato što sam tamo proveo pet godina. Pratio sam mnogo utakmica u Evroligi. Sada će biti zanimljivo i polufinale ABA lige. Dubai – Budućnost i Partizan – Zvezda biće stvarno evroligaške utakmice. Biće interesantan i Fajnal-for KLS.“
Osvrnuo se i na turbulentnu sezonu Partizana, koji je nakon odlaska Željka Obradovića uspeo da se stabilizuje pod vođstvom Đoana Penjaroje.
“Bila je mnogo čudna sezona. Sigurno nije bilo lako ni igračima ni ljudima u klubu posle svega što se izdešavalo. Dolaskom Penjaroje uspeli su da promene neke stvari. Partizan sada igra drugačije i bolje nego što se možda očekivalo posle odlaska Željka Obradovića i svega što se dešavalo oko kluba. Mislim da je završnica Evrolige bila dobra i sad ćemo videti koliko su spremni za ABA ligu. Očekujem baš zanimljiv derbi i iskreno ne vidim favorita. Nadam se da Partizan može do pobede.“
Birčević je potom govorio o svojim iskustvima iz večitih derbija, istakavši da mu utakmice protiv Zvezde nikada nisu predstavljale pritisak.
“Meni je derbi bio nešto najlepše. Nikada mi nije predstavljao pritisak, jedva sam čekao te utakmice. Tu često nije bitna taktika. U derbi se ulazi sa većom silom i emocijom nego u obične utakmice. Ja sam uživao u svakom derbiju.“
Izdvojio je jedan koji posebno pamti.
“U februaru, 2017. u ABA ligi, kad nam je trener bio Džikić. Bila je baš zanimljiva utakmica, odigrali smo veoma dobro, iako je Zvezda tada bila veliki favorit“, dodao je Birčević, prisećajući se utakmice u kojoj su crno-beli slavili 86:81 protiv večitog rivala, uz njegovih 16 poena i devet skokova.
Igrao je Birčević i dva finala Kupa protiv Crvene zvezde.
“Osvojili smo 2020. godine, ali sa Džiletom smo imali problem, trojica-četvorica najboljih igrača nam nisu igrala zbog trovanja, ionako smo imali kratku rotaciju, koja se dodatno suzila…“
Govoreći o tome šta odlučuje derbije, Birčević ističe:
“Ključna je želja. Naravno, zavisi i ko je u boljem momentu, kome je bolji dan, ali derbi se često dobija na većoj želji, energiji i euforiji. Jedan dodatni ofanzivni skok, dve bolje odbrane, ničije lopte – to odlučuje. Na kraju često ne presudi individualni kvalitet, već ta neka veća želja.“
Za kraj, prokomentarisao je i pojedince iz aktuelnog sastava Partizana.
“Videli smo koliko Karlik Džons znači kad se vratio. Partizan je potpuno druga ekipa sa njim. Vašington je odličan poenter, ali tim ne izgleda isto sa njim kao kad je Karlik na terenu. To svi mogu da vide.“
Kada su u pitanju visoki igrači, priznao je da više ceni emociju i energiju na parketu nego sam individualni kvalitet, pa mu je tako Isak Bonga draži od recimo Dilana Osetkovskog sa kojim bi po stilu igre mogli da ga uporedimo.
“Ne mogu da kažem da sam veliki fan Osetkovskog. Ne volim igrače koji ne pokazuju emocije. Igrački je sve to super, ali ja više volim kad vidim nešto poput Bonginog bacanja za loptu. Meni to kao Partizanovcu mnogo više znači“, zaključio je Stefan Birčević u razgovoru za Meridian sport.
Bonus video:
