Okben Ulubaj je umalo srušio Crvenu zvezdu u derbi meču šampiona i najprijatnijeg iznenađenja ABA lige, FMP-a.
FMP je praktično celu utakmicu diktirao tempo i rezultat, najviše zahvaljujući odličnom izdanju Okbena Ulubaja, koji je utakmicu s crveno-belima završio uz 19 poena, pet skokova, četiri asistencije i jednu ukradenu loptu za indeks korisnosti 21.
Samo u završnih minut i po poslednje četvrtine Ulubaj je ubacio pet važnih poena, uključujući i trojku na 22 sekunde pre isteka vremena za izjednačenje i produžetak.
Samo malo sreće nedostajalo nekada trofejnom mladom reprezentativcu Turske da izraste u potpunog heroja Pantera, ali je svakako privukao veliku pažnju košarkaške javnosti u Srbiji.
Na pitanje da li je bilo posebne motivacije za meč protiv Crvene zvezde, turski internacionalac kao iz topa uzvraća:
“Naravno da ima. Ipak je naspram nas bio najbolji klubu u Srbiji”, kaže Ulubaj i nastavlja:
“Imali smo veliku želju da pobedimo, odigrali smo jako dobar meč i borili se do poslednjeg atoma snage. Videli ste koliko FMP može i ponosan sam na saigrače i ekipu”.
Kako vreme prolazi Ulubaj igra sve bolje. U poslednje tri utakmice je na proseku od 16 poena, 3,3 asistencije i 2,9 uhvaćenih lopti i već je skrenuo pažnju na sebe pojedinih klubova u regionu i Evropi:
“Zadovoljan sam svojim igrama, ali svakako mogu još mnogo bolje. Mnogo mi je lakše kada uz sebe imam tako dobre saigrače i trenera. Opušteniji sam i uživam u igri zahvaljujući njima, što se i vidi na parketu”.
Posle inicijalnog perioda adaptacije na život u Beogradu, novu sredinu i klub, Ulubaj kaže da mu je mnogo lakše i da je sada apsolutno fokusiran na izvršavanje košarkaških obaveza.
“Mnogo mi je pomoglo to što su i moji saigrači približnih godina kao i ja. Možemo da se družimo, pričamo o temama koje interesuju praktično sve nas. Izađemo ponekad na kafu ili u restoran na ručak.
Najviše su mi se našli Aleksa Radanov i Stefan Đorđević, oni su mi stvarno mnogo učinili da mi privikavanje na novu sredinu prođe bezbolno”, priča Ulubaj i u dahu dodaje:
“Velika je stvar za sve nas što imamo tako mlad i talentovan sastav. Napredujemo svakodnevno, radimo mnogo na tome da održimo dobar nivo igre i da se razvijamo u pravom smeru. Sezona je dugačka, zato je bitno da se svi borimo za isti cilj i nastavimo s radom”.
Ništa što se dešava u Železniku nije slučajno. Uz rad pedantnog stručnjaka Vladimira Jovanovića Panteri su sezonu otvorili serijom od četiri pobede i u jednom momentu bili su jedina neporažena ekipa u ABA ligi. O delu jednog od najtalentovanijih trenera Ulubaj je imao samo reči hvale.
“Vlada je izvanredan trener i pedagog. Veliki je taktičar i to je ono što mi se posebno sviđa. Prema meni je baš dobar, stalno razgovaramo o detaljima vezanim za igru, ali često i o stvarima koje nemaju veze s košarkom. Mogu slobodno da kažem da uz sav talenat koji poseduje jednog dana će sigurno raditi u Evroligi ili čak NBA ligi. Ima kvalitet da dostigne taj nivo”.
Ipak, FMP u prethodne četiri utakmice ima tri poraza, s tim da je i dalje u zoni plej-ofa. Ulubaj kaže da se ambicije nijednog trenutka nisu menjale i da je ceo tim na istom putu.
“Naš cilj je da dobijemo što više utakmica do kraja sezone, a ambicija da se plasiramo u plej-of. Naravno, to ne zavisi samo od nas, jer je dosta ekipa koje pretenduju ka te četiri pozicije. Mi ćemo da radimo na tome da odemo u doigravanje, ali nemamo pritisak moranja. To je, prosto, naša želja da napravimo što bolji rezultat”.
S obzirom na dugogodišnju sportsku saradnju između Crvene zvezde i FMP, ali i transfera koji su se prethodnih sezona dogodili u oba smera, 23-godišnji krilni košarkaš priznaje da bi voleo da jednog dana zaduži opremu crveno-belih.
“Naravno da bih, to nije samo moja ambicija, već i mojih saigrača. Međutim, o tome ne pričamo, jer nije u redu da to radimo sada, kada je sezona u punom jeku. Voleo bih da zaigram za Zvezdu, ali moram i mnogo da radim kako bih dostigao taj nivo”.
S obzirom da je karijeru počeo u Efesu, zatim igrao i za Jesilgiresu i Darušafaku gde je postao osvajač Evrokupa, kako je došlo do odluke za selidbu u Beograd i FMP?
“U Beogradu sam bio već u ferbuaru, pre nego što sam potpisao za FMP. Moj agent Marko Jelić mi je mnogo pričao o srpskoj košarci i ABA ligi i nije mi bilo teško da donsem odluku. Od ranije znam trenera Jovanovića, ali i nekoliko momaka iz ekipe pošto smo se ukrštali na reprezentativnom nivou, što je doprinelo mom opredeljenju da pređem u FMP”, priča Ulubaj i nastavlja:
“Ovaj klub je podigao mnogo kvalitetnih, mladih igrača i znao sam u kakvu sredinu dolazi. FMP može da mi pomogne da se dodatno razvijem kao igrač. Treniramo jako, po dva puta dnevno. Ujutru su treninzi tehnike, imamo kvalitetan program rada. Teški su treninzi jako, radi se dosta, ali svi vidimo rezultate na parketu”.
Između Srbije i Turske dugo vlada ozbiljno košarkaško rivalstvo, pa u tom duhu Ulubaj može da kaže šta je to što želi da preuzme iz srpske košarke kako bi bio bolji igrač.
“Dosta je razlika između turskih i srpskih igrača, ali ono što mi je posebno zapalo za oko jeste da su srpski košarkaši veći borci. To je ono što želim da izgradim kod sebe”.
ŠAKOTA POSLE POBEDE: Malo nas je poremetila povreda Čovića
A, ko je zapravo Okben Ulubaj?
“Jednostavan momak, koji voli sve što vole mladi. U košarkaškom smislu igrač sam koji pokriva pozicije dva, tri i četiri, igram praktično sve što trener od mene traži i uvek sebe stavljam u službu ekipe. Iskreno, kada nisam na treninzima i u obavezama, najviše volim da sedim kod kuće, da odmaram, gledam serije i opuštam se. Nisam previše zahtevan u tom smislu”.
Momak rodom iz Bakirkoja ima ozbiljan sportski, odnosno košarkaški gen u svojoj porodici, pošto su se igrom pod obručima bavili i njegovi roditelji, te ujak..
“Da, istina je. Zbog njih sam se od malih nogu opredelio za košarku. Kažu mi roditelji da sam na utakmicama bio redovan od malih nogu, praktično od dve godine, mada se toga lično ne sećam. Za mene nije ni postojao drugi sport osim košarke”.
Ono čime Ulubaj može da se pohvali jesu medalje s reprezentativnih takmičenja. U periodu od 2012. do 2016. godine Ulubaj je uzeo po tri zlatne i bronzane medalje sa kadetskom, juniorskom i mladom reprezentacijom Turske.
“Da, to je bilo sjajno vreme. Imali smo jako dobru generaciju (između ostalih Kenan Sipahi, Džedi Osman, Berk Ugurlu, Tolga Gedžim prim. aut.), bili smo zajedno jako dugo i eto, osvojili mnogo medalja. Iskreno, sada više ne razmišljam o tom periodu. Ostavio sam sve u prošlosti. Bilo mi je lepo, ali sada razmišljam o sadašnjosti i budućnosti, kako da budem bolji igrač i napredujem što više”.
Tokom vremena u Turskoj nije se naigrao na klupskom nivou i priznaje da mu je to jako teško palo…
“Teško je, jer se naviknete na to da igrate i onda samo od jednom dobijate po pet minuta, igrate ponekad… Težak je taj prelaz iz juniorske u seniorsku košarku, pogotovo kada ne igrate jer možete da izgubite kontinuitet. Igrao sam deset godina bez prestanka kao klinac i onda nisam dobio pravu šansu. Sada je već mnogo lakše”.
Pored košarke, u Beogradu uživa i van terena.
“Najviše se to svodi na izlaske na kafu i u restorane na ručak ili večeru. Kada imaš oko sebe saigrače sličnih godina, lako je da se snađeš u novom mestu. Beograd je sjajan grad i sve ono što sam dosad video jako mi se dopada”.
O Jadranskoj ligi Ulubaj je imao samo reči hvale. Kaže da je to prava liga za razvoj mladih igrača i da nije pogrešio što je Tursku zamenio Srbijom. Zato smo na kraju morali da ga pitamo – ko mu je najteži protivnik kojeg je čuvao dosad?
“Uh, jako teško pitanje”, kaže Okben uz osmeh i zaključuje:
“Možda je to Aleksa Radanov, s obzirom da s njim najviše radim i stalno smo protivnici na treninzima. On je fantastičan momak i igrač, ima blistavu budućnost pred sobom i ako bude nastavio ovako da radi verujem da će jako daleko dogurati. Što se igrača u drugim klubovima tiče, najteže mi je bilo protiv Jake Blažiča i Bilija Berona, bez dileme”.
Aleksandar
Dobar igrac, on valjda jedini nije znao ko treba da pobedi u tom mecu protiv zvezde