Dok se nakon završetka Drugog svetskog rata u bivšoj Jugoslaviji razvijala muška košarka, uglavnom u Beogradu, ženska košarka je pokušavala da uspostavi svoj imidž.
Iako su ženski klubovi postojali u tadašnjoj državi, takmičenja su bila kratka jer nije bilo puno ženskih klubova. U tom periodu, u domaćem prvenstvu, dominirala je ekipa Crvene zvezde koja je na vrhu šampionata provela više od decenije. Zvezda je bila dežurni prvak od 1946. do 1962. godine.
Usled sve jače konkurencije i kvalitetnijih utakmica i takmičenja, ženska košarka na našim prostorima je po prirodnoj inerciji počela da poprima obrise ozbiljno organizovanog sporta.
Uz ozbiljnija takmičenja usledili su i ozbiljniji rezultati kako na klupskom tako i na reprezentativnom nivou. U ovom periodu su uspostavljeni temelji koji će kasnije poslužiti za dalji razvoj ženske košarke u Srbiji.
Dok su se u bivšoj Jugoslaviji ostvarivali rezultati vredni pažnje, mi ćemo se fokusirati na uspehe koji se isključivo pripisuju srpskim košarkašicama. Naša zemlja i naša ženska košarkaška reprezentacija su pristupile FIBA-i 1992. godine i svi uspesi ostvareni od tada se isključivo pripisuju našoj reprezentaciji, klubovima i savezu.
Drugim rečima, naša ženska košarkaška reprezentacija je pravni naslednik svih osvojenih medalja i takmičenja od te 1992. godine.
Iako je put od jedne dominantne reprezentacije (period Jugoslavije), do uspeha koji su naše igračice ostvarile poslednjih godina bio isprekidan mnogim stranputicama, ženska košarkaška reprezentacija Srbije je konačno na pravom putu.
Od ulaska u FIBA-u do danas prošlo je 30 godina. Za to vreme smo uz mnogo poteškoća imali neke sporadične uspehe. Uz pravi pristup i način rada smo, čini se, uspostavili temelje ženske košarke na našim prostorima koji mogu da daju dugoročne i konstantne rezultate.
Poslednjih sedam godina, možemo slobodno da kažemo, su zlatno doba srpske ženske košarke. Ne samo da smo po prvi put uspeli da se domognemo neke značajne medalje na nekom od međunarodnih takmičenja, već je to postala učestala pojava.
Uz Marinu Maljković, ćerku poznatog jugoslovenskog košarkaškog trenera Božidara Maljkovića, čini se da je naša reprezentativna košarka na pravom mestu. Marina Maljković je na mesto selektora došla 2011. godine, i od tada napravila strukturu ekipe koja je u tom periodu imala dosta više uspeha nego što se očekivalo.
Pod vođstvom Marine Maljković 2015. godine, ženska košarkaška reprezentacija Srbije je uspela da se domogne titule prvaka Evrope. Te godine smo pobedili Francusku u finalu evropskog prvenstva u košarci.
Pod njenim vođstvom smo osvojili još nekoliko bitnih medalja i to:
Bronzana medalja na letnjim Olimpijskim igrama 2016
Bronzana medalja na Evropskom prvenstvu u košarci 2019
Zlatna medalja na Evropskom prvenstvu u košarci 2021
Najbolje košarkašice Srbije – Top 10
Košarkašice Srbije su decenijama igrale, borile se, svoj napor i trud davale svojim klubovima i reprezentaciji Srbije. U tim borbama, neka imena su ostala upečaćena malo više o odnosu na druga, ali nijedno nije zaboravljeno.
U daljem tekstu ćemo se fokusirati na imena koja su na ovaj ili onaj način ostavile neizbrisiv trag u srpskoj ženskoj košarci i tako ušle u legendu naše košarke i sporta generalno. Redosled je nasumičan i nema nekog posebnog značenja. Pa da počnemo:
Anđelija Arbutina
Jedna od pionirki srpske ženske košarke. Najveći deo svoje profesionalne karijere provela je igrajući za Crvenu Zvezdu od 1983 – 1992 sa kojom je osvojila dva nacionalna kupa i dve šampionske titule. Godinama je Zvezdu predvodila kao kapiten.
Za reprezentaciju Jugoslavije je nastupala u više navrata, a ono što je sigurno najinteresantnije je to da je sa reprezentacijom osvajala isključivo drugo mesto. Na Olimpijskim igrama u Seulu dala je koš za pobedu protiv Australije i tako odvela svoju ekipu u finale. Mnogi misle da joj je taj koš protiv Australije i obeležio karijeru.
Posle Crvene Zvezde, igrala je još za nekoliko klubova, sa kojima je imala takođe velikih uspeha. Sa ekipom Bečeja je 1995. godine osvojila šampionsku titulu upravo protiv Zvezde. Tu seriju je Bečej dobio sa 3 – 0 u pobedama, a Anđelija Arbutina je u drugoj utakmici te serije ubacila čak 62 poena.
Gordana Bogojević
Bivša jugoslovenska i srpska reprezentativka, Gordana Goca Bogojević rođena je u Zagrebu 1974. godine. Ostala je upamćena po tome što je bila jedna od najmlađih prvotimaca Crvene Zvezde sa svega 15 godina.
U dresu Zvezde je osvojila dva kupa i dva nacionalna šampionata. Pored Zvezde igrala je još i za vršački Hemofarm sa kojim je takođe postala prvak države 1998. godine. Posle Vršca, karijeru je nastavila u inostranstvu gde je sa velikim uspehom igrala još nekoliko sezona.
Za reprezentaciju je igrala punih jedanaest godina. Prerano nas je napustila decembra 2009. godine posle posledica srčanog udara u 36. godini života. Sportska hala Park u Kragujevcu je preimenovana u Sportska hala Gordana Goca Bogojević u čast naše bivše reprezentativke.
Ana Joković
Bivša srpska reprezentativka koja je pokrivala poziciju krila je svoju igračku karijeru počela u Zvezdi u kojoj je provela i njen najveći deo. Pored Zvezde nastupala je i za Budućnost iz Podgorice, a odigrala je i par sezona u inostranstvu.
Za našu reprezentaciju nastupala je čitavu deceniju i to od 1997. do 2007. godine. U tom periodu naša ženska košarkaška reprezentacija nije imala zapaženijih rezultata, ali se u tom periodu postavljao temelj za neki naredni period. Taj temelj je bio značajan zato što se tada ženska košarka, uz uspehe muške reprezentacije, probila kroz medije do šire publike.
To je bilo značajno zbog popularizacije sporta među mladim devojkama i zbog same ženske reprezentacije i ženskih klubova u zemlji.
Ana Joković će ostati upamćena kao odličan krilni igrač koja je možda više uticaja na razvoj srpske ženske košarke imala van košarkaškog terena nego na njemu. Posle završetka igračke karijere postala je potpredsednica KSS-a zadužena za žensku košarku.
U trenutku kada je ona došla na tu poziciju stvari su krenule u mnogo boljem pravcu kako za naše ženske košarkaške klubove, tako i za reprezentaciju.
Milica Dabović
Košarkaška karijera Milice Dabović je više nego interesantna. Rođena je u Herceg Novom 1982. godine, a tokom svoje duge i bogate karijere nastupala je za mnoge klubove, kako u Evropi tako i u svetu.
Karijeru je započela u rodnom Herceg Novom da bi je potom put odveo ka Beopetrolu i Crvenoj zvezdi. U karijeri je promenila preko 20 klubova, a u nekima je igrala i više puta. Milica Dabović igra na poziciji pleja, i pored bogate klupske karijere imala je i jako uspešnu reprezentativnu karijeru.
Nastupajući za žensku košarkašku reprezentaciju Srbije osvojila je bronzanu medalju 2016. godine na Olimpijskim igrama u Riju. U svojoj dugogodišnjoj karijeri, koja još uvek traje, predvodila je reprezentaciju Srbije do prve zlatne medalje u istoriji naše ženske košarke, 2015. godine na Eurobasketu u Budimpešti. Interesantan detalj je da je nastupala za oba večita rivala, i Crvenu zvezdu i Partizan.
Ana Dabović
Sestra pomenute Milice Dabović, Ana Dabović je rođena 1989. godine u Herceg Novom. Trenutno nastupa za francuski Monpelje, a karijeru je započela u rodnom gradu igrajući za istoimeni klub. Ana igra na poziciji beka šutera. Posle igranja u Herceg Novom, karijeru je nastavila u još nekoliko timova iz inostranstva.
Kao najveći uspeh iz njene klupske karijere možemo izdvojiti sezonu koju je provela u Americi igrajući za Los Anđeles Sparkse, sa kojima je osvojila šampionsku titulu WNBA lige.
Za reprezentaciju je igrala kako u seniorskom pogonu tako i u mlađim kategorijama. Članica je najuspešnije generacije srpskih košarkašica. Osvojila je više medalja nastupajući za svoju zemlju.
Na Evropskom prvenstvu u košarci 2015. godine osvojila je zlatnu medalju i ujedno bila i MVP šampionata. Ta medalja joj je pružila priliku i da nastupi na Olimpijskim igrama 2016. godine u Rio de Žaneiru gde je sa reprezentacijom osvojila bronzanu medalju.
Sonja Petrović
Sonja Petrović je jedna od najuspešnijih srpskih košarkašica svih vremena, bar što se osvojenih trofeja tiče. Karijeru je kao i mnoge naše igračice počela u redovima Crvene zvezde. Nastupala je i za brojne klubove u inostranstvu.
Njen rezime je više nego impresivan. Klupsku karijeru je završila sa čak tri osvojene Evrolige za žene. Osvajala je i češku ligu, takođe tri puta, francusku ligu i francuski kup po jednom.
Bila je MVP Evropskog prvenstva u košarci 2021. godine. Tri puta je proglašena za košarkašicu godine u Srbiji, 2016, 2019, i 2021. godine. U WNBA draftu je izabrana od strane San Antonio Stars-a kao 26. pik druge runde.
Sa reprezentacijom Srbije osvojila je zlato na Evropskom prvenstvu u košarci 2015. godine kao i bronzanu medalju na Olimpijskim igrama2016. godine.
Dajana Butulija
Dajana je kao veoma mlada počela da se bavi košarkom. Sa svega 9 godina je prvi put uzela košarkašku loptu u ruke. Košarkom je počela da se bavi u rodnoj Kikindi, a rođena je 1986. godine i igra na poziciji pleja.
Njena karijera traje skoro punih 20 godina. U tom periodu nastupala je za mnoge klubove od kojih su najpoznatiji Hemofarm i Partizan. Sa Hemofarmom je osvojila dve nacionalne titule 2008. i 2009. godine kao i dva nacionalna kupa u istim sezonama.
Nakon prelaska u Partizan osvojila je četiri nacionalne titule 2010, 2011, 2012, i 2013 godine, kao i dva nacionalna kupa 2011. i 2013. godine. Sa Partizanom je osvojila i dve regionalne Jadranske lige 2012. 2013. godine.
Standardan je član zlatne generacije srpskih košarkašica koje su prva generacija koja je uspela da se domogne zlata na nekom velikom takmičenju.
Ivon Anderson
Ivon Anderson je srpska košarkašica američkog porekla. Karijeru je počela na američkom koledžu Teksas. Posle saradnje sa selektorom ženske košarkaške reprezentacije Srbije, Marinom Maljković, u Galatasaraju, ukazala joj se prilika i da zaigra za naš nacionalni tim.
Rođena je u Sprindejlu, SAD. Igra na poziciji pleja i dolazi iz sportske porodice. Otac joj je košarkaški trener Majk Anderson. Pošto je već sarađivala sa Marinom Maljković, nije joj trebalo puno vremena da se uklopi u sastav košarkašica Srbije.
To je rezultiralo i već pomenutim odličnim rezultatom na Evropskom prvenstvu u košarci 2021. godine održanom u Francuskoj i Španiji.
Tamara Radočaj
Tamara Radočaj je jedna od najodlikovanijih košarkašica u istoriji srpske ženske košarke. Rođena je u Vršcu 1987. godine. Nastupala je za više klubova, prvenstveno za Hemofarm i Partizan, a igrala je i u inostranstvu.
Sa Partizanom i Hemofarmom je osvojila neverovatnih sedam titula prvaka države i sedam nacionalnih kupova što je u toj kategoriji čini rekorderom. Takođe je osvojila i dve titule prvaka ABA lige. Tamara Radočaj igra na poziciji pleja, a sa reprezentacijom Srbije je uspela da se domogne zlata na Evropskom prvenstvu u košarci 2015. godine.
Bila je jedna od okosnica tima koji je osvojio prvu zlatnu medalju u istoriji Srbije.
Jelena Bruks
Jelena Bruks Milovanović rođena je u Kragujevcu 1989. godine i igra na poziciji krilnog centra. Igračku karijeru je počela u Šumadiji iz Kragujevca. Igrala je za još nekoliko naših klubova, a karijeru je nastavila u inostranstvu.
Važi za najboljeg strelca iz naše najtrofejnije generacije košarkašica. Sa reprezentacijom je osvojila dve zlatne medalje na Evropskim prvenstvima 2015. i 2021. godine. Za najbolju košarkašicu zemlje izabrana je 2017. godine.
Ženska košarkaška reprezentacija Srbije od samostalnosti
Naša ženska košarkaška reprezentacija od kako nastupa pod imenom Srbija je zabeležila najbolje rezultate u istoriji domaće košarke.
Od kako je došlo do odvajanja Crne Gore od Srbije 2006. godine, naša reprezentacija je polako ali sigurno uspevala da uspostavi principe rada na kojima počivaju svi značajni rezultati koji su ostvareni nekih desetak godina posle osamostaljenja.
U tom periodu smo imali najtrofejniju generaciju ženkse košarkaške reprezentacije, u kojoj su igrale i neke od navedenih najboljih srpskih igračica ikada. Taj period će, bar za sada, ostati upamćen kao zlatni period ženske košarke u Srbiji.
Košarkašice Srbije – sastav i trener
Igrački sastav ženske košarkaške reprezentacije Srbije na poslednjem odigranom prvenstvu je izgledao ovako:
Sonja Vasić (Petrović)
Saša Čađo
Nevena Jovanović
Jelena Bruks
Dajana Butulija
Aleksandra Crvendakić
Ivon Anderson
Dragana Stanković
Ana Dabović
Maja Škorić
Angela Dugalić
Tina Krajišnik
Ovu ekipu sa klupe je predvodila sada već legendarna Marina Maljković.
Zaključak
Od svojih najranijih dana pa sve do danas, ženska košarka na našim prostorima je prošla i sito i rešeto. Godine truda, finansijskog ulaganja i entuzijazma mnogih ljudi kojima možda i nikada ne saznamo imena su doprineli da pokažemo da je Srbija zaista zemlja košarke.
Sa respektabilnom ekipom koju imamo na okupu, i sa prilivom sve većeg broja mladih talentovanih košarkašica, možemo sigurno da kažemo da su temelji za najviša dostignuća postavljeni i da su stabilni.
Samim tim su i očekivanja javnosti sve veća i veća. Za veoma kratak period smo došli od toga da je visoki plasman košarkašica na evropskom prvenstvu nešto neverovatno i čudesno do toga da se tako nešto podrazumeva i očekuje.
U svemu tome ne smemo zaboraviti da su sve naše košarkašice ulagale isto truda i rada koliko i njihovi vršnjaci iz muške reprezentacije. Ono što ih čini posebnim i vrednim naše pažnje su prepreke koje su uspele da preskoče. A te prepreke su bile desetinama puta veće od onih koje su muški košarkaši imali.
To ne važi samo za njihove klupske karijere i uspehe, već i za reprezentativne. Iz tog razloga ne smemo da ostanemo nemi ni na jedan njihov uspeh, ali ni previše oštri u našoj kritici kada dođe do neuspeha.
I ne, neće svaka devojka da postane profesionalna košarkašica, ali to nije ni suština. Svojim radom, trudom, i rezultatima one su te koje će ojačati žene u našoj zemlji i postaviti primer kako jedna žena može da bude uspešna, čemu god da se predano posveti.
Na nama je da im pružimo podršku, da ih gledamo uživo kada god to možemo ili da makar pratimo takmičenja na kojim učestvuju pokraj malih ekrana. Da se radujemo ali i da tugujemo sa njima. Jer na kraju krajeva, one svakim svojim postupkom i potezom predstavljaju Srbiju i sve nas koji se osećamo kao deo ove veličanstvene zemlje.
I zato, napred devojke, uz vas smo!
NEKADA SAIGRAČI – SADA LJUTI RIVALI! Papapetru i Nedović u Beogradu, ali na suprotnim stranama!
OBAVEZNO POGLEDAJTE: Albert Nađ – Koga interesuju Šaćiri i Džaka? Idemo da pobedimo – ne da se svetimo! | Sport Fokus
