Odlazak srpskih talenata u Ameriku je neminovnost. Evropa nema odbranu, jer se mladim momcima otvara prozor u svet – gde mogu do diplome, uz košarku i unosne ugovore. Zato vest da se Lazar Stojković pridružio Sent Džons Red Stormu nije izazvala čuđenje, već je bio prirodan sled događaja.
Dete Crvenog krsta se osamostalilo na Malom Kalemegdanu, gde je kao dobri duh na svakom koraku unosio pozitivnu energiju. Osmeh je neizostavni saputnik mladog reprezentativca Srbije, a sa njim je bio i u Njujorku, gradu koji je doneo susret sa legendarnim Rikom Pitinom. Ikona NCAA je birala reči na pomen Stojkovića nakon što je posao bio ozvaničen.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Ono što tražimo kod svih igrača koje regrutujemo jesu ljudi sa neverovatnom radnom etikom, strašću i željom da dostignu svoj puni potencijal, a niko to ne ispunjava bolje od Lazara”, rekao je Pitino.
Nakon što se vratio iz Amerike, momak visok 209 centimetara je pričao za Meridian sport o svom iskustvu u Njujorku, odnosno uspomenama koje nosi sa sobom.
“Svi su bili izuzetno prijatni i dobri prema meni. Sve je drugačije! Od puteva do sala, koje su neverovatne… Sve izgleda nerealno, tako da mi je kompletno iskustvo zaista lepo”, rekao je Stojković za naš portal.
Odluka da izabere Sent Džons je bila vrlo jednostavna.
“Bilo je mnogo koledža u opticaju, ali kad sam čuo da me traži Rik Pitino – znao sam da idem tamo. Samo sam rekao – idem kod Rika! Odradili smo jedan sastanak preko Zuma, gde mi je rekao da mu se sviđam i da želi da me vidi uživo. Nisam više morao da biram i sve se vrlo brzo završilo. Njujork je prelep grad, neke utakmice igraju u Medison Skver Gardenu, koji sam obišao… To je bilo prelepo iskustvo! Čim sam čuo da me Pitino hoće, nisam mnogo razmišljao”.
Dolazak u Njujork je doneo susret sa legendom NCAA.
“Naravno da smo pričali. Značio mi je mnogo razgovor sa legendom kao što je Pitino – koji je jedan od najboljih koledž trenera ikada. Pričali smo o raznim temama, i veoma sam uzbuđen što ćemo sarađivati sa njim u budućnosti. Mislim da ću mnogo napredovati i daću sve od sebe da ispunim svoj nivo očekivanja. Detalje razgovora ću ostaviti za sebe”.
Na susret sa Pitinom je otišao s ozbiljnim predznanjem, a razlog je Džordan Nvora.
“Mnogo sam se raspitivao pre nego što sam otišao. Pomogao mi je Nvora, koji je sarađivao u koledž danima sa Pitinom, tako da sam mnogo toga saznao i ništa me nije iznenadilo. U pitanju je veoma skroman čovek i zaslužuje da bude jedan od najboljih ikada”.
Osim Nvore, imao je veliku podršku i ostalih saigrača iz Zvezde.
“Svi su me podržali i rekli da me čeka težak rad, da ne očekujem prvu godinu, da spustim očekivanja što više i da radim što više, jer tamo vole radnike. Svi su uglavnom imali sličan savet – Ebuka, Odželej, Moneke, Batler, Plavšić… Prošli su kroz koledž i znaju šta me čeka”.
Dodao je…
“Posebno bih izdvojio savet Nvore, koji mi je objasnio da se gleda svaki detalj – pogotovo ponašanje van terena, kad dolaziš u halu, do kad ostaješ… Mnogo su mi pomogli svi saigrači”.
Želeo je Stojković da čuje iskustva i svojih vršnjaka koji grade svoje ime preko bare.
“Pričao sam sa Lazarom Đokovićem, koji se sjajno snašao u Americi. Ima dobre brojke i rekao mi je šta me očekuje. Hvala mu na tome. Naravno, razgovarao sam i sa Andrejem Kostićem, Nikolom Džepinom, Aleksom Vlajićem…”
Izvukao je pouku iz cele priče o onome što ga čeka.
“Najvažnije je da budemo radnici i verujemo u sebe, kao i da prihvatimo ulogu, jer treneri ne vole kad se odstupa od uloge. Bitno je da se ne posustaje čak i kad se ne igra u prvoj sezoni.”
Dok ne ode u Ameriku, biće u Zvezdi gde će strpljivo čekati šansu. Već je dobio mnogo uspomena za ceo život, a nada se da će ih biti još…
“Žao mi je što odlazim, jer je Zvezda klub za koji navijam od malena i imam emocije koje ne mogu da se opišu rečima. Imamo najbolje navijače na svetu, a ko zna… Videćemo šta će doneti budućnost. Realno, ovo je trenutno bio najbolji korak za mene”.
Pokušao je da premota film na najdraže trenutke… Bilo je nemoguće da izabere jedan.
“Kup je svakako jedna od najlepših uspomena, a nadam se da će ih biti još. Ipak, toliko toga lepog se desilo, tako da ne bih ništa izdvajao”.
Iako je bio među najmlađima, od starijih saigrača je dobio sjajnu povratnu reakciju.
“Momci su bili izuzetni prema meni, zaista su neverovatno prizemni i svakodnevno mi pomažu u svakom smislu, tako da nemam reči. Uvek su tu da pričaju sa nama i objasne ako nam nešto nije jasno, čak i ako je nešto van terena, a tu bih izdvojio Nikolu Kalinića koji mi zaista mnogo pomaže”.
Još čeka na basket jedan na jedan sa legendom srpske košarke.
“Nismo igrali, a možda bude na kraju sezone”.
Sledi završnica domaće lige, pa otuda možda i šansa za Stojkovića.
“Ja uvek dajem sve od sebe, ali sam svestan da sam junior i da je sama mogućnost da treniram sa njima prava privilegija.”
Još nije pričao sa Sašom Obradovićem o odlasku u Ameriku, ali je do sada već dobio korisne savete od trenera Zvezde.
“Sale mi je rekao da uvek ostanem pozitivan, kakav jesam, i da nastavim da radim kao što radim. Naravno, pričaćemo još…”
Današnji dan je specijalan za Stojkovića, koji će poslednji put istrčati na teren u dresu svog Radničkog sa Crvenog krsta – mesta na kojem se predstavio košarkaškoj javnosti.
“Radnički je moja porodica. Igram poslednju utakmicu u klubu gde sam proveo četiri nezaboravne godine. Posebno mi je teško zbog toga jer sam ostvario neverovatnu konekciju sa ljudima, a moram da izdvojim Marka Boltića, koji je stalno bio sa mnom i kao drugi tata mi je… Najviše bih voleo da sve nabrojim, jer ne bih voleo da nikog preskočim. Biće mi teško, ali idemo dalje”.
Boltić se etablirao kao i više nego perspektivan trener, a za Stojkovića je čovek bez kojeg ne bi mogao da zamisli svoj dosadašnji put.
“Cela moja familija ima sjajan odnos sa Markom i sada imamo porodičan odnos. Hvala mu na svemu. Ko zna koliko je živaca potrošio na mene, ali mislim da je vredelo. Stalno ću mu se zahvaljivati, jer je on to zaslužio. Sjajan je trener i verujemo da ćemo ga u budućnosti gledati na najvećoj sceni. Ja sam došao u pionirima kod Boltića i on mi je još prve godine pružio šansu da uđem u prvi tim. Radnički će uvek ostati u srcu. Biće mi čudno i teško što više neću biti sa trenerom Boltićem, kao i ostalim momcima iz Radničkog”, zaključio je Lazar Stojković za Meridian sport.
Bonus video:
