Posle tri godine u Partizanu, Zek Ledej se minulog leta vratio u klub iz kojeg je i stigao u crno-bele redove. Potpisao je za Olimpiju Milano i instant postao jedan od lidera ekipe. Verovatno i najbolji pojedinac čete Etorea Mesine ove sezone.
To potvrđuju i najbolje brojke u karijeri od 16,2 poena i 4,4 skoka po nastupu u Evroligi. Šutira sa 70,6 odsto uspešnosti (true shooting). Jedini je uz Sašu Vezenkova i Tea Maledona osvajao nagradu za igrača kola tri ili više puta.
Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!
Utisak je da je podigao igru na još viši nivou od, svakako visokog standarda koji je postavio u Partizanu. A sve je krenulo od jednog tragičnog događaja, koji ga je pogodio još dok je nastupao za ekipu Željka Obradovića.
“Kada sam sahranio oca prošlog marta, rekao sam… Rekao sam mu da želim da pređem na još viši nivo. Da budem sjajan. Šta god da moram da uradim. Stavio sam svoje telo i um kroz najveće izazove. Bukvalno. Znao sam da, kada se vratim u Milano, moram da dođem na još viši nivo. Zbog toga pokušavam da stojim iza svega što sam rekao i da ispunim ono što sam obećao ocu, sebi i svojoj porodici. Da ostvarim ciljeve koje imam za sebe i tim. Za sve“, rekao je Ledej u emotivnom intervjuu za Eurohoops.
Duboko ga je pogodila očeva smrt.
“Kada je moj otac preminuo, to me zaista pogodilo. Kada igraš košarku i kada dođeš do najvišeg nivoa i postigneš neki status, dobijaš stvari koje dolaze sa tim poslom. Igraš sa velikim klubovima, radiš ono što voliš. To je sve blagoslov. Ali onda se desi nešto ovako, iznenada. I nema tog novca koji može da ga vrati. Nema te slave koja to može da popravi.”
Setio se i tog perioda, jednog od najmračnijih u životu.
“Igrali smo utakmicu, a onda me mama pozvala. Igrao sam utakmicu u Barseloni – rekao sam da ću odigrati još jednu utakmicu, nadajući se da je moj otac dobro. I stigao sam tamo, a otac je bio na respiratoru. Nismo uspeli da razgovaramo. Nismo se smejali zajedno poslednji put. Ništa. Bio je na aparatu i borio se.“
Osetio se bespomoćnim…
“Pokušali smo sve. I nije bilo ništa što sam mogao da uradim. Svi su gledali u mene. Jer valjda sam taj veliki momak koji je izašao iz borbi koje smo kao porodica prošli. I odakle dolazimo. Nije lako u tom delu grada u Dalasu. Svi gledaju u mene i ništa nisam mogao da uradim. Po prvi put u svom životu, bio sam bespomoćan. Bio sam nemoćan. To me zaista pogodilo.”
Razmišljao je da spusti loptu i okači patike o klin.
“Nateralo me da razmislim o svemu. Nateralo me da razmislim o košarci. Nateralo me da razmislim zašto uopšte igram košarku. Nateralo me da razmislim da li još uvek želim da igram košarku. A košarka je moj ceo život. Nikada nisam razmišljao na taj način. Nikada nisam imao te mračne misli. Nikada nisam prolazio kroz ove emocije.”
Morile su ga teške misli.
“Moj otac nije bio najbolji sa svojim telom, nije bio najbolji sa zdravljem. I uvek sam pokušavao da pričam sa njim. Ubijaš se unutra. Zašto me nije slušao? Da li sam uradio dovoljno? Da li sam koristio svoje resurse da to sprečim? Bio sam na vrhu, ispod zemlje. Bio sam kao spaljena kuća. Bio sam ništa.“
Ipak, odlučio je da se vrati igri koju voli.
“Bilo je to pre nego što sam seo na avion da se vratim u Beograd i završim sezonu. Imali smo veliki porodični sastanak. Nikada me nisu videli tako emotivnog. Jer sam veliki i snažan, zar ne? Bilo je mnogo suza… Moja mama je moj oslonac. Cela porodica, svi smo se okupili i dajem zasluge mojoj porodici što su sedili i pričali sa mnom. Rekli su mi da moram to da uradim. ‘Moraš to da uradiš. Ti si oslonac. Ti si taj momak.‘” istakao je Zek i nastavio:
“Bilo je vreme da se vratim i ponovo izgradim. Ponovo izgradim ono što je izgubljeno. Ponovo izgradim kuću koja sam ja. Kuću koja je spaljena. I shvatio sam da da bi to uradio, moram da pređem na viši nivo. Da krenem ispočetka. Htelo sam da se vratim. Da završim sezonu.“
Nije sezonu i mandat u Partizanu okončao kako se nadao. Crno-beli su ostali bez trofeja, a Ledej je odlučio da posle tri godine digne sidro i vrati se u Milano. Napravio je i korenite promene u pristupu. Potpuno se posvetio košarci i napretku.
“Zaista sam počeo iz početka. Angažovao sam trenera snage, Sebastijena. On je iz Francuske. I on je došao da živi sa mnom. Svakodnevno poziva na odgovornost, posebno u vezi sa ciljevima koje mi postavlja. Tu su i moji košarkaški treneri Berington Stivens i Tajler Relf. Stvarno smo ušli u teretanu i jednostavno zaključali vrata. Isključili svetla. Imao sam stvari koje nisam voleo. Pogledao sam procente, pogledao te sitne stvari. Gledam Sinerdži klipove, gledam sve. I ima stvari koje želim da poboljšam. Ima i stvari koje ne volim. I vežbali smo ih. Milion puta.“
Tokom prve epizode u Prestonici mode stigao je i do fajnal-fora Evrolige, ali tada je, uz Kevina Pantera, bio jedan od mlađih i svakako najneiskusnijih igrača u ekipi. Tri i po godine kasnije, jedan je od lidera i najiskusnijih igrača ekipe Etorea Mesine.
“Osećao sam se kao deo fajnal-for tima i u Partizanu. Naravno, sa onim što se desilo sa tučom, to je bilo nesrećno. Tako da, bio sam deo dva fajnal-for tima. Suštinski sam donosio svoje iskustvo. Bio sam lider. I u Partizanu sam bio među liderima. Kada su me potpisali, ja i Kevin Panter smo došli kao lideri, kapiten i potkapiten, u neku ruku. Onda smo doveli Matijasa Lesora i Danttea Egzuma, i svi smo držali jedni druge odgovornim“.
Ističe koliko mu je značio boravak u Beogradu, kao i rad sa Željkom Obradovićem.
“Biti lider u tako posebnom klubu kao što je Partizan i trenirati sa Željkom svakog dana, biti držan do standarda koje on postavlja… Kada sam došao u Milan, bilo je drugačije, jer sam došao kao jedan od lidera drugog tima. Sada sam u Milanu i prenosim lekcije koje sam naučio od Željka.“
Pored toga što je angažovao individualne trenere, promenio je i način na koji meditira. Da, meditirao je i dok je bio član Partizana, ali sada to radi drugačije.
“Kada igraš u Beogradu godinama, moraš imati neku vrstu meditacije. Da izađeš i igraš protiv Crvene zvezde, u takvim utakmicama koje su kao rat. Ali ova meditacija koju sada radim vodi me na drugačiji nivo. Nije samo kako da se pripremim za “ratnu atmosferu”. To je više, sam protiv sebe. Samo ja mogu da se zaustavim,” zaključio je Zek Ledej.
Bonus video:
davidpantelic80
Zek igra sjajno u Milanu, stvarno je mnogo napredovao kod njega