Lovernj: Veoma mi se dopadaju Pajola i Vildoza, advokat me savetovao da ne pričam o Asvelu

Karijera Žofrija Lovernja vodila ga je od Partizana, preko Himkija, NBA lige, Fenerbahčea, Žalgirisa i Asvela, sve do Kuvajta, ali je francuski centar tokom svih tih godina priželjkivao povratak među crno-bele.

U intervjuu za SKWEEK govorio je o ponovnom dolasku u Beograd, odnosu sa Duškom Vujoševićem, propalom transferu u Monako, problemima u Asvelu i očekivanjima od novog tima Partizana.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Povratak u klub u kojem je svojevremeno postao kapiten i najbolji skakač Evrolige za Lovernja je predstavljao ostvarenje dugogodišnje želje. Ipak, Francuz naglašava da u Beograd nije došao samo kako bi simbolično zatvorio krug.

“Iskreno, bilo mi je veoma važno da ponovo zaigram ovde i da ovde završim karijeru. Upravo sam ovako sve zamišljao. Veoma sam srećan što sam ponovo tu, ali želim i da pomognem ekipi da nešto ostvari. Nisam se vratio samo da bih bio ovde. Želim da igram, da pružam dobre partije i da pomognem timu. Zaista sam presrećan zbog povratka,“ rekao je Lovernj.

Posebno mesto u njegovom životu zauzima Duško Vujošević, od kojeg je, kako ističe, naučio mnogo više od same košarke.

“Naučio me je radnoj etici i tome kako treba da se ophodim prema ljudima. Bilo je to mnogo više od košarke, radilo se i o životu. Očekivao sam da ću po povratku u Srbiju provesti više vremena sa njim, ali život je odlučio drugačije. Bio je najvažnija osoba koju sam upoznao van svoje porodice.“

Poslednja poruka koju je poslao nekadašnjem treneru odnosila se upravo na povratak u Partizan.

“Moj povratak je tada trebalo da postane zvaničan. Očekivao sam da ćemo posle toga voditi mnogo više od jednog razgovora, ali je dugo bio bolestan i sve je bilo veoma teško za njega i njegovu porodicu. Sada treniram sa njegovim sinom i time se, posle 15 godina, na neki način zatvorio krug. Kada sam odlazio iz Partizana, bio je veoma mlad, a sada sam se vratio i on me je trenirao tokom leta. Neverovatno je, ali život piše takve priče.“

Lovernjeva želja je da mu Partizan bude poslednji klub u karijeri, iako je svestan da planovi ne zavise uvek samo od igrača.

“Cilj mi je da završim karijeru ovde. Ipak, jedno su želje, a drugo realnost. Voleo bih da igram još najmanje dve ili tri godine. Ako to iz nekog razloga ne bude moguće, razmišljaću o drugim opcijama. Znam da su mi vrata Kuvajt sportskog kluba i dalje otvorena. Bilo mi je sjajno tamo. Nisam znao šta da očekujem kada sam potpisao, a na kraju je to bilo neverovatno iskustvo. Da nisam dobio ponudu Partizana, ostao bih u Kuvajtu. Videćemo šta budućnost donosi, ali želim da završim karijeru u Partizanu.“

Pre Partizana igrao je kratko u Kuvajtu prošle sezone, a otkrio je kako je do toga došlo.

“Da skratim priču, pre početka leta rekao sam Mišku Ražnatoviću da postoje tri mogućnosti. Prva je bila da me angažuje ekipa koja se bori za trofeje i kojoj je potreban visoki igrač, ali takvih klubova nema mnogo. Druga opcija bio je Monako, jer sam Francuz, a Vasilis Spanulis je želeo da me dovede. Dosta dugo smo čekali Monako, ali došlo je do neslaganja između Spanulisa i ljudi iz kluba, pa se sve nije završilo kako sam očekivao.“

Do saradnje sa Spanulisom nije došlo iako je grčki stručnjak veoma rano pokazao želju da ga dovede u Monako.

“Razgovarali smo veoma rano tokom leta i rekao mi je da me želi u ekipi. Bio sam izuzetno srećan zbog toga. Imao sam veliku želju da igram za njega zbog toga kakav je košarkaš bio i koliko sam ga cenio, ali i zato što je predvodio Monako, ekipu koja se borila za trofeje. Bio sam veoma zagrejan za dolazak u Monako. Međutim, vlasnik i generalni menadžer nisu želeli da izdvoje novac koji sam tražio. Na kraju su poslali veoma lošu ponudu, koju nisam želeo da prihvatim.“

Nadao se potom ponudi iz Humske.

“Mišku sam rekao i da želim da se vratim u Partizan. I njega smo dugo čekali, ali tada se ništa nije dogodilo. Nisam želeo da čekam da se neko povredi kako bih dobio angažman. Imam porodicu i nisam želeo da se tokom sezone selimo nekoliko puta. Miško mi je objasnio kakav je kvalitet života u Kuvajtu, delu sveta o kojem nisam znao mnogo. Razgovarao sam i sa predsednikom kluba, koji mi je pokazao dvoranu i trening-centar, i bio sam veoma iznenađen onim što sam video.“

Na kraju se ipak vratio u Partizan posle epizode u Kuvajtu. Bilo je kasno da ga klub registruje za Evroligu i ABA ligu, ali je ponovo nosio crno-beli dres u završnici domaćeg prvenstva.

Naredne sezone će moći da pomogne na svim frontovima, a u međuvremenu je i tim značajno izmenjen. Partizan se rastao sa brojnim igračima i dosad potpisao sedam pojačanja. Lovernj je kao važnu prednost izdvojio evropsko iskustvo novajlija u klubu.

“Najviše mi se dopada to što su svi igrači već nastupali u Evropi. Znaju kako izgleda evropska košarka i kakav je ritam takmičenja. Da li će ova ekipa biti bolja od prošlogodišnje? Teško je reći. Imamo mnogo toga da gradimo. Veoma mi se dopadaju moj italijanski brat Alesandro Pajola i moj argentinski brat Luka Vildoza. Nedostaju nam još po jedan igrač na pozicijama tri i četiri. Videćemo ko je dostupan na tržištu.“

Francuski centar upozorava da novac sam po sebi ne garantuje rezultat.

“Svi govore da Partizan ima mnogo novca. Da, sada ga definitivno imamo mnogo više nego prethodnih godina, ali i dalje verujem da smo tek 13. ili 14. po visini budžeta u Evropi. Nismo čak ni među prvih deset. Ljudi mnogo očekuju zato što ulažemo više novca i smatraju da zbog toga moramo da igramo dobro, ali stvari su komplikovanije. Jedino što očekujem i želim jeste da dobijemo vreme da radimo i napredujemo kao ekipa. Mislim da navijači žele da gledaju tim koji se bori i igra na pravi način. Ako budemo radili te dve stvari, kupićemo sebi još vremena.“

Osvrnuo se ponovo na Monako, koji ovog leta vodi bitku za opstanak.

“Mislim da to niko nije očekivao. Dobijali smo informacije da situacija postaje sve teža, ali meni je to, iskreno, teško da razumem. Postoji čovek koji želi da ulaže u košarkaški klub, a nije mu omogućeno da unese novac. Zašto? Zato što je iz Rusije i ne žele nikoga iz Rusije. Za mene Rusija nije negativac, niti smatram da sa ljudima iz te zemlje ne treba razgovarati ili ih prihvatiti ako žele da žive i ulažu u Francuskoj. Meni sve to deluje veoma glupo. Dovelo je do situacije u kojoj bi klub mogao da nestane, iako je u prethodne tri ili četiri godine bio jedan od najboljih timova u Evroligi. To je tužno za francusku košarku, ali i za Evroligu. Monako je, pritom, grad u koji svi žele da dolaze i u kojem bi mnogi želeli da žive.“

Lovernj je od 2022. do 2025. godine nosio dres Asvela, ali klub nije pokazao ozbiljnu želju da produži saradnju ni sa njim ni sa Nandom De Koloom.

“Klub nije želeo nikome da produži ugovor. Nisu želeli da zadrže ni Nanda, jer nisu verovali da će imati dovoljno novca, što se ove sezone ispostavilo kao tačno.“

Francuz priznaje da o dešavanjima u Asvelu ima mnogo toga da kaže, ali mu je advokat savetovao da još ne iznosi sve detalje.

“Verujte mi, imam mnogo toga da kažem o Asvelu. Međutim, advokat mi je savetovao da još ne govorim o tome, tako da nisam siguran koliko toga smem da otkrijem. Već pet godina se vodi ista priča. Ne postoji jasan pravac i niko ne zna kuda klub ide. Ove godine su potpisali Silvana Fransiska, pa ga otpustili posle tri nedelje. Govorilo se o budžetu od 60 miliona, da bi on potom bio možda tri puta manji. Teško mi je da komentarišem jer ne znam sve. Znam samo ono što pročitam. Kao igrač nisam sedeo u kancelarijama, već sam mogao samo da vidim razliku između onoga što ljudi govore i onoga što se zaista događa,“ zaključio je Žofri Lovernj.

Bonus video: