Kao omladinac se razvijao u Nemačkoj, bio u sistemu Bona, ali je nastupao i za minhenski Bajern na turnirima Evrolige za juniore. Naredni korak u karijeri bio je koledž – proveo je po dve godine na Batleru i Sinsinatiju.
A onda je dobio poziv Ritasa da se vrati kući. Kročio je na scenu Lige šampiona, imao tek nekoliko zapaženih izdanja, ali je uglavnom bio u senci saigrača poput Džerika Hardinga, Spidija Smita i Ignasa Sargiunasa.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
U polufinalu protiv ekipe Tenerifa, nije postigao nijedan poen. A onda je četa Gedrijusa Žibenasa bila na -17 početkom poslednje četvrtine finala, kad je Simonas Lukošus odlučio da ogrne herojski plašt.
Postigao je pet trojki u odlučujućoj deonici, zaključno sa hicem sa distance na 19 sekundi do kraja za izjednačenje (80:80). Otišlo se u produžetak, pa je posle minut i po igre praktično zapečatio sudbinu AEK-a novim preciznim hicem van linije 6,75 za velikih 88:80 u korist litvanskog tima.
Bilo je to sasvim dovoljno. Lukošus je izrastao u junaka Viljnusa, Ritas je uzeo pehar, a mladi Litvanac priznanje za MVP-a Fajnal-fora. Podsetimo, u polufinalu se nije ni upisao u listu strelaca.
“Dao sam više trojki na jednoj utakmici, ali nisam siguran da li sam za jednu četvrtinu. Definitivno jedan od najboljih nastupa u životu. Sjajan osećaj. Toliko mi je laknulo što smo pobedili. Bilo je neizvesno u završnici, ali ponekad imate osećaj da vam je obruč ogroman i da ne možete da promašite – tako sam se i večeras osećao“, rekao je Lukošus posle velikog slavlja.
Pokušao je da opiše suštinski odlučujuću akciju s kraja četvrte deonice, kad je odveo meč u dodatnih pet minuta.
“To je bila akcija koju smo radili na treninzima. Bio sam šuter, egzekucja je bila sjajna i mnogo mi je drago što je ušla.“
Litvanija je u Badaloni, baš u Areni u kojoj je Ritas postao šampion, 1992. osvojila bronzu.
“Bilo je 10 godina pre nego što sam se rodio, ali čuo sam jednako koliko i svaki drugi Litvanac. To je veliki deo istorije. Zahvalan sam što imam svoju istoriju u ovoj areni.“
Mladi evropski igrači sve više odlaze putem novca u NCAA. Kaže se da ne napreduju, a on se vratio – i u finalu pokazao od čega je.
“Da, definitivno. Proveo sam divne četiri godine u koledžu, odrastao sam kao igrač i osoba. Sjajna prilika za svakog igrača. Kao i za svakog drugog u košarci, situacija je gde odeš, ako odeš na pravo mesto, a ne juriš novac, svako mesto je za razvoj.“
Verovao je do poslednjeg trenutka, na kraju krajeva, kao i čitava ekipa iz Viljnusa.
“Naša priča ove sezone. Imali smo toliko uspona ia padova da smo osećali da smo već. Bili tu negde. I navijači. U ovakvoj atmosferi je nemoguće ne verovati. To nas je spojilo.“
Bonus video:
