Diskretni heroj Fenera gledao u penziju, pa dočekao finale: Mogla je da bude moja poslednja stanica, kao da sam čitao najbolju knjigu

Erik Mekolum piše najlepše stranice svoje karijeri. Iako ima 37 godina i penziju je već zamišljao na javi, snovi su učinili da bude junak velike pobede Fenerbahčea i donese finale za ekipu iz Istanbula. Karšijaka je bila destinacija na kojoj je počeo sezonu i nije ni slutio da će kraj dočekati u Istanbulu umesto Izmiru i da će biti jedan od glavnih protagonista u Abu Dabiju.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

“Bili smo agresivni, naterali ih da im bude teško, skupljali skokove i terali ih na grešku. Mislim da je to bila razlika, znaš, postavili smo ton da smo ovde da se borimo“, rekao je Mekolum.

Niko nije verovao kada je video potpis Mekoluma početkom godine. Nije bilo jasno ljudima zašto je Fener doveo veterana. Sve je bilo neobično…

“Mislio sam da bi Karšijaka lako mogla biti moja poslednja stanica. Verovao sam da ću ostati tamo još dve-tri godine i onda lagano završiti karijeru. Bio sam srećan, moja porodica je bila srećna. Ali, nažalost, imali su finansijsku krizu. I znaš, moraš da se prilagodiš. Život je nepredvidiv. Imao sam sreću da dobijem ponudu od Fenera. Seo sam sa svojom ženom i agentom, i odlučili smo da je Fenerbahče tim koji najbolje odgovara mojim veštinama i koji bi mi omogućio da igram, jer im je falilo ono što sam mislio da mogu da donesem, i imali su nekoliko povreda. A i dalje je bilo u Turskoj, tako da je mojoj ženi i deci bilo udobno, mogli su klinci da idu u školu i sve ostalo. To je bila zajednička odluka, i srećni smo što smo je doneli. Mislim da su mi ukazali veliku priliku”.

Mekolum posle četiri godine ponovo u Evroligi: Zvezda se nikad ne otpisuje – oprostio sam deo novca Karšijaki da bih išao na fajnal-for

Nosio je ekipu u drugom poluvremenu i pogađao kada je bilo najpotrebnije.

“To je moj posao, kad vidiš situaviju, uzmeš ono što ti se nudi. U prvom poluvremenu sam više kreirao, u drugom sam osetio da ne postižemo poene iz igre i morao sam da napravim nešto pametno, i drago mi je da sam uspeo”.

Pritisak? Strana reč za Amerikanca.

Ne osećam nervozu, ne osećam ništa. Kad izađem na teren, samo igram, i oseća se kao da sam to radio hiljadu puta. Kao da čitaš omiljenu knjigu ili gledaš omiljeni film – radio si to toliko puta da znaš šta sledi, ili šta neće biti tu. Ponekad jednostavno“..

Čak i kada je finale?

“Da, čak i ako je final. Osećaj je isti, već 15 godina. Ljudi me ponekad gledaju i nije im jasno šta se dešava, ali to je samo zato što sam ovo radio toliko dugo da se osećam opušteno u svom poslu. Trenerski tim radi sjajan posao u pripremi – nikad se ne osećam zabrinuto ili uplašeno jer tačno znam šta se od mene očekuje i koja je moja uloga”.

Na tribinama, u dresu Fenera, bio je njegov brat – NBA zvezda – Si Džej Mekolum.

“Rekao je: “Odličan posao, samo nastavi, i budi agresivan.” Uložili smo mnogo truda, mnogo vremena u ovu igru. On zna koliko mogu, ja znam koliko on može. Sjajno je imati ženu i brata ovde da me podrže i, znaš, nadam se da ćemo podići trofej”, zaključio je diskretni junak Fenera.

Bonus video: