Micić o školskoj klupi, uspesima, uspomenama za čitav život - i Denveru: Možda sledeće sezone

Utakmica protiv Drim tima za pamćenje. Bronzana medalja i osveta Nemcima za Manilu. Proslava sa saigračima koja je obišla planetu. Spektakularan doček u Beogradu.

A sada i posveta u vidu murala na fasadi Osnovne škole “Jovan Cvijić” koju je pohađao.

Vasilije Micić je imao nezaboravno leto.

“Lep je osećaj. Tu sam iz ulice, tu sam i odrastao, ovde sam i počeo da treniram košarku. Sve se u jedno spojilo. Nisam ni očekivao da će se ovo desiti. Lep, možda i najlepši trofej u karijeri”, rekao je srpski košarkaš, dok je stajao ispred murala u svom starom naselju.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Poseban je osećaj biti najbolji u kraju.

“Dobio sam dosta lepih poruka, pogotovu što ovaj kraj nema toliko sportista inače, ali ima dosta uspešnih ljudi. Imamo Petra Marića koji je harmonikaš, bio svetski prvak, njegov brat biciklista, sestra Nina. Lepa prilika za naš kraj da se nešto ovako ovekoveči”.

Direktorka OŠ “Jovan Cvijić” je istakla da je Vasa primer svim đacima, ne samo zbog svega što je uradio u košarci, već i zbog toga kakva je i sam bio u klupi.

“Bio sam odličan, ne znam da li sam bio Vukovac, ali sam bio odličan. Sestra je bila đak generacije, pa je podigla lestvicu visoko i onda nisam imao izgovora. Svi su mi pomagali da ne trpi škola”, setio se Micić i školskih dana.

Prošla mu je kroz glavu i jedna zanimljiva anegdota.

“Došao sam u drugom razredu, dobio sam nadimak Šubara i mislio sam da se nikada neću integrisati u školu i društvo, mislio sam da je to uvredljivo, ali kasnije sam postao druga sa svima i od tog trenutka su mi se mnoge lepe stvari dešavale. Učiteljica Milica mi je mnogo pomogla, bila je veoma stroga i nje se rado sećam”.

Dočekala je Srbija košarkaše iz Pariza ovog leta kao heroje, a čini se da je Vasilije odavno heroj starog kraja.

“Na kraju krajeva – mi smo samo sportisti. Možda je to i malo preuveličano, jer postoji toliko uspešniih ljudi, ali naša nacija je vezana za košarku. Najdraže mi je ako podstičemo mlade, da im budemo primer. To mi se sviđa, a sad da mi budemo narodni heroji – kako ko to protumači”.

Foto: ATA Images

Bio je Micić važan šraf selekcije Svetislava Pešića koja se pre oko mesec dana okitila medaljom u glavnom gradu Francuske.

“Ova medalja i ovo što smo uradili, prvi put smo se generacijski svi okupili. Stalno je neko nedostajao, u smislu povrede, opravdanog odsustva. Ova medalja nam je podstrek da se i dalje takmičimo i da probamo da osvojimo nešto što priliči ovoj posebnoj generaciji. Dugo smo zajedno, ta hemija potiče odatle,” dodao je košarkaš Šarlot Hornetsa i istakao da će bronza iz Pariza imati posebno mesto među odličjima koja je osvojio.

Ostaće turnir iz Bersi Arene upamćen i po neverovatnoj polufinalnoj utakmici između Orlova i američke selekcije, ispunjene NBA zvezdama.

“S ponosom gledam na tu utakmicu. Za mnoge je unapred bila izgubljena. Lepše bi bilo da smo pobedili, ali odigrali smo tako da ne ostane gorak ukus. Uspeli smo da se oporavimo i odigramo utakmicu za medalju. Svako je iz toga nešto naučio, što individualno i timski”.

Smogli su Vasa i drugovi snage posle ispuštene pobede nad Amerikancima i osvetili se Nemcima za poraz u finalu Mundobasketa i u prilično dominantnom maniru stavili odličje oko vrata.

A znali su to i da proslave. Kružile su slike sa velikog slavlja srpskih košarkaša svetom, a potom i sa dodele medalja, gde su definitivno ukrali šou.

“Spontano je bilo, ali kada smo videli da je utakmica u tri gotova, a ceremonija u 12, to je bila računica da se nešto organizuje. Mislili smo ručak, ali preraslo je u slavlje godine. Organizacija je potekla od Milutinova i ekipe koja je za to zadužena. Uspomene za čitav život”.

Ne brine Micić ni za budućnost srpske košarke.

“Jović, Topić i Đurišić, oni će biti idealni da krenu sa nama, da se polako priključuju i da preuzimaju ključeve reprezentacije. Nadolazeća generacija je zaista talentovana i voleo bih da budu i uspešniji od nas”.

Foto: (AP Photo/Godofredo A. Vásquez)

Uspeo je da se odmori i već se uveliko sprema za novu NBA sezonu. Kako kaže, uskoro putuje preko bare.

“Ostajem u Šarlotu, to je zvanično. Sve spekulacije koje su bile, verovatno je postojalo nekog interesovanja, ali ništa toliko snažno da bih mogao da prokomentarišem. Nadam se da će druga godina biti plodnija po mene”.

Hornetsi su promenili trenera, pa je ekipu od Stiva Kliforda preuzeo Čarls Li. Na parket se vraća i prva zvezda tima, Lamelo Bol.

“Trener je izrazio želju da ostanem, iako je ekipa u nekom procesu rebildinga, mlađa od mene, ali on je bio pomoćni u Bostonu i smatra da svaki tim treba da ima što više kvaliteta, što je dobro po mene. Ne znam kako će to izgledati, jer se vraća i Lamelo, ali oni su entuzijastični i smatraju da ću dobiti vreme na terenu, što mi je najvažnije”.

Šuškalo se ovog leta da bi mogao kod Nikole Jokića u Denver.

“Dva tri puta se vraćao, želja mi je zbog Joke da igramo zajedno, ali šta će biti… Treba mi još godinu dana da tamo, na tom tržištu, potvrdim da mogu. Bez obzira šta radio mimo američkog tla, oni tamo veruju samo igračima koji su se dokazali u Americi. Jedna sezona, sa trejdom, ne mislim da je dovoljno, da za takav kalibar ekipe budu sigurni da mogu da me dovedu. Možda sledeće sezone”.

Za kraj, kada pogleda na sve što je postigao tokom karijere – šta se izdvaja?

“Uspeo sam iz sportske porodice da dođem do Olimpijskih igara, pošto je sestra bila prva. Peh? Bilo je povreda, ali to nisam mogao da kontrolišem – ne bih ništa menjao. Ovo je i više nego što sam mogao da zamislim”, zaključio je Vasilije Micić.

Bonus video: